1
Uvod
Saradnja između predškolske ustanove i porodice je od najvećeg značaja za ostvarivanje
ciljeva vaspitno-obrazovnog rada i polazi od stanovišta da porodica ima ključnu ulogu u životu
deteta. Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama porodice (socijalni, kulturni, ekonomski,
obrazovni status itd.) doprinosi razvoju saradnje na način koji odgovara porodici i doprinosi
ostvarivanju osnovnih ciljeva i zadataka vaspitno-obrazovnog procesa.
Kontinuirana saradnja vrtića i porodice doprinosi, kako razvoju deteta i unapređivanju
rada vaspitača tako i razvoju roditeljske uloge.Prvi korak u planiranju saradnje predstavlja
upoznavanje mogućnosti i očekivanja porodice.Osnovni principi saradnje sa porodicom baziraju
se na negovanju partnerskog odnosa, poštovanju ličnosti i uloge roditelja, širokoj ponudi raznih
mogućnosti za uključivanje roditelja,uvažavanju ideja roditelja, ideji da saradnja kao proces
zahteva vreme, strpljivost i zajedničku odgovornost, profesionalnom u odnosu prema
informacijama dobijenim od roditelja, poštovanju privatnosti porodice.
Uslov za zdrav i prirodan razvoj deteta je u prvom redu sređen porodični život. Život
deteta u porodici je, prva, najveća i nezamenljiva škola za dete. Od odnosa koji u porodici
vladaju , zavisi kakvo će biti dečje mentalno zdravlje. Uslovi koji postoje u porodici utiču da se
dete uspešnije razvija ili zaostaje u razvoju. Prema tome, može se reći da se u porodici daje
temelj celokupnog vaspitanja dece. Organizovano predškolsko vaspitanje postaje neophodnost
savremenog života u smislu planskog i sistematskog delovanja na fizički i psihički razvoj
predškolske dece, pa se na taj način smanjuju razlike koje proizilaze iz različitih socio-kulturnih
porodičnih uslova i stvaraju ravnopravni uslovi za razvoj dece ovog uzrasta. Neophodnost
predskolškog vaspitanja nikako ne treba da predstavlja, zamenu podičnom vaspitanju, niti da
oslobađa roditelje obaveze vaspitanja svoje dece jer vaspitanje u vtiću je samo dopuna
porodičnom vaspitanju. Što ukazuje na činjenicu da preškolske ustanove i porodicu treba
kombinovati, a ne suprotstavljati. Veća isprepletenost porodičnog života i predškolskih ustanova,
njihova važna uloga u razvoju i vaspitanju dece, zahteva da se mnogi elementi koji karakterišu
porodično vaspitanje unesu u vaspitno-obrazovni rad sa decom u predškolskim ustanovama i
2
obrnuto. Na taj način roditelji i vaspitači upućeni su na međusobnu saradnju kako bi obezbedili
ujednačene sadržaje, sredstva i metode vaspitanja deteta.
Porodica ima veliku ulogu i u stavaranju osnova moralnog vaspitanja deteta. Ovo
vaspitanje odvija se u porodici, pre svega, kroz interakciju članova šire porodice, i zavisi od
međusobnih odnosa roditelja i odnosa roditelja prema samom detetu. Ono što je karakteristično
za dete predškolskog uzrasta jeste da se ono indentifikuje sa ponašanjem svojih roditelja , kao i
sa njihovim moralnim stavovima. U tom periodu ono je izrazito emocionalno vezano za svoje
roditelje. Sve što se događa u porodici , utiče na dete tj. na stvaranje njegovog moralnog lika. U
skladnoj porodici u kojoj postoje korektni odnosi, puni ljubavi i poštovanja dete stiče ljubav
prema radu, poštovanje društvene imovine, i odraslih ljudi
4
1.2.
Karakteristike i funkcije predškolskog vaspitanja u porodici
Kada govorimo o uspešnosti vaspitanja dece u porodici treba naglasiti da značajnu ulogu
u tome imaju socijalni i pedagoški uslovi u porodici kao i odgovornost roditelja za vaspitanje
deteta. Obilje negativnih pojava u porodici kao što su zanemarivanje deteta, alkoholizam, loši
odnosi među roditeljima, nizak kulturni i emocionalni nivo odnosa među članovima porodice,
odražavaju se na poremećaje u razvoju i u vaspitanju deteta.
„Uloga porodice u vaspitanju deteta, proističe iz prirode odnosa u porodici, u kojima su
njeni članovi vezani krvnim srodstvom, zajedničkim uslovima života, interesima teškoćama,
radostima,i emocionalnim vezama.” ( Lukić, Havelka, D., 1985., str. 42-43.)
Naučne činjenice potvrđuju da osnovne vrednosti porodičnog vaspitanja čini skladna
porodica, u kojoj dete, odnosno deca i svaki član imaju svoje mesto i uloge. Ovi uslovi
neposredno utiču na emocionalni,socijalni i moralni razvoj deteta i formiranje najznačajnijih
crta karaktera gde spadaju hrabrost, optimizam, samopouzdanje, socijabilnost, snalažljivost i dr.
Vaspitanje u porodici sastoji se i u prenošenju iskustava, pravila, normi, i odnosa u društvu na
iskustvo i na ponašanje deteta.
U savremenoj pedagoškoj nauci preovladava mišljenje da se u porodici stvaraju osnove
fizičkog, društvenog, i moralnog vaspitanja i razvoja deteta.
„Fizičko vaspitanje i razvoj u porodici ne tiče se samo pravilne ishrane već i organizacije
odmora, sna, higijenskih navika, ali i fizičke aktivnosti deteta. Mnoga istraživanja pokazuju da
većina roditelja ne pridaje potreban značaj fizičkom vaspitanju deteta. Oni pod time uglavnom
podrazumevaju samo sportske aktivnosti u kasnijem dobu, i akcenat stavljaju na brigu o zdravlju
i ishrani deteta.Ne treba zaboraviti da fizičko vaspitanje deteta u porodici upravo zavisi od ličnog
odnosa roditelja prema fizičkoj aktivnosti i sportu.“ ( Lukić, Havelka, D., 1985.,str. 46-49.)
Porodica ima veliku ulogu i u stavaranju osnova moralnog vaspitanja deteta. Ovo vaspitanje
odvija se u porodici, pre svega, kroz interakciju članova šire porodice, i zavisi od međusobnih
odnosa roditelja i odnosa roditelja prema samom detetu. Ono što je karakteristično za dete
5
predškolskog uzrasta jeste da se ono indentifikuje sa ponašanjem svojih roditelja , kao i sa
njihovim moralnim stavovima. U tom periodu ono je izrazito emocionalno vezano za svoje
roditelje. Sve što se događa u porodici , utiče na dete tj. na stvaranje njegovog moralnog lika. U
skladnoj porodici u kojoj postoje korektni odnosi, puni ljubavi i poštovanja dete stiče ljubav
prema radu, poštovanje društvene imovine, i odraslih ljudi.
Pored primera odraslih, na moralno vaspitanje deteta u tiče i njihovo nastojanje da osposobe
dete da bude samostalno u obavljanju zadataka. U formiranju osnova za moralno vaspitanje u
porodici od izuzetne važnosti je i radno vaspitanje. Radno vaspitanje u porodici može da se
ostvari ako se dete uključi u zadatke i poslove koje roditelji obavljaju u kući, a koji su u skladu
sa mogućnostima i sposobnostima samog deteta. Radnim vaspitanjem dete stiče radne navike,
tačnost, urednost, ljubav prema radu i svest o njegovoj potrebi i značaju.
Svaki roditelj mora biti svestan da najznačajniji uticaj na vaspitanje deteta ima on sam i
ostvaruje ga ličnim primerom, jer se deca indentifikuju sa njihovim stavovima i ponašanjem, i od
njih traže najveću podršku i podsticaj. Zbog toga primarni uslov vaspitanja deteta je svakako
topao i spontan odnos roditelja prema detetu, ispunjen stvarnim sadržajem ljubavi i razumevanja
i poštovanja dečije ličnosti. Mnogi roditelji prave grešku kada govore da sa decom imaju
prijateljski odnos, da jedni drugima prašataju i da se ne svađaju. To je u suštini površna fraza ,
kojom većina roditelja ustvari prašta sama sebi za postupke koje ne treba da čine pred detetom.
U slučajevima kada dete učini sličan postupak, roditelj ga grdi rečima da je ono malo i da nema
prava da čini iste stvari koje čini roditelj. „Roditelj sam treba da postupa pred detetom ispravno,
jer će ga na taj način najbolje vaspitati i da se i ono ponaša onako kako to on očekuje od svog
deteta. To je bitno i za stvaranje osećaja sigurnosti kod dece, jer se tako formira dečiji karakter,
odnosno vlastiti stav u obliku samosvesnosti, hrabrosti, ponosa a sve to pomaže da se ujedno
ima i zdrav odnos prema drugim ljudima i okolini uopšte.“( Lukić, Havelka, D., 1985., str. 49-
50.)
Takođe za vaspitanje deteta u porodici, neophodno je postojanje reda u organizaciji života,
poštovanje pravila te organizacije od strane svih članova, i postojanje odnosa poštovanja među
samim članovima.
U uslovima modernog društva kada su roditelji često prinuđeni da deo svojih ulog prebace
na predškolsku ustanovu, važno je da uvek imaju na umu činjenicu da ljubav, sigurnost i zaštitu
7
Kada govorimo o predškolskom vaspitanju u institucijama treba napomenuti da ono kao i
vaspitanje u porodici ima određene funkcije i zadatke. Funkcije vaspitanja u predškolskim
ustanovama (vrtićima), mogu se podeliti na tri glavne: vaspitno obrazovna, socijalna i
preventivno –zdravstvena funkcija.
Kada je reč o prvoj funkciji ona podrazumeva harmonični umni, fizički , moralni i
estetski razvoj, neguje stvaralaštvo, deca se uvode u kulturu i pripremaju za uspešno uključivanje
u društvenu zajednicu i školu.
Smisao socijlne funkcije se ogleda u tome da se postigne socijana pravda za svako dete i
da se stvore jednaki ili bar približno jednaki uslovi za život .
Preventivnom dečijom zaštitom obezbeđuje se očuvanje zdravlja i sprečava pojava bolesti, a
istovremeno se obraća pažnja na normalan rast i razvoj kao i na pravilnu ishranu deteta. Fizičko
zdravlje i otporan organizam predstavljaju osnovu celokupnog razvoja ličnosti.
„Organizam koji je fizički zdrav nesumnjivo je jedan od uslova fizičke sreće i životne
radosti, a takođe i normalnog psihičkog razvitka kao i radne sposobnosti. Iskustva i pedagoška
istraživanja pokazuju da slabo zdravlje a posebno bolest u ranom detinjstvu dovode do raznih
poremećja i frustracija koje se manifestuju u dečijem ponašanju. Pored toga bolest deteta može
prouzrokovati zaostajanje razvoja njegovih govornih sposobnosti i društvenih osećanja i takođe
otežati njegovu komunikaciju sa sredinom i sa vršnjacima.“ (Mitrović, D., 1984.str.151.)
Značajna karakteristika vaspitno-obrazovnog procesa u predškolskim ustanovama je i to
što se ovaj proces ostvaruje korišćenjem posmatranja i usmene reči, jer predškolska deca ne
znaju da čitaju i pišu, kao što to umeju školska deca. Dakle na osnovu toga zaključujemo da su
metode i postupci sticanja pojmova i razvijanja sposobnosti takođe specifični. U ovom procesu
deca stiču iskustva i znanja o prirodi u sredini u kojoj žive u direktnom kontaktu sa stvarnošću,
uz rukovodstvo vaspitača, koji odabranim sadržajima i metodama podstiče njihovu prirodnu
radoznalost i orijentiše njihovo opažanje. Vaspitač im pomaže u sticanju predstava i pojmova o
svetu podstiče ih na razne oblike izražavanja i na njihivu komunikaciju sa spoljašnjim svetom.
Specifičnost se još ogleda i u organizovanju vaspitno-obrazovnog procesa u predškolskim
ustanovama. Predškolske ustanove su organizovane na izvesnim pedagoškim načelima, koja se
odnose na celokupan život i rad dece u ovim ustanovama. S obzirom da je u osnovi vaspitanja
