МЕТОДИКА РАЗВОЈА ПОЧЕТНИХ МАТЕМАТИЧКИХ ПОЈМОВА 2

Студијски програм :

Васпитач предшколских установа

Врста студија:

Основне академске студије

Назив предмета:

Методика развоја

почетних математичких појмова 2

Шифра предмета:

В814

Наставник:

Ибро Д. Ваит

Статус предмета:

Обавезан

Број ЕСПБ:

Услов:

Нема

Циљ предмета:

На бази стечених знања у оквиру МРПМП 1 наставити са проширивањем и комплетирањем

знања. Овладати методичким корацима при формирау математичких појмова код деце предшколског
узраста. Посебан нагласак је на скуповима, природним бројевима и елементима геометрије укључујући и
различита мерења.

Исход предмета :

Да студент познаје начине формирања математичких појмова и да на основу тога може да

успешно организовати активност математичког образовања деце предшколског узраста.

Садржај предмета

Теоријска настава:

Појам, предмет и значај МРПМП 2; циљ и задаци МРПМП 2; математички појам (дефинисање, развијање);
игра у функцији почетних математичких појмова; циљеви, задаци и садржаји математичких активности на
предшколском узрасту; игра и њен значај у развијању почетних математичких појмова; развијање просторне
орјентације   (горе-доле,   у-на-изван,   испред-иза-између,   изнад-испод,   лево-десно);   појам   скупа   и   његово
означавање; операције са скуповима (унија, пресек, комлемент); Декартов производ скупова; упоређивање и
једнакост   скупова;   историјски   осврт   на   настанак   броја   и   бројања;   формирање   појма   природног   броја
(вербални, перцептивни, бројевни, скуповни, комбиновани приступ); почетни блокови бројева; блок бројева
до 5; блок бројева до 10; блок бројева до 100; развијање појма о геометријским облицима и фигурама (лопта,
коцка,   квадар,   ваљак,   пирамида,   круг,   квадат,   правоугаоник,   троугао);   развијање   појмова   и   именовање
просторних   димензија   и   величина   предмета   (велико-мало,   дугачко-кратко,   високо-ниско,   дебело-танко,
широко-уско, дубоко-плитко); развијање појма дужине, масе, запремине, времена; мерење; развијање појма
мерења дужи, масе, запремине, времена, новац; стваралаштво деце и ученика у математичком образовању.

Практична настава:

Практична примена стечених знања, консултације, припрема, праћење и аналиа усмерени математичких
активности наставних часова.

Литература

1.Егерић, М.,

Методика развоја почетних математичких појмова,

Учитељски факултет, Јагодина, 2006

2. Ћебић, М.,

Почетно математичко образовање предшколске деце

, Учитељски факултет, Београд, 2010

3. Шимић, Г.,

Методика развијања математичких појмова

, Виша школа за образовање васпитача, Шабац,

1998.
3. Прентовић, Р.,

Методика развијања почетних математичких појмова

, Виша школа за образовање

васпитача, Нови Сад, 1998.
4. Какашић, С.,

Методика математике,

Сремска Митровица, 2000

3. Група аутора,

Корак по корак I и II.

Број часова активне наставе (недељно):

Предавања:

Вежбе:

Други облици наставе:

Студијски истраживачки рад:

Остали часови:

Методе извођења наставе

Предавања, вежбе, консултације

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поенИ

Завршни испит

поени

активност у току предавања

писмени испит

активност на вежбама

усмени испит

практична настава

колоквијум

1. ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ И ЗНАЧАЈ МРПМП 2

Са све већим значајем предшколског васпитања, почеле су

се развијати посебне методике васпитно-образовног рада у
предшколским установама као: методика развоја говора,
методика упознавање околине, методика физичког васпитања,
методика музичког васпитања, методика ликовног васпитања
и

методика развоја почетних математичких појмова.

Појам и предмет методике развоја почетних математичких

појмова могуће је потпуније схватити тек кад се сагледа сва
проблематика   васпитно-образовног   рада   у   овој   области.
Методика   развоја   почетних   математичких   појмова   у
предшколским установама изучавава образовање васпитача, за
рад у прешколским установама.   Она проучава математичке
појмове,   природу   и   значај   ове   васпитно-образовне   област,
принципе   и   организацију   рада,   методе   и   средства   која   се
користе   у   раду,   организационе   облике   рада,   планирае   и
вредновање резултата рада.   При формирању својих ставова
МРПМП     ослања   се   на   научне   резултате   математике,
педагогије и психологије.

Циљ предмета:

На бази стечених знања у оквиру МРПМП

1   наставити   са   проширивањем   и   комплетирањем   знања.
Овладати   методичким   корацима   при   формирању
математичких   појмова   код   деце   предшколског   узраста.
Посебан   нагласак   је   на   скуповима,   природним   бројевима   и
елементима геометрије укључујући и различита мерења.

● Савремена гледишта о игри истичу њен значај за

формтивно, развојно учење на ширем плану, јер дете у игри
увежбава постојеће сазнајне структуре и конструише нове.

● Истраживање игре показује да дечја игра, као самостална,

спонтана активност, која је сама себи сврха, има и посебан
значај и потенцијал за развој логичко-математичког сазнања.

● Главна карактеристика игре је

мотив.

● Игра у деци покреће низ унутрашњих процеса:

предвиђање, анализу и комбиновање, развој и промену
образаца понашања, што доприноси развоју дечјих концепата
о свету.

● Симболичка игра је извор разоја оригиналности код деце,

повезана је са развојем способности решавања проблема,
подстиче реверзибилност мишљења кроз враћае уназад и
поновно ''оживљавање'' одређених догађаја.

● У игри дете превладава егоцентризам, преноси радњу на

други план, умножава односе са средином.

● У игри дете може да креира, решава и остварује своје

идеје, да користи начине, методе, средства, облике, врсте
учења које њему одговарају или да на свој начин комбинује,
испробава, открива.

● У заједничкој игри деца је преносе на другу децу значење

и усклађује своје активности.

Анализа игре показује следеће:

- спонтаност,

- вођена унутрашњим потребама, водећи се личним

циљевима,

- практикују различите логичко-математичке акције:

упоређују,   уочавају   сличности   и   разлике,   класификују
радње, предмете, траже и стварају обрасце стављајући у
поредак   предмете,   догађаје,   покрете,   знаке,   процењују,
броје,   мере,   користе   различите   просторне   релације,
издвајају   форму   предмета,   креирају   облике,   фигуре,
стварају и поштују прававила, замишљају, представљају
симболима   догађаје,     особе,   стања,   појаве,   повезују
практични и мисаони план, праве разлику између ова два
нивоа своје активности, решавају различите проблеме на
практичном   и   мисаоном   плану,   планирају   даљи   ток   и
потребна средства за њено одвијање.

- неке игре пружају прилику за вежбање логике и

стратегије, анкете се изводе по принципу случајности;
деца почињу да увиђају разлику између ових врста игара.

- у играма са правилима млађа деца смишљају спствена

правила у индивидуалној игри, а старија налазе изазов у
њиховом поштовању.

Све наведене активности деца обављају јер су лично

мотивисана, јер су учествовала у постављању циљева који
имају смисла за учеснике у игри, учествују и граде заједничко
разумевање са осталим са играчима, или ''са собом'' на свом
унутрашњем плану и виде изазов у правилима. Принципима
по којима се одвија игра треба да се руководе и васпитачи
када стварају услове за логичко-математичке активности деце.

или несвесно, упознају и разјашњавају оно што не разумеју (у
оквиру тог сазнања упознају и математичке односе).

● Описане особености и квалитети природног процеса

сазнања и учења који се подстичу кроз игру, истраживање и
спонтано   учење   (решавање   проблема,   експериментисање,
испробавање,   варирање   решења,   процењивање   супротности,
интеракција,   ...)   представљају   васпитачу   полазиште   за
увиђање   значаја   ових   активности   за   развој   почетних
математичких појмова.

● Начин планирања, услови и поступци васпитача треба да

буду усклађени са дечијим циљевима и програмима деце, као
што се дешава у наведеним активностима.

● Васпитачи треба да препознају и подрже способности и

мотивацију деце за остваривањем њихових циљева, да
разумеју унутрашњу потребу деце за сазнањем и његовим
сопственим конструисањем.

● Принципи по којима се одвија игра, истраживање и

спонтано учење треба да буду васпитачима основне смернице
при проучавању почетне математике, јер математика

''није

сама себи циљ''

● Васпитачи треба да избегавају она учења математике у

којима деца не пристају добровољно.   Таква учења одређена
су   споља,   имају   унапред   дате   циљеве   учења   математике   у
одређено време, на одређени начин, са предвиђеним временом
трајања,   предвиђеним   материјалом   и   предвиђеним   акцијама
које деца треба по налогу васпитача да ураде.