Komparativni poreski sistemi

SKRIPTA

KOMPARATIVNI PORESKI SISTEMI

3. OSNOVE POREZNIH SISTEMA SAVREMENIH DRŽAVA

Preraspodjela   velikog   dijela   društvenog   proizvoda   instrumentima   porezne 

politike   u   savremenim   državama,   uvijek   iznova   aktualizira   potrebu   da   se 

preispitaju postojeća i utvrde nova načela oporezivanja. Pri tome treba voditi 

računa o mjestu i ulozi poreza u društvu.

Po   prirodi   stvari   jedna   porezna   načela   ne   moraju   nužno   biti   u   skladu   s 

drugima,   kao   posljedica   činjenice   s   jedne   strane   da   se   (1)   ona   odnose   na 

različita   područja   u   kojima   porezi   djeluju,   a   s   druge   strane   (2)   ni   ciljevi 

oporezivanja nisu identični posmatraju li se sa stajališta pasivnog, odnosno 

aktivnog poreznog subjekta.

ADAM SMITH je svoja porezna načela formulirao prije više od dva stoljeća, 

gdje se zalagao da se porezni sistem zasniva na ova četiri načela:

1. ravnomjernost   –  

stanovnici   svake   države   dužni   su   sudjelovati   u 

podmirivanju   njenih   rashoda   razmjerno   dohotku   koji   uživaju   pod 

njenom zaštitom

2. određenost –

  porezna obaveza mora biti tačno utvrđena, kako ne bi 

došlo do samovolje nadležnih tijela. Potrebno je da se utvrdi vrijeme 

plaćanja  poreza,  porezni  oblik  i  ubiranje  poreza,  te  visinu  poreznog 

opterećenja.

3. ugodnost –

 ubiranje poreza treba biti što ugodnije za porezne obveznike

4. jeftinoća –

  troškovi utvrđivanja poreza i njihova ubiranja moraju biti 

što niži

A.WAGNER   je   prikupio   i   temeljno   obrazložio   porezna   načela   za   koja   se 

zalagao. Svrstao ih je po određenoj sličnosti i međusobnoj povezanosti u četiri 

grupe:

1. finansijsko – politička načela

2. ekonomsko – politička načela

3. socijalno – politička načela

4. porezno – tehnička načela

Jedan   od   najpoznatijih   teoretičara   dvadesetog   stoljeća   FRITZ   NEUMARK 

porezna je načela grupisao na sledeći način:

1. porezno – budžetska načela

1

Načela kojima se nastoji uvesti i primjeniti pravedno oporezivanje jesu: 

1) 

načelo opće porezne obaveze

2) 

načelo ravnomjernosti u oporezivanju

Načelo opće porezne obaveze

Kad je plaćanje poreza opća obaveza svih stanovnika neke zemlje, govorimo o 

općoj poreznoj obavezi. Postoje skupine stanovnika neke države koji zbog male 

ekonomske snage  (slabog imovinskog stanja) ne mogu platiti porez, odnosno 

kojima bi plaćanje poreza ugrozilo egzistenciju. Stoga sva savremena porezna 

zakonodavstva predviđaju oslobađanje ili olakšice kod plaćanja poreza za one 

kategorije građana koji toj obavezi, bez štete za svoju egzistenciju i egzistenciju 

članova   porodice,   ne   bi   mogli   odgovoriti.   Taj   iznos   koji   je   oslobođen   od 

oporezivanja zove se 

egzistencijski minimum.

Egzistencijski minimum je onaj iznos dohotka ili vrijednosti imovine za koji se 

smatra da je svakom članu zajednice potreban za podmirenje određenog broja 

osnovnih potreba. Egzistencijski minimum se izuzima od oporezivanja upravo 

iz socijalno – političkih razloga. On je ugrađen u moderne porezne sisteme kao 

bitan preduvjet za pravedno oporezivanje. Iznos egzistencijskog minimuma se 

utvrđuje u zavisnosti o ekonomskom, kulturnom, socijalnom i drugom razvoju 

zajednice. On se još naziva i ''neoporezivi dio''.

Načelo ravnomjernosti

Načelo   ravnomjernosti   u   nošenju   poreznog   tereta   drugi   je   dio   pojma 

pravednosti   u   oporezivanju.   Sam   zahtjev   za   ravnomjernošću   u   nošenju 

poreznog tereta treba tumačiti tako da svako – svaki porezni obveznik – mora 

nositi određeni dio poreza i time pridonositi podmirenju društvenih potreba. 

Upravo u odgovoru na pitanje koliki taj dio treba biti leži bit ravnomjernosti u 

oporezivanju. Finansijska je teorija saglasna da se o ravnomjernosti u nošenju 

poreznog   tereta   može   govoriti   kada   se   oporezivanje   obavlja   prema 

ekonomskoj snazi. Drugim riječima, kad porezni sistem predvidi oporezivanje 

prema kojem će svaki porezni obveznik odvajati na ime oporezivanja određeni 

dio koji će ovisiti o veličini njegove ekonomske snage, može se govoriti o 

oporezivanju provedenom prema ekonomskoj snazi. 

Stav moderne finansijske teorije jeste u tome da se načelo ravnomjernosti 

može realizovati samo primjenom  

progresivnih poreznih stopa.  

Nije dovoljno 

samo da se pri oporezivanju primjenjuje progresivna porezna stopa, nego je 

vrlo   važna   i   visina   primjenjenih   poreznih   stopa   kao   i   regresivni   učinak 

posrednih poreza.

3

Progresivno   oporezivanje   ima   nesumnjivu   prednost.   Međutim,   javlja   se 

problem utvrđivanja progresije. Dok je relativno lagano utvrditi donju granicu 

zahvaćanja ekonomske snage poreznog obveznika mjerama porezne politike 

(egzistencijski minimum odnosno neoporezivi dio), to nije slučaj kada treba 

donijeti odluku kada porezne stope prestaju rasti i prelaze u proporcionalne 

stope.

Kod vrlo strme progresije gdje se na novozarađenu jedinicu primjenjuje visoka 

porezna stopa, porezni obveznik može zaključiti da nema više motiva koji bi ga 

''tjerali'' da zaradi neku dodatnu svotu.

Danas općeusvojeni stav da se ravnomjernost u oporezivanju može postići 

upravo primjenom progresivnog oporezivanja podupire se obrazloženjem da 

građani neke društvene zajednice imaju određene obaveze koje se ogledaju u 

plaćanju poreza kojima se finansiraju akcije i zadaci što znače zadovoljenje 

općih   i   zajedničkih   potreba.   A   plaćanje   poreza   primjenom   progresivnih 

poreznih stopa omogućuje da se jedan socijalni princip – princip solidarnosti – 

i ostvari.   Sadržaj tog načela se tumači tako da ekonomski snažniji porezni 

obveznici   iz   svoje   ekonomske   snage   izdvoje   relativno   veću   stopu   za 

podmirenje   opće   i   zajedničke   potrošnje   nego   ekonomski   slabiji   porezni 

obveznici.

Ocjena o pravednosti u oporezivanju, o pravednoj raspodjeli poreznog tereta, 

determinirana   je   vremenski   (   vertikalna   komponenta),   prostorno 

(   horizontalna   komponenta)     i   grupno   (   socio   –   ekonomska   komponenta). 

Oporezivanje koje se danas ocjenjuje pravednim nije takvim bilo ocijenjeno 

juče, odnosno neće takvim biti vrednovano sutra. Oporezivanje koje se smatra 

pravednim u jednoj državi i kod jednog naroda, ne mora tako biti ocijenjeno u 

drugoj državi i kod drugog naroda. 

Općeprihvaćeno je stajalište da se o pravednosti u oporezivanju može govoriti 

kada se porezi plaćaju ovisno o ekonomskoj snazi poreznih obveznika, tako da 

onaj ko ima više, treba platiti postotno više poreza ( tzv. vertikalna jednakost), 

kao i načelo da jednake treba oporezivati jednako ( horizontalna jednakost). 

Opredjeljenje   za   pravednošću   u   oporezivanju,   toliko   je   važna   komponenta 

poreznih   sistema   odnosno   mjera   porezne   politike,   da   je   kao   postulat 

normirano u ustavima mnogih savremenih država.

3.2.  Pojednostavljenje  oporezivanja  i  transparentnost  poreznog  

sistema

          Brojni porezi, mnoštvo raznih poreznih oslobođenja, izuzeća, olakšica i 

sl., česte izmjene i dopune propisa, učinilu su da je sistem oporezivanja u 

4

pratećih akata su toliko dugačke da je prosječnom čitatelju bilo nemoguće 

dakučiti njihov smisao. (jedna rečenica sadrži čak 506 riječi)

Za sistem oporezivanja u kojem su svi porezi ili njihov najveći broj regulisani 

jednim propisom (porezni kodeks), odnosno u kojem su sve opće odredbe 

utvrđene   u   jednom   zakonu,   umnogome   pridonosi   jednostavnosti   poreznog 

sistema, olakšava snalaženje u poreznoj materiji kako poreznim obveznicima, 

tako i poreznim službenicima. 

Pri regulisanju porezne materije treba voditi računa o tome da to porezna vlast 

učini dovoljno jasno. To mora biti učinjeno na način da je zakonska odredba 

razumljiva   svakom   poreznom   obvezniku,   a   ne   tako   da   su   mu   potrebna 

objašnjenja   ili   pomoć   drugih   da   shvati   što   se   od   njega   traži.   (oko   45% 

amerikanaca treba/ima poreznog savjetnika). 

Porezni savjetnici su u savremenom društvu prijeko potrebni. Zbog povećanja 

broja   gospodarskih   subjekata   i   raznih   oblika   njihovog   udruživanja   i 

zajedničkog djelovanja, pa sve veće saradnje gospodarskih subjekata različitih 

zemalja i s time povezane potrebe poznavanja, ne samo, poreznih propisa tih 

zemalja. Porezni savjetnik može u mnogočemu otkloniti-minimizirati rizike 

određene poduzetnikove odluke. Porezni savjetnik je dio pravnog poretka, on 

je ovlašten da svog klijenta savjetuje u poreznim stvarima, da ga zastupa pred 

nadležnim   poreznim   tijelima   i   sudovima.   Posao   poreznog   savjetnika   je 

savjetovanje,   zastupanje   i   pomaganje   poreznom   obvezniku   u   poreznim 

stvarima.

Nerazumljivost, brojnost i složenost poreznih propisa pridonose:

1. Stvaranju nepovjerenja poreznih obveznika u poreznu vlast i ispravnost 

utvrđivanja porezne obaveze

2. Povećanju   nezadovoljstva   poreznih   obveznika   s   radom   poreznih 

službenika i općenito izvršne i zakonodavne vlasti, i

3. nedoumicama domaćih i stranih ulagača hoće li, gdje, kako, i koliko 

sredstava ulagadi u domaću privredu.

Kada govorimo o pojednostavljenju poreznog sistema, govorimo o smanjenju 

broja poreznih razreda, o smanjenju broja poreznih oblika, te o smanjenju 

broja raznih oslobođenja i olakšica, što se sve može odraziti na metod ubiranja 

poreza.

6