Pitanja iz predmeta BANKARSTVO
1.
Razvoj banaka i bankarstva
2.
Nauka o bankarstvu i bankarsko poslovanje
3.
Pojam banke
4.
Vrste banaka
5.
Centralna banka
6.
Depozitne ili komercijalne banke
7.
Investicione banke
8.
Granske ili specijalizovane banke
9.
Razvojne banke
10.
Univerzalne banke
11.
Poslovne banke
12.
Multinacionalne banke
13.
Nebankarske finansijske organizacije
14.
Načela bankarskog poslovanja
15.
Bankarski poslovi prikupljanja sredstava
16.
Nedepozitna sredstva
17.
Kapital banke
18.
Cena bankarskih sredstava
19.
Potencijal banke i transformacija i muliplikacija sredstava
20.
Kreditni plasmani
21.
Vrste kredita
22.
Princip i postupak kreditiranja
23.
Cena kredita
24.
Ugovorena kamatna stopa
25.
Referentne kamatne stope na međunarodnom tržištu novca i kapitala
26.
Provizije
27.
Efektivna kamatna stopa
*28. Cena kredita i profitabilnost banke
29.
Obračun kamatne stope
30.
Otplata kredita
31.
Ugovor o kreditu sa međunarodnim finansiranjem
32.
Cpecifičnost postupaka kod sindiciranih kredita
33.
Kreditne linije podrške
34.
Nekreditni plasmani
35.
Plasmani u HOV
36.
Uslužni bankarski poslovi
37.
Specifični bankarski poslovi
38.
Konsultantski poslovi
1
*39. Poslovi u vezi sa emisijom i plasmanom hartija od vrednosti
40.
Lizing poslovi
41.
Forfetiranje
42.
Eskontovanje
43.
Faktoring
44.
Poslovi sa finansijskim derivatima
45.
Upravljanje kreditnim rizicima
46.
Kreditni rizik
47.
Likvidnosni rizik
48.
Rizik plaćanja
49.
Kamatni rizik
50.
Devizni ili valutni rizik
51.
Tržišni rizik
52.
Rizik zemlje
53.
Rizik hartija od vrednosti
54.
Rizik nesolventnosti
55.
Rizik vanbilansnih aktivnosti
56.
Rizici okruženja
57.
Operativni rizik
*58. Bankarske prevare i pranje novca
*59. Bankarske prevare sa instrumentima prvoklasnih banka
60.
Rizici u elektronskom bankarstvu
*61. Rizici zbog odsustva adekvatne kontrole
62.
Kontrola bankarskog poslovanja
63.
Bazelski sporazumi I i II
64.
Finansijski instrumenti tržišta novca
65.
Kratkoročne državne obveznice
66.
Blagajnički zapisi
67.
Certifikati o depozitu
68.
Komercijalni zapisi
69.
Finansijski instrumenti tržišta kapitala
70.
Državne obveznice
71.
Korporativne obveznice
72.
Hipotekarne obveznice
73.
Evro obveznice
74.
Ostale obveznice
75.
Vlasničke hartije od vrednosti
76.
Akcije
77.
Tržište finansijskih derivata
78.
Svop, forvard, fjučers, opcija, strukturirane menice
2
Nauka o bankarstvu je disciplina koja naučnom metodom objašnjava poseban
aspekt monetarnih faktora i monetarnih transakcija
Bankarstvo se bavi istraživanjem uloge, značajem i poslovanjem banaka kao
značajnih institucija finansijskog i ekonomskog sistema zemlje.
Ono ima zadatak da ispituje i prati opšta ekonomska kretanja koja se ispoljavaju
funkcionisanjem banaka u bankarskom sistemu.
Proučava funkcije i uloge bankarskog sistema, bankarsko poslovanje, a naročito
odnose, procese i poslovne transakcije koji se javljaju po osnovu stvaranja i korišćenja
novca preko banaka.
Bankarstvo kao naučna disciplina razvilo se u drugoj polovini XIX veka.
Savremena shvatanja posmatraju banku kao specifično preduzeće koje posluje
novcem, zbog čega ima veći društveni značaj u odnosu na druga, «obična» preduzeća.
Osim ovog pristupa ( mikroekonomskog), bankarsko poslovanje se tretira kao
celina ekonomskih, finansijskih i monetarnih mera kojima se bankarski sistem stavlja u
funkciju očuvanja stabilnosti nacionalne valute, snabdevanja potrebnom količinom novca i
kredita, efikasnog platnog prometa i dr. (makroekonomski pristup).
3. Pojam banaka
Pojam banka potiče od latinske reči banco, koja označava klupu (tezgu, u
današnjem smislu šalter), postavljenu na ulici, trgu, vašaru ili sajmu, na kojoj se vršila
razmena različitih oblika i vrsta novca, kao i novčane transakcije naplate i plaćanja u vezi
sa obavljenim trgovinskim prometom.
Savremeno svetsko bankarstvo, kroz izraz «bankarska revolucija», ukazuje na
mogućnosti reorganizacije banaka njihovim međusobnim spajanjima i preuzimanjima,
razvoju i primeni tehnologije u bankarskom poslovanju, ulozi i značaju informacije.
Banka je:
• samostalni privredni i tržišni subjekt,
• posrednička institucija u transferisanju sredstava između finansijski suficitarnih i
deficitarnih transaktora,
• institucija koja obavlja sve novčane, depozitne i kreditne transakcije svojih
komitenata,
• institucija koja obavlja svoje funkcije profesionalno,organizovano i adaptirano.
Najvažniji kriterijumi za njihovu podelu su:
bilansni,
funkcionalni i
vremenski kriterijum ili ročnost.
Prema bilansnom kriterijumu, bankarski poslovi mogu biti:
pasivni,
aktivni,
neutralni i
4
sopstveni.
Prema funkcionalnom kriterijumu, bankarski poslovi se dele na:
poslove mobilizacije i koncentracije sredstava,
kreditne,
komisione i
sopstvene (vlastite) poslove.
Prema vremenskom kriterijumu ( ročnosti), tj. analizi izvora i plasmana, bankarski poslovi
mogu biti:
kratkoročni,
srednjoročni i
dugoročni.
Osnivanje banke i postupak izdavanja dozvole za njen rad
Banka se kao akcionarsko društvo osniva ugovorom o osnivanju i obezbeđenjem
sredstava za osnivački kapital banke.
Banku mogu osnovati dajmanje dva akcionara,
koji mogu biti domaća ili strana pravna ili fizička lica. Akcionarski kapital banke se može
satojati iz novčanog i nenovčanog dela. Novčani deo osnivačkog kapitala banke ne može
biti manji od 10.000.000 € u dinarskoj protivvrednosti. Nema ograničenja na iznos kapitala
koji stranac može da investira u akcionarski kapital banke.
Postupak izdavanja dozvole za rad banke
Potencijalni akcionari banke podnose NBS zahtev za izdavanje dozvole za
rad, uz koji se prilaže sledeće:
Ovlašćenje za lice sa kojim će NBS sarađivati u postupku po zahtevu za
izdavanje dozvole za rad
Ugovor o osnivanju banke
Izjava da će se novčana sredstva na ime osnivačkog kapitala biti uplaćena na
račun NBS
Podatke neophodne za utvrđivanje boniteta akcionara
Program rada banke za period od 5 godina i predlog njene poslovne politike
Predlog statuta banke
Dokaz o postojanju uzajamnosti
Podatke o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti banke za obavljanje
poslova iz ugovora
Imena i preporuke za predložene članove upravnog i nadzornog odbora kao
i za predložena lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima
Dokaz o uplati propisane naknade.
NBS je dužna da na osnovu zahteva oceni ispunjenost zakonskih uslova i
opravdanost osnivanja banke.
Banka stiče svojstvo pravnog lica upisom u sudski
5
privredna oblast ili grana iz koje potiču osnivači banke i
veličina teritorije koju pokriva neka banka.
Uobičajena podela banaka je na:
emisione ili centralne,
poslovne,
depozitne,
investicione,
univerzalne i
ostale vrste banaka.
5. Centralna banka
Tri velika istorijska otkrića prate razvoj sveta: vatra, točak i centralna banka” -
Nepoznati autor
Ekonomska suverenost = monetarna suverenost
Monetarna suverenost se izražava primenom odgovarajućeg monetarnog,
valutnog i deviznog sistema. Monet.suverenost se povezuje sa ekonomskom suverenošću
pojedine zemlje ali se može preneti i na nivo globalne (zajedničke)suverenosti, primer:
Evropska unija - zajednička valuta i zajednička centralna banka.
CB (“banka banaka”) treba da:
- brine o vrednosti domaće valute,
- da obezbeđuje likvidnost privrednih subjekata u plaćanjima u zemlji i prema
inostranstvu,
- da obavlja monetarnu i deviznu kontrolu bankarskih subjekata.
Osnovne f-je CB, poslovi i zadaci
Aktivnosti CB se mogu grupisati u nekoliko osnovnih f-ja (na unutrašnjem planu)
emisiona f-ja (monopol na štampanje novčanica i izradu kovanog novca);
regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike;
uloga bankara države, odnosno Vlade;
nadzorna uloga (kontroliše bankarsko poslovanje);
uloga garanta likvidnosti bankarskog sistema
upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje;
upravljanje deviznim kursom nacionalne valute.
Prve CB su nastale krajem 17. veka uporedo sa razvojem r-n odnosa. Do danas su
ove institucije formirane u gotovo svim zemljama koje imaju državnu, tj. monetarnu
suverenost. Nalazi se na vrhu bankarskog sistema i u velikoj meri od nje zavisi dinamika i
stabilnost privrednog sistema.
Na međunarodnom planu, CB uspostavljaju poslovnu saradnju sa multilateralnim
finan.organizacijama ( MMF, SB, i td. )
7
