Novac i bankarstvo
NOVAC (istorijat i definicija)
Novac ima 3 razlicite uloge (funkcija):
1.
SRESTVO RAZMENE
– Koristi se u razmeni (novac za robu), placanju.
2.
SRESTVO OBRACUNA (OBRACUNSKA JEDINICA)
– Na osnovu vrednosti iskazane
u novcu mogu se vrsiti razni obracuni.
3.
SRESTVO CUVANJA VREDNOSTI
– Ne sme biti vremenski ograniceno (kao na primer
banane)
Znaci da bi se nesto nazvalo novcem mora da ispunjava prethodne 3 navedene
karakteristike.
ISTORIJAT:
Kako se razvijala tehnologija tako se razvijao i novac. Prvi novac je zabelezen u Kini, to su
bile skoljke.
U proslosti su plemeniti metali sluzili kao novac (zlato, srebro).
Ideja
robnog novca
– u 13 I 14 veku su vetezovi templari poceli da izdaju potvrde i
javljaju se kao prvi bankari.
Papirni novac (FIAT money)
– imao je podlogu u zlatu i zbog prakticnih razloga nije se
vise nosila gomila metala vec taj papirni novac. Sistem zamene papirnog novca u zlatne
poluge mogle su da vrse samo poslovne banke. I taj system se zvao
FIAT
.
Posle II svetskog rata na sastanku u
Breton Wouds-u
dolazi do stvaranja MMF-a
(medjunarodnog monetarnog fonda) i formiranja Svetske Banke. Tada su kao vodecu
svetsku valutu izdvojili
dolar
koji je imao vrednost od 35 unci zlata.
- 1972 godine novac zvanicno prestaje da ima podlogu u zlatu, I tad dolazi era novca bez
pokrica.
Javljaju se razni vidovi novca:
CEKOVI
(vise u SAD nego u Evropi).
Razvojem tehnologije dolazi se do
elektronskih placanja – ziro-racuni
, koji se najvise
razvijao u Skandinavskim zemljama. (SAD je vise koristila cekove a Evropa ziro-racune)
Danas postoje
SMART kartice.
(2) STOPA RASTA BDP I STOPA INFLACIJE
BDP (Bruto Drustveni Proizvod)
je trzisna vrednost svih dobara i usluga
proizvedenih u jednoj zemlji u toku jedne godine.
BDP po glavi stanovnika se racuna kad se ukupan BDP podeli sa brojem
stanovnika drzave.
Realni BDP se dobija kada u obzir uzmemo i inflaciju. (Rast proizvodnje 15%, rast
inflacije 10% = realni BDP iznosi 5%.), znaci izracunava se tako sto se od stope
rasta oduzima stopa inflacije.
Struktura BDP – u razvijenim zemljama usluge (tercijalni sektor) utice u strukturi
BDP-a sa 70%, a u ne razvijenim zemljama primarni sektor (agrar, sirovine)
ucestvuje sa 50 i vise % u strukturi BDP-a.
Recesija
– je pad vrednosti dobara i usluga proizvedenih u jednoj ekonomiji u
toku jedne godine. Ali u odnosu na proteklu godinu.
Inflacija
prestavlja povecanu kolicinu novca u opticaju.
Ona podrazumeva slabljenje kursa domace valute u odnosu na stranu valutu.
Takodje podrazumeva porasta cena na malo
(gubitak vrednosti novca)
Znaci stopa inflacije je godisnji % rast cena.
Znaci uzroci inflacije su: 1) Previse novca u opticaju
2) Porast cena ulaznih sirovina
* Slabljenje kursa i porast cena su povezani. Zbog povecanja traznje, cene rastu i
povecava se kolicina novca u opticaju. Znaci rast cena na malo je inflacija.
Postoje 2 vrste inflacije:
1)
COST PUSH
– To je inflacija koju troskovi guraju napred – kada
poskupljuje nafta rastu i troskovi. Odnosi se na medjunarodno trziste, pa
zato Centralna banka ne moze da utice na tu inflaciju.
2)
DEMAND PULL
– Traznja za robom inflaciju cene na gore. E o ovoj
inflaciji govorimo u svakodnevnim razgovorima.
Nivo cena odredjuje se ravnotezom roba i usluga sa novcanom masom.
Bazna inflacija
– ne uzima u obzir proizvode i usluge koji su podlozni velikim
sezonskim oscilacijama (hrana, energija – cena nafte i gasa na medjunarodnom
trzistu).
Metodologija za izracunavanje inflacije:
Izracunavanje inflacije se obavlja po metodologiji potrosacke korpe.
Posmata se odredjeni broj proizvoda i kako im se menja cena.
INSTITUCIJE UGOVORNE STEDNJE
su zivotno osiguranje, nezivotno
osiguranje i penzioni fondovi.
Znaci osiguranja se dele na zivotna i bezivotna i posebno su odvojena jedna od
drugih. Jedno lice ne bi smelo da se bavi sa oba. Zato se cesto osiguravajuca drustva
sastoje od vise pravnih lica koja se bave koja se bave razlicitim vrstama osiguranja.
Osiguravajuca drustva srestva sticu pomocu ugovora (polisa osiguranja) i
funkcionisu na bazi statistike.
Tehnicka rezerva (iznosi 80%) u vrednosti polisa osiguranja (npr ako ima polisa 100
dinara tehnicka rezerva je 80). Kad nastane neka steta osiguravajuce drustvo iz te
tehnicke rezerve isplacuje premiju osiguranja.
- Zivotno osiguranje
- Osnovni posao je da se kroz ugovore prikupljaju srestva i
obavezuju se da ce vama isplatiti premiju po odredjenim uslovima (po isteku
odredjenog roka ili po nastanku neke stete). U medjuvremenu oni prikupljeni novac
ulazu u obveznice, akcije i slicno.
- Nezivotno osiguranje
– ista prica. Ne zivotno se odnosi na osiguranje imovine i
lica. (primer za ovo je obavezno auto osiguranje)
Strana osigurtavajuca drustva najvise se bave zivotnim osiguranjem (zato sto se
najvise isplati zBog statistike).
- Penzioni fondovi
– Na primer mi moramo da uplacujemo drzavi penzioni fond ali
imamo pravo da visak srestava uplacujemo u privatni penzioni fond i da to dobijamo
posle zavrsenog radnog veka. Taj visak srestava uplacujemo do 65 godine.
Srestva iz penzionog fonda se nasledjuju a kod njih postoji poreska olaksica, jer ne
placaju se razliciti doprinosi (za skolstvo, zdravstvo, vojsku…).
Penziono osiguranje:
1) Obavezno drzavno osiguranje (gde se uplacuje u drzavni fond)
2) Obavezno privatno osiguranje
3) Dobrovoljno privatno osiguranje (u njemu se srestva nasledjuju a isplata penzije
moze da se vrsi posle 55 godina zivota)
U Evropi
je problem sto penzioni fondovi funkcionisu po principu
“protocnog
bojlera”.
Na primer imate platu 500 eura, gazda vam placa 100 eura i na to uplacuje
doprinose. 400 eura vam da na crno da bi izbegao porez.
Ovi sto sada rade izdvajaju srestva za ove koji su u penziji. Odnosno ovi koji su sad u
penziji ne dobijaju srestva koja su oni uplacivali vec ova koja sada uplacuju radno
aktivni ljudi. Pa zbog bele kuge i slabe zaposlenosti se javlja veliki problem, jer je
ljutski vek sve veci i sve je vise onih koji dobijaju penziju.
U Americi I Britaniji
uplacujete srestva na svoj privatni racun i njime raspolazete
kako hocete. Ulaze se u akcije I obveznice koje vi zelite. Problem je ako niste vicni u
igri na berzi mozete da izgubite ili sve ili veci deo.
INVESTICIONI POSREDNICI
– su Finansiske korporacije, Investicioni fondovi,
Investicioni fondovi trzista novca.
1)
Finansiske kompanije
– kompanije koje prikupljaju kapital prodajom akcija, i
tako prikupljen capital investira dalje na finansiska trzista. Oni ne ulazu u masine i
slicno nego u finansiska trzista. Npr B. Hateway.
2)
Investicioni fondovi
mogu biti – OTVORENI I ZATVORENI I HEDZ FONDOVI
---------ZATVORENI INVESTICIONI FONDOVI priodaju svoje akcije kojima se redovno
trguje na berzi.
Investicioni fondovi nemaju za zaposlene. Investicioni fondovi su skupovi malih
investitora koji nastupaju zajedno. Srestvima upravlja odredjena firma koja svoje
usluge naplacuje tako sto od vrednosti uzme mali procenat (0,12%)
U fond ulazite tako sto kupujete akcije i postajete vlasnik dela tog investicionog
portfolio a kad zelite da izadjete onda prodajete svoje akcije na berzi.
Investicioni Fondovi se dele na:
1) Mali investicioni fondovi (do 500 miliona dolara)
2) Srednji investicioni fondovi (od 500 miliona do 5 milijardi)
3) Veliki investicioni fondovi (Preko 5 milijardi)
Brokeri
posluju za tudje ime i tudj racun. Mogu biti:
1) Full service brokeri – komuniciraju putem telefona i vode racuna o vama kao
klijentu. Savetuje vas kad da kupite ili prodate.
2) Discount brokeri – oni samo izvrsavaju sta vi kazete i zelite, ne mesaju se u odluku
klijenta.
---------OTVORENI INVESTICIONI FONDOVI – kupujete investicione jedinice od fonda a
kad zelite da izadjete opet ih prodajete fondu (znaci kupujete od fonda i aprodajete ih
fondu).
U vodjenju monetarne politike je najvaznija uloga
centralne banke
. Centralna
banka je osnovna drzavna emisiona institucija. Ona je deo sistema ali nema
izvrsnu vlast. Ona je nezavisna od zakonodavne vlasti (skupstine) i izvrsne vlasti
(vlade), ali cini deo sistema.
Centralna Banka funkcionise kao “
bankareva banka
” i “
drzavna banka
”.
Bankareva banka – ona drugim bankama pozajmljuje novac. Centralna banka
obavlja sve poslove kao obicna banka za svoje klijente, al samo za poslovne banke
(npr. daje kredite).
Drzavna banka – drzava svoje racune vodi u Centralnoj Banci, recune trezora. 840
– budzetski racuni koji idu u trezor.
Poslovi (uloge) Centralne banke su:
1. Borba protiv inflacije
2. Uredjenje i stabilnost finansiskog sistema
3. Stabilnost kursa domace valute
1) BORBA PROTIV INFLACIJE:
Kod COST PUSH inflacije (na primer rast cene nafte na trzistu) centralna banka ne
moze nista.
Kod DEMAND PULL inflacije, Centralna Banka moze da reaguje povecenjem i
smanjenjem novcane mase u opticaju, i na taj nacin da utice na inflaciju
2) UREDJENJE I STABILNOST FINANSISKOG SISTEMA:
Narodna banka donosi odredjena podzakonska akta. Ova akta moraju biti u
skladu sa zakonom, proistice iz njega, blize ga odredjuju, operativniji su i brze ih
je menjati. Potrebna je cvrsta regulativa da ne dodje do moralnog hazarda –
(Berni Medof, Dafina, Jezda)
Centralna banka kontrolise i vodi racuna o:
- Bankama (svih vrsta)
- Osiguravajucim drustvima
- Penzionim fondovima
- Lizingu
3) STABILNOST KURSA DOMACE VALUTE:
Cesto se kaze da je centralna banka “bankareva banka” ili “banka svih banaka”,
jer regulise rad drugih banaka i druge banke imaju svoje racune i depozite u
Centralnoj Banci. Ona na specifican nacin odobrava kredite drugim bankama.
