Kamatonosni kapital i kamatna stopa

S A D R Ž A J :

1. Pojam kapitala................................................................................................................

1.1. Bankarski kapital........................................................................................................

1.2. Funkcija kapitala, stopa kapitalizacije i izvori formiranja kapitala..........................

1.3. Kamatonosni kapital..................................................................................................

1.4. Poslovna poltika banaka...........................................................................................

2. Pojam, uloga i vrste kredita........................................................................................

3. Kamatna stopa kao cena kredita.................................................................................

3.1. Pojavni oblici (vrste) kamatnih stopa......................................................................

3.2. Kamatna stopa i inflacija.........................................................................................

3.3. Modeliovračuna kamatnih stopa..............................................................................

3.4. Kamatne stope Narodne banke Srbije.....................................................................

KAMATONOSNI KAPITAL I KAMATNA STOPA

1. Pojam kapitala

Kapital

je proizvodni činilac koji je nastao kao rezultat predhodne poslovne aktivnosti ljudi u

ekonomskom sistemu.U užem smislu, kapital čine sredstva za rad i predmeti rada.

Kapital označava novčani iznos koji njegovom vlasniku obezbeđuje povećanje finansijkse
imovine. To je novac koji se ulaže u elemente procesa proizvodnje, koji ima sposobnost da se u
tom procesu oplodi, odnosno da bude uvećan. Kapital je ukupna masa kapitalnih dobara kojom
raspolaže jedna privreda te se manja ili veća raspoloživost u nekoj privredi može uzeti kao
merilo njene (ne)razvijenosti.

S računovodstvenog aspekta, kapital je višak imovine u odnosu na obaveze ekonomskog
subjekta. Ako je preduzeće organizovano kao korporacija, kapital se u bilansu vodi kao deonički
kapital i sastoji se iz dve kategorije: uplaćenog akcijskog kapitala i zadržane dobiti. Novac u
novčaniku namenjen za plaćanje tekućih potreba, samo je sredstvo razmene ali nije kapital, jer
nije uložen u elemente procesa proizvodnje i zato nema mogućnost da se uveća. Novac se mora
pretvoriti u dva osnovna oblika kapitala: finansijski kapital i realni kapital.

Kapital u realnom obliku

egzistira kao sredstvo za proizvodnju. Ovaj oblik kapitala se često

naziava i realnom imovinom. Ulaganje u realni kapital podrazumeva ulaganja u trajna dobra koja
služe mnogo duže nego što traje jedan ciklus proizvodnog procesa.

Kapital u finansijskom obliku

egzistira u različitim finansijskim instrumentima koji donose

prihod svome vlasniku. Ovi instrumenti mogu biti:

1) novčani krediti,

2) štedni ulozi - predstavljaju odloženu potrošnju stanovništva, odnosno uštede iz tekućih

prihoda.

3) obveznice - su pismene isprave kojim se izdavalac obavezuje da će licu naznačenom na

obveznici ili po njegovoj naredbi, isplatiti određenog dana iznos naveden u obveznici.

4) akcije - su imovinske hartije od vrednosti, kojima se povećava neto imovina

akcionarskog društva,

5) komercijalni zapisi - su hartije od vrednosti čijom prodajom se prikupljaju kratkoročna

novčana sredstva.

Eksterni izvori - obuhvataju sve oblike tržišno privučenog kapitala u sistem banke , kao i
regulisanje formiranog rasta kapitala.Banka koja je u svom poslovanju suočena sa većim
rizicima , u većoj meri je izložena mogućim neočekivanim rizicima

1.3. Kamatonosni kapital

Kamatonosni kapital je osnovno obeležje zajmovnog kapitala. Javlja se kao prihod nakon svakog
odobrenog zajma (kredita) po unapred utvrđenim dužničko-poverilačkim ugovornim obavezama
i obračunatim i naplaćenim kamatama. Rast kamatonosnog kapitala može se predvideti pri
davanju finansijskih sredstava na zajam, kao i pri preuzimanju hartija od vrednosti pre njihovog
dospeća. Glavni cilj svake finansijske institucije, koja se bavi plasiranjem sredstava je , naravno,
profit. Samim tim, adekvatnom politikom kamatnih stopa (stvaranjem pozitivne razlike između
aktivne i pasivne kamatne stope) povećava se i sam kamatonosni kapital. Njegovo dalje
uvećavanje, moguće je kroz ponovno plasiranje drugim privrednim društvima ili finansijskim
institucijama.

1.4. Poslovna poltika banaka

Poslovna politika banaka predstavlja skup odredjenih ciljeva i mera koje banke treba da ostvare u
predvidjenom vremenskom razdoblju, tj. kapitalizaciju prikupljenih i plasiranih finansijskih
izvora. Faktori koji utiču na poslovnu politiku banke:

-Egzogeni ili makro faktori koji potiču iz okruženja – su institucionalnog karaktera i deluju kroz
mere i odluke koje donose državni organi u okviru mera ekonomske politike , banka pokušava da
minimizira rizik i neizvesnost , a maksimizira funkciju cilja

-Endogenim ili

mikro faktorima

kreditne poltike postiže se profitabilnost, stabilnost i sigurnost

poslovanja pojedinačne banke

Adekvatna kreditna poltika omogućava ravnotežu između mikro i makro komponente, odnosno
dobrih privrednih rezultata i poslovnih prioriteta banke. Adekvatnom kreditnom politikom se
utvrdjuju opšti i formalni uslovi za odobravanje kredita, usmeravanje kreditnih plasmana u važne
privredne grane.

2. Pojam, uloga i vrste kredita

Pojam kredita kao oblika finansijskog ulaganja vezuje se za poverenje koje predstavlja jedan od
najvažnijih momenata pri zasnivanju kreditnog odnosa. Sa teorijskog gledišta, kredit predstavlja
imovinsko-pravni odnos između poverioca i dužnika u kojem poverilac svoja novčana sredstva
ustupa dužniku na određeni vremenski period pod određenim uslovima.

1)”Finansijska strategija i oblici finansiranja preduzeća” Prof.dr. Nenad M. Vunjak 1999. godina, str.380