Bezbednost i zdravlje na radu

САДРЖАЈ:

1.

Увод........................................................................................................3

2.

Историја и развој заштите на раду......................................................4

3.

Појам заштите на раду.........................................................................7

4.

Правни оквир........................................................................................8

4.1.

Устав Републике Србије......................................................................9

4.2.

Закон о раду.........................................................................................10

4.3.

Закон о безбедности и здрављу на раду...........................................14

4.3.1.      Права и обавезе послодавца и запосленог .......................................15

4.4.         Закон о пензијском и инвалидском осигурању................................19

 4.5. Подзаконски акти.......................................................................................21

4.6.Међународни правни акти...........................................................................23

5. Акти Европске уније.....................................................................................25

6.Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији 2013.- 

2017.године......................................................................................................... 28

7. Резиме............................................................................................................

7.Закључак...........................................................................................................31

            8. Литература...........................................................................................32

2

1.УВОД

         Безбедност   и   здравље  на  раду   је  израз  који  означава  организовану 

друштвену   активност   за   обезбеђивање   безбедних   и   здравих   услова   рада 

запосленима тј. друштвене активности које ће се спроводити с циљем смањења 

повреда   на   раду,   разних   врста   обољења   како   физичка   тако   и   психичка   како 

професионална тако и обољења у вези с радом која утичу на физичко, психичко и 

социјално задовољство запослених.

Потреба   за   обезбеђивање   безбедности   и   здравља   на   раду   почела  је   на 

почетку  XIX века, када је почео нагли развој индустрије  који је условио употребу 

нових технологија, машина и средстава за рад а самим тим повећање броја радника 

те повећање и повреда на раду. Оваква ситуација је изазвала незадовољство међу 

запосленима што је условило стварање радничких покрета који су се борили за 

побољшање   услова   рада.   Раднички   покрети   и   радничка   удружења   вршила   су 

притисак на државу и она је била принуђена да донесе прописе који ће обезбедити 

боље   услове   за   рад.  Након   тога   започео   је   и   интезиван   развој   заштитног 

законодавства, стварање међународних организација   које су утицале на ширење 

социјалних права као и на успостављање система безбедности и заштите здравља 

на раду.

Интересовање за ову тему   сам добила након спознаје важности, изузетне 

хуманости,   социјалног   и   економског   значаја   безбедности   и   здравља   на   раду. 

Сигурaн  и   безбрижан   рад   су   основ   за   остваривање,   напредовање   и   испуњење 

циљава постављених   како од стране запосленог тако и послодавца. Задовољан 

радник   обезбеђује   бољу   продуктивност   рада   што   повећава   приход   послодавцу. 

Како   би   задовољство   запосленог   било   на   одређеном   нивоу   неопходна   је   и 

адекватна   заштита.   С   тога   посматрајући   тему   с   места   радника   или   послодавца 

увидела сам да је заштита радника једнако важна где год да се нађем. Поред тога 

посматрајући кроз историју, борба радника за остваривање својих права у области 

безбедности и здравља на раду била је дуга и мукотрпна. Кроз ту борбу радници су 

успели да остваре себи боље услове за рад. У неким земљама света  услови за рад 

4

или   тешке   телесне  повреде.

1

У   средњевековној   Србији   такође   постоје   писани 

трагови о заштити у рудницима и на рударским пословима.  Енглеска је била прва 

земља   где   је   дошло   до  интервенције   државе   код   регулисања   најамних   радних 

односа   1802.   Године.

То   је   и   разумљиво,   ако   се   узме   у   обзир   да   је   Енглеска 

колевка   индустријализма   и   да   је   отпор   радништва,   најпре,   овде   и   започео.  У 

Енглеској је 1808. године донет Закон о заштити дечјег рада.

2

После Енглеске, 

интервенција   се   проширује   и   на    друге   индустријске   земље,   као   Француску, 

Немачку, а касније  и на  државе  изван  европског континента. Тако се постепено 

ствара   фабричко/радничко   законодавство.   Тим   актима   држава   најпре   забрањује 

радни однос са појединим категоријама  радника, као са децом, ограничава радно 

време, прописује најнужније мере хигијенско-техничке заштите на раду, забрану 

исплата зараде у натури,...

3

 Закони који су утврђивали одговорност послодавца за 

несрећне   случајеве   који   се   десе   радницима   на   раду   донети   су   касније   и   то   у 

Енглеској 1880. године  а у Француској 1889. године. 

4

Код нас треба издојити Закон о зштити радника и Закон о социјалном 

осигурању, оба донета 1922. године , ту срећемо прве правно заштитне норме које 

су се односиле на: побољшање услова рада, бољу заштиту на раду, скраћивање 

радног времена и посебну заштиту жена и мајки.

5

Међутим у капитализму послодавци нису сносили никакву одговорност за 

повреде запослених, они су на тржишту прибављали, изнајмљивали радну снагу. 

Радници су сами сносили ризик од повреда и обољења на раду. Послодавци нису 

имали никакву законску обавезу у смислу обезбеђивања услова за безбедан рад 

нити су имали било какве обавезе према повређенима или оболелим радницима, с 

тога   нису   сносили   ни   санкције   од   страна   државе.   Тек   након  I  светског   рата 

капиталистичка   елита   у   страху   пред   Лењином   почиње   да   говори   о   стварању 

организованог   рада   у   циљу   побољшања   социјалног   и   економског   положаја 

радника. Версајским уговором 1919. године којим је окончан I  светски рат у делу 

1

Д. Угарак, Безбедност и здравље на раду правни извори и национални систем БЗР, скрипта Висока школа 

струковних студија Београдска политехника,

2

Д. Угарак, Безбедност и здравље на раду правни извори и национални систем БЗР, скрипта Висока школа 

струковних студија Београдска политехника

3

           Р. Пешић, Радно право, стр. 24

4

 Ибид; 29.

5

Д.   Угарак,   Безбедност   и   здравље   на   раду   правни  извори   и   национални   систем   БЗР,   скрипта 

Висока школа струковних студија Београдска политехника, 

5

који се зове „Рад“  створена је Међународна организација рада која ће се бавити 

организацијом   рада   као   и   решавањима   сукоба   поводом  рада.

6

  Заправо   су 

политички   разлози   утицали   на   владе   појединих   земаља   да   учине   корак   ка 

међународном регулисању и оснивању једне међународне организације, која ће 

бити извориште радничког заштитног законодавства. Буржоаски кругови су брзо 

постали свесни снаге револуционарних превирања која су тресла Европу. Било је 

јасно, да је цена радничких покрета и сам капиталистички систем. Из тих разлога 

је било неопходно да се  стиша бујање  радничког покрета. То се могло постићи 

једино побољшањем њиховог општег положаја. Извесна равнотежа између претњи 

револуционарног покрета и захтева радничке класе и социјализма постигнута је 

баш оснивањем Међународне организације рада.

7

                       Међутим,   не   могу   се   занемарити   акти   које   доносе   друге 

организације.

У   том   смислу,   најважнија   је   активност   и   деловање   Уједињених 

нација, као универзалне организације, на унапређењу и заштити основних људских 

слобода   и   права.   Годинама   расте   утицај   регионалних   организација,   пре   свега 

Савета   Европе   и   Европске   уније   на   радноправном   плану.   Њихова   плодна 

законодавна   активност,   судска   пракса   у   економско-социјалном   домену   даје 

својеврстан печат, и допринос у развоју међународних стандарда рада.

С краја XX и почетком  XXI века обележен је висок степен аутоматизације 

информационим технологијама  то је омогућило увођење нове организације рада, 

нестандардног радног места и променљивог радног времена и низ других новина 

које уз олакшање у обављању послова, запосленима стварају и одређене тешкоће.

8

Већом правном заштитом запосленог расте и задовољство запосленог с тога 

расте и његова продуктивност а самим тим и продуктивност предузећа, смањен је 

и број повреда, професионалних обољења а  самим тим смањује се и оптерећење 

фонда социјалног осигурања што уједно смањује и висину издавања средстава из 

буџета.  Од   степена   безбедности   зависи   здравствена   и   радна   способност 

запослених а самим тим и продуктивност у предузећу али и способност радне 

6

 Д. Угарак, Безбедност и здравље на раду правни извори и национални систем БЗР, скрипта 

Висока       школа струковних студија Београдска политехника,

7

 Б.Шундерић, Право Међународне организације рада, стр. 43

8

Синдикални приручник, проф. др Мирослава Ивањац, Славољуб Луковић, Драгица Мишљеновић; 

УГС Независност, Београд, 8. стр.

7

последице   као   што   су   физичке   и   психичке   повреде   на   раду,   професионалне 

болести,  и како би запослени имао осећај задовољства приликом обављања посла. 

Поштовањем одређених правила и норми од стране и запосленог и послодавца као 

и   спровођењем   превентивних   мера,   постиже   се   висок   ниво   безбедности. 

Превентивне   мере   обухватају   примену   стручних   знања   и   средстава   којима   се 

примењују та знања у циљу заштите безбедности и здравља свих запослених. 

Код заштите на раду важно је раздвојити појмове као што су:



Незгода на раду

 и 



Несрећа на раду

Незгода на раду

  је неки нежељени догађај који за последицу може а и не 

мора   имати   штету,   неку   повреду   психичку   или   физичку   или   можда   загађење 

околине. Незгода може и не мора за последицу имати  ни материјалну штету.

11

Несрећа на раду

  за последицу има повреду запосленог, материјалну штету, 

загађење околине, или све то заједно.

12

Све   несреће   су   резултат   или   опасних   услова   или   опасних   радњи   или   и 

једног и другог. Опасни услови су резултат постојања опасних радњи. Све опасне 

радње произилазе или из незнања, неспособности или немотивисаности. Анализа 

разлога   дешавања   несрећа   показује   да   на   настанак       несреће   највише   утиче 

понашање   чак   70%,   затим   способност   20%   и   на   крају   знање   10%.   Превенција 

несреће   на   раду   се   може   постићи   пре   свега   утицајем   на   понашање,   односно 

мотивацију запослених.

13

Постоји неколико начина на који послодавци схватају безбедност и здравље 

на раду. 

-

Постоје послодавци који кажу „кога је брига док вас не ухвате“ то је 

патолошка култура безбедности и здравља на раду

-

Послодавци који сматрају да им је безбедност и здравље на раду битна, 

али предузимају мере само кад се несрећа већ догодила ткз. 

реактивна 

култура безбедности и здравља на раду 

11

 Синдикални приручник, проф. др Мирослава Ивањац, Славољуб Луковић, Драгица 

Мишљеновић; УГС Независност, Београд, 24

12

 Ибид; стр.24

13

 Приручник за процену ризика; Старчевић Ј.,Илић М., Прим др сци Пауновић-Пфаф Ј.;Београд; 

2010;