EKONOMIJA
1. Ekonomija kao nauka bavi se izborom najracionalnije kombinacije ekonomskih ciljeva i
sredstava, koja treba da oskudne resurse sa alternativnom upotrebom uposle tako da se što bolje
ostvare postavljeni ekonomski ciljevi. Nbrojati ekonomska sredstva pomoću kojih se ostvaruju
određeni ekonomski ceiljevi?
Ekonomska sredstva (aktivnosti) su:
1)
Proizvodnja – je ekonomska aktivnost u kojoj covek svojim radom i pomocu sredstava za rad(alati,
masine, uredjaji) odvaja delove prirode koje preradjuje i prilagodjava za zadovoljenje svojih potreba
2)
Potrosnja – je oblik ekonomske aktivnosti tokom koje se trose rezultati proizvodnje i zadovoljavaju
ljudske potrebe. Postoji neproizvodna i proizvodna potrosnja
3)
Raspodela – je oblik ekonomske aktivnosti rasporedjivanja materijalnih dobara koja su stvorena u
procesu proizvodnje izmedju pojedinih drustvenih grupacija i pojedinaca. Novostvorena materijalna dobra
se rasporedjuju:
a)
izmedju vlasnika sredstava za proizvodnju
b)
izmedju vlasnika sredstava za proizvodnju I neposrednih proizvodjaca – primarna raspodela
c)
izmedju proizvodnog i neproizvodnog dela stanovnista koja se zove – sekundarna raspodela
4)
Razmena proizvoda – je oblik ekonomske aktivnosti u kome se uspostavlja veza izmedju proizvodnje i
potrosnje.
2. Sta prucava ekonomija kao nauka?
Ekonomija kao nauka predstavlja iznalaženje metoda čija primena u procesima ekonomskih aktivnosti ljudi
omogucava uspesno upravljanje ,,nekom kucom'' bilo da je rec o porodicnom domacinstvu, preduzecu,
privredi jedne države.... Postoje dva osnovna pristupa.
Prvi pristup se odnosi na izucavanje ekonomskih aktivnosti kroz istorijske promene drustveno-ekonomskih
formacija i oblika svojine koji odredjuju karakter odnosa u raspodeli.
Drugi pristup se odnosi na iznalazenje ekonomskih aktivnosti cija primena stalno povecava racionalnost
ekonomskog ponasanja pojedinca, preduzeca, domacinstva i drzave. Ovaj pristup je izražen u gradjanskoj
ekonomiji, posebno kod protagonista neoklasicne ekonomske misli.
3. Zbog cega je potrebno da se ljudi bave ekonomijom kao naukom odnosno da vrse izbor
najracionalnije kombinacije ekonomskih ciljeva i sredstava ?
Kada bi svi ljudi prestali da proizvode, donekle bi se trosile zalihe, a potom bi stao i zivot. Ne bi mogli vise
da zadovoljavaju svoje egzistencijalne potrebe koje im je nametnula priroda. Samim tim prestalo bi i
zadovoljavanje drustvenih potreba iz oblasti kulture,duhovnosti... Covek se bavi ekonomskim aktivnostim
radi zadovoljenja svojih potreba! Te potrebe su neogranicene, dok su resursi sa kojima se one
zadovoljavaju ograniceni.Odatle potice potreba da ekonomija kao nauka iznalazi metode cija primena
tokom realizacije ekonomskih aktivnosti omogucava da se trosenjem male kolicine resursa zadovolji vise
potreba.
4. Za pristalice klasicne ekonomske misli odakle potice vrednost proizvoda ?
Za pristalice klasicne ekono.misli bitna je ponuda robe. Oni smatraju da roba dobija vrednost u proizvodnji i
odredjena je sa kolicinom rada koja je utrosena u njenu proizvodnju.
.
5. Kako potrosaci kao donosioci oduke o kupovini nekog proizvoda maksimiziraju korisnost ?
Kada određeni potrošač kupuje određeni proizvod, on plaća korisnost tog proizvoda. Teorija izbora
potrosaca je primena principa racionalnog izbora na odluke potrosaca.Ova teorija se zasniva na
marginalnoj analizi, odnosno na marginalnoj teoriji korisnosti.
1
Marginalna teorija korisnosti podrazumeva da potrosaci kao donosioci odluka o kupovini nekog dobra
maksimiziraju korisnost, tako sto problem oskudnosti resursa resavaju primenom principa racionalnog
izbora prilikom odlucivanja o kupovini, cime omogucavaju da im dodatni efekti koji proisticu iz neke odluke
uvek budu veci od dodatnih (marginalnih) troskova koji proisticu iz iste odluke.
6. Sta odredjuje marginalna produktivnost ?
Marginalna produktivnos proizilazi iz zakona o opadajucim prinosima. Zakon o opadajucim prinosima
definise medjusobni uticaj izmedju dodatnih ukupnih varijabilnih troskova, odnosno dodatne radne snage i
obima proizvodnje u uslovima kada su troskovi konstantni.
PRIMER : Moze se prikazati najbolje na prmeru prinosa u zitu gde se posmatra radna snaga kao varijabilni
faktor i zemlja kao fiksni faktor. Prvi zaposleni radnik proizvodi veliki obim proizvodnje zato sto on sam radi
sa obimnom kolicinom zemlje. Drugi i treci, doprinose da se zemlja jos bolje obradi i ostvaruju povecanje
prinosa. I cevrti radnik doprinosi povecanju prinosa ali ne koliko drugi i treci. Peti radnik nije doprineo
nikakvom povecanju prinosa jer zemlja odredjene povrsine je dala svoj maksimum.
Znaci do odredjenog broja radnika za obradu iste povrsine zemlje prinosi rastu a posle odredjenog broja
padaju. Da bi se omogucilo dalje povecanje prinosa pitrebno je povecati fiksni faktor.
7. Koji obim proizvodnje treba da ostvari proizvodjac na trzistu potpune konkurencije da bi ostvario
maksimalni profit ?
Prema kriterijumu maksimizacije profita, firma mora da ostvari obim proizvodnje koji ce joj omoguciti da ima
marginalni prihod jednak marginalnim troskovima. Marginalni prihod je jednak ceni. Kriva traznje je
horizontalna i zato cena ne zavisi od toga koliko ce proizvoda firma prodati. Svaka dodatno prodata
jedinica ce ostvariti prihod koji odgovara marginalnom prihodu i koji je jednak tzisnoj ceni.
8. Kada proizvodjac prodaje proizvod po ravnoteznoj ceni kakvu zaradu ocekuje ?
Ravnotezna cena je cena po kojoj se ponudjena kolicina izjednacava sa trazenom kolicinom. Ponuda koja
nudi kolicine po ravnoteznoj ceni ostvaruje maksimalnu razliku izmedju dodatnih prihoda I dodatnih
troskova, a traznja, placajuci tu ravnoteznu cenu sa trazenom kolicinom koja je jednaka ponudjenim
kolicinama ostvaruje najvecu marginalnu korist uz najmanje marginalne troskove.
Dakle, postignuta je trzisna ravnoteza a to je stanje u kome ni prodavac ni kupac nemaju potrebe da
menjaju ponudjenu odnosno trazenu kolicinu.
9. Kako je Marsal dosao do porekla vrednosti robe ? (54str.)
Marsal je povezao faktore koji uticu na vrednost robe na strani tražnje sa faktorima koji uticu na vrednost
robe na strani ponude. Tražnja, odnosno korisnost i ponuda, odnosno troškovi proizvodnje deluju
zajednički u određivanju vrednosti, tj.cene robe.
Izvodeci svoju teoriju on je uveo kategorija cena traznje (cena krajnje jedinice jednog dobra koja ima
marginalnu korisnost). Cena ponude (ukupna suma troskova faktora proizvodnje za kolicinu neke robe na
trzistu u dato vreme).
Obrazlazuci svou teoriju Marsal polazi od situacije kada je ponuda mala. U tom slucaju cena traznje je
veca nego cena ponude.Tada proizvodjaci teze da povecaju ponudu. I suprotno kada je ponuda velika,
cena traznje je mala.
Zatim, u analizu uvodi element vremena koje je potrebno nekom dobru da bude prodato, tj. vreme od
trenutka kada određeni proizvod izađe na tržište do trenutka prodaje tog proizvoda. Kada roba čeka na
prodaju vrlo kratak period uticaj tražnje na cenu je veći nego uticaj ponude, npr:kod lako kvarljive robe koja
mora da se proda za jedan dan. Kada roba čeka na prodaju dug period tada je ponuda u situaciji da utiče
na cene jer ima dovoljno faktora da prilagodi sve faktore proizvodnje
2
2)
Da je moguca alternativna upotreba faktora proizvodnje.
U okviru proizvodnih mogucnosti privrede kao date velicine, postojece osudne faktore proizvodnje moguce
je alternativno upotrebiti. Uvecanje jednog dobra trazi zrtvovanje drugog dobra i to predstavlja oportunentni
trosak. Proizvodnja jednog dobra uvek znaci trosak zbog neproizvodnje drugog dobra. Gubitak koji nastaje
zbog neproizvodnje drugog dobra predstavlja oportunentni trosak.
Koncept oportunitetnog troška omogućava da se pri datim proizvodnim mogućnostima izvrši izbor najbolje
kombinacije dobara sa stanovišta pravljenja najnižih oportunitetnih troškova.
16.
U cemu se sastojala pravna fikcija koju su stvorili rimski pravnici o odvajanju vlasnika
radne snage i radne snage ?
Izbegli su protivurečnost da se slobodni gradjanin istovremeno pojavljuje i kao subjekt i kao objekt u
kupoprodajnom odnosu izmedju vlasnika radne snage i poslodavca. Rimski pravnici su u stvari stvorili
pravnu konstrukciju prema kojoj je vlasnik radne snage subjekt ugovora o radu, a njegova radna snaga
predmet ugovora koju on daje u najam (zakup poslodavcu).
Radna snaga je roba kao i svaka druga roba koju vlasnik tj. radnik prodaje poslodavcu. Kada se radna
snaga utrosi za obavljanje rada, ako narednog rada nema, poslodavac radnoj snazi isplacuje ugovorenu
cenu (najamninu) i daje im otkaz.
Dakle, uspostavlja se obligacioni odnos u kone su radnik i poslodavac u odnosu poverioca prema duzniku.
Vlasnicima kapitala je potrebna radna snaga za vrsenje rada, a vlasnici radne snage od vlasnika kapitala
dobijaju najamninu. Vlasnik radne snage nudi svoju radnu snagu vlasniku kapitala na upotrebu radi
obavljanja konkretnog rada koji nudi kapital. Za ponudjenu radnu snagu njen vlasnik, posle obavljenog
rada dobija odredjenu cenu. Visina cene zavisi od ponude i traznje radne snage.
17.
Sta podrazumeva pod uspostavljanjem kratkorocne ravnoteze u kratkom periodu potpuno
konkurentne firme ?
Pod kratkim periodom se podrazumeva:
1)
Period u kojem firme proizvode onaj obim proizvodnje koji ne zahteva povecanje fiksnih troskova.
2)
Period u kjem se NE menja broj firmi u nekoj grani.
Prema kriterijumu maksimiziranja profita, firma mora da ostvari obim proizvodnje koji ce joj omoguciti da
ima marginalni prihod koji je jednak marginalnim troskovima (MR=MC).
18.
Sta se podrazumeva pod optimizacijom ukupnih varijabilnih troskova ?
Optimizacija triskova proizvodnje je kada proizvodjac proizvodi onaj obim proizvodnje na kome ce imati
najnize marginalne troskove i najnize prosecne ukupne troskove, odnosno najnize ukupne troskove po
jedinici proivoda. Optimizacija troskova proizvodnje = optimizacija ukupnih varijabilnih troskova.
Optimizacija ukupnih varijabilnih troskova proizvodnje zavisi od marginalne produktivnosti. Marginalna
produktivnost proizilzi iz zakona o opadajucim pronosima. Taj zakon definise medjusobni uticaj izmedju
dodatnih ukupnih varijabilnih triskova, odnosno dodatne radne snage i obima proizvodnje u uslovima kada
su fiksni troskovi konstantni.
19.
U cemu se razlikuju pretpostavke koje kao uslove treba da ispuni trziste potpune
konkurencije od pretpostavki koje treba da ispuni trziste monopolisticke konkurencije ?
Trziste potpune konkurencije mora da ispunjava uslove:
1) Da postoji veliki broj ucesnika, pri cemu i prodavci i kupci imaju vrlo malo ucesce tako da
nemaju uticaj na cene.
2) Da je ponudjeni proizvod
homogen
.
3) Da postoji sloboda ulaska na trziste i izlaska sa trzista. To znaci da nove firme koje zele
da udju na neko trziste nemaju prepreke nametnute od strane postojecih firmi, isto kao
sto i prisutne firme nemaju prepreke da izadju sa trzista.
4) Da postoji savrsena informisanost prodavaca i kupaca o raspolozivim proizvodima i njihovim cenama.
4
Trziste ima obelezje Monopolisticke konkurencije kada ispunjava uslove :
1) Veliki broj ucesnika, pri cemu prodavci i kupci imaju malo ucesce, tako da nemaju uticaj
na formiranje cena.
2) Da postoji sloboda ulaska na trziste i izlaska sa trzita. To znaci da nove firme koje zele da
udju na neko trziste nemaju prepreke nametnute od strane postojecih firmi, isto kao sto i
prisutne firme nemaju prepreke da izadju sa trzista.
3) Savrsena raspolozivost informacija o raspolozivim proizvodima i njihovim cenama.
4)
Heterogenost
ponudjenih proizvoda (svaki prodavac se donekle razlikuje od konkurenta)
20.
U cemu je razlika izmedju stavova pristalica merkantilistickog i pristalica fiziokratskog
ekonomskog ucenja ?
Osnovni teorijski princip merkantilističkog ekonomskog učenja su:
1) Bogatstvo jedne drzave izrazava u novcu, odnosno plementitim metalima.
2) Ukoliko u zemlju nema rudnika zlata i srebra, do novca se dolazi jedino putem spoljne trgovine a to
znaci da
3) Izvoz roba dovodi do priliva novca u zemlu cime se povecava bogatstvo drzave.
Drzava direktno intervenise u spoljnotrgovinskoj razmeni. Po shvatanjima nekih merkantilista ta intervencija
treba da ide i do zabrane uvoza robe.
Za razliku od njih Fiziokrati se bave poljoprivrednom proizvodnjom jer ,,zemlja je izvor svih bogatstava“.
Industrija samo preobrazava postojece vrednosti. Zbog toga ona ne utice na promenu materijalnog
bogatstva zajednice i nju treba osloboditi svakog mesanja drzave jer bi se ono negativno odrazilo na
poslovnost industrije. Drzava treba da intervenise samo u oblasti oporezivanja zemlje.
21.
Sta je marginalna korisnost i da li je ona manja, veca ili ista sa marginalnim korisnostima
svih prethodno kupljenih jedinica istog proizvoda ?
Kada potrosac kupuje neki proizvod, on placa korisnost tog proizvoda. Kupovace svaku narednu jedinicu
tog proizvoda koja za njega ima korisnost. Prvu jedinicu proizvoda koja za njega ne bude imala korisnost
on nece kupiti. Korisnost koju je za potrosaca imala POSLEDNJA kupljenja jedinica proizvoda se zove
marginalna korisnost.
Marginalna korisnost je manja od korisnosti koje su imale sve prethodno kupljene jedinice porizvoda, ali je
ipak korisnost za koju je potrosac platio neku cenu.
22.
Na cemu se temelji teorija izbora potrosaca ?
Teorija izbora potrosaca je primena principa racionalnog izbora na odluke potrosaca. Ova teorija se
zasniva na marginalnoj analizi, odnosno na marginalnoj teoriji korisnosti.
Marginalna teorija korisnosti podrazmeva da potrosaci kao donosioci odlka o kupovini nekog dobra
maksimiziraju korisnost, tako sto problem oskudnosti resursa resavaju primenom principa racionalnog
izbora prilikom odlucivanja o kupovini, cime omogucavaju da im dodatni egekti koji pristicu iz neke odluke
uvek budu veci od dodatnih (marginalnih) troskova koji proistticu iz iste odluke.
23.
Od cega zavisi pad ili rast marginalnih troskova ?
Marginalni troskovi u pocetku opadaju, a posle se uvecavaju. Navedene promene u ponasanju marginalnih
troskova zavise od uvecanja, odnosno pada marginalne produktivnosti. Koncepcija marginalne
produktivnosti poizilazi iz zakona o opadajucim prinosima. U ovom zakonu se radi o medjusobnom uticaju
izmedju dodatnih varijabilnih troskova, odnosno dodatne radne snage i obima proizvodnje u uslovima kada
su fiksni troskovi konstantni.
24.
Sta se utvrdjuje poredjenem marginalnih prihoda i marginalnih troskova ?
Poredjenjem marginalnih prihoda i marginalnih troskova, utvrdjuje se odnos izmedju troskova po jedinici
proizvoda koji nastaju sa svakom novoproizvedenom jedinicom proizvoda i prihoda koji se ostvaruju sa
svakom prodatom novoproizvedenom jedinicom proizvoda. Utvrdjuje se najprofitabilniji obim proizvodnje.
5
4) Svesno nametanje barijere za ulazak. Nametanje skupe pravne procedure za zasnivanje poslova u toj
grani ili nametanje visokih troskova propagande.
b) Troskovna prednost nad potencijalnim rivalima:
1) Tehnicka superiornost. Sve firme koje su tehnoloski superiorne neki duzi period u odnosu na
potencijalne konkurente mogu odrzavati monopolsu poziciju.
2) Ekonomija obima (EO). Prirodan monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomije obima
omogućava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po nižim prosečnim troškovima nego da
veći broj manjih firmi proizvodi manje količine.
30.
Objasniti zbog cega je troskovna prednost nad potencijalnim rivalima (tehnicka
superiornost,ekonomija obima), jedan od uzroka nastanka monopola.
gore pod b)
31.
Sta je u istorijskom pogledu pojava monopola znacila za teoriju i praksu razvoja
savremenih trzisnih privreda ?
Pojavu monopola marginalisti kritikuju kao prolaznu pojavu. Maršalov sledbenik Pigu u svojoj
knjizi ,,Ekonomika Blagostanja'' ukazuje da pojava monopola u nepotpuna konkurencija dovode do
neracionalnog koriscenja prirodnih resursa. On je protiv monopola.
On ne shvata nuznost monopola kao pojavnog oblika unutrasnje logike razvoja kapitalistickog sistema. On
veruje da su monopoli prolazna pojava i da ce nestati. Medjutim, monopoli i nepotpuna konkurencija su
postalu trajna stvarnost kapitalisticke privrede.
32.
Zbog kojih razloga razlicito se ponasaju firme u uslovima potpune konkurencije u odnostu
na oligopoliste ?
A)
Prvi razlog se odnosi na cinjenicu da firma u uslovima potpune konkurencije moze da proda sve sto zeli
ukoliko prohvati tekucu trzisnu cenu i zbog toga nema potrebe da trosi pare na propagandu.
B)
Drugi razlog se odnosi na to da potrosaci veruju da su ponudjeni proizvodu na potpuno konkurentnom
trzistu identicni. U oligopolu su firme sa diferenciranim proizvodima prinudjene da konkurisu medjusebno
preko propagance, dok firme u potpunoj konkurenciju dobijaju vrlo malo, ili cak ne dobijaju nista pojacanom
propagandnom kampanjom.
33.
U trzisnoj strukturi oligopola u cemu se razlikuju ciljevi vlasnika firme od ciljeva menadzera
firme ?
Menadzeri su placeni da upravljaju kompanijom i veruje se da je sve ono sto je dobro za njih dobro i za
kompaniju. Vlasnici su cesto velike i difuzne grupe akcionara. Ciljevi vlasnika su poznati kao maksimizacija
profita. Vlasnici firme zarade menadzera cesto vezuju za velicinu kompanije, odnosno obim prodaje, a ne
za ostvareni profit.
U takvoj situaciji menadzeri se odlucuju za kombinaciju onog odnosa cena koji maksimizira obim prodaje, a
ne profit. Medjutim odluke koje vode maksimizaciji prodaje razlikuju se od odluka koje vode maksimizaciji
profita.
34.
Sta za Marsala predstavljaju cene faktora proizvodnje ?
Po Marsalovim shvatanjima, isti faktori koji odredjuju vrednost, odnosno cenu ekonomskih dobara,
odredjuju i vrednost, odnosno cenu faktora proizvodnje: rada, kapitala, zemlje i proizvodne organizacije (za
Marsala je četvrti faktor proizvodnje proizvodna organizacija).
Cene faktora proizvodnje su istovremeno i dohoci pojedinih drustvenih klasa: 1) najamnina kao cena rada
je dohodak radnicke klase, 2) kamata kao cena kapitala je dohodak vlasnika kapitala, 3) renta kao cena
zemlje je dohodak vlasnika zemlje i 4) profit odnosno preduzetnicka dobit kao cena preduzetnika je
7
