Задатак 2.
1. Организациони облици рада
Фронтални рад:
се односи на истовремено, фронтално поучавање већег броја
ученика. То је заједнички и истовремени рад свих ученика под руководством
наставника. Наставник усмерава рад целог разреда, а потом обједињује реакције
ученика. Сви ученици испуњавају исте задатке и сви су усресређени на наставника.
Предности: економичност, директа комуникација наставника са свим ученицима,
развија се радна дисциплина, рад је од наставника сигурним путем вођен до циља.
Недостаци: настава је усмерена на наставника и наставни садржај, мали степен
индивидуализације учења, неуспостављају се међусобни односи између ученика, учење
се схвата као индивидуални задатак издвојених појединаца, не могуће је све ученике у
довољној мери активирати. Нпр. за наставну јединицу у којој се врши израда цртежа за
пројектовање, фронтални облик рада није нарочито повољан јер се подразумева
наставниково излагање без узимања у обзир индивидуалних особина ученика.
Групни рад:
за ову наставну јединицу може бити користан уколико су сви ученици
укључени у израду задатка. Нпр. да ученици на основу задатог модела сами израђују
пројекат а да при томе сваки ученик одрађује свој део задатка. На крају часа треба
прегледати радове свих група и објаснити поступке израде различитих детаља на
пројекту.
Рад у пару
:
то је облик учења између два ученика који самостално и заједно раде на
решавању постављеног задатка. Обезбеђује се сарадња и комплементарност појединих
операција. Овај организациони облик наставе је ефикаснији јер долази до веће
ангажованости оба ученика на задатом пројекту. Било би добро да ученици поделе
посао нпр. да један ради скице а други израђује модел.
Индивидуални рад:
овај организациони облик је најповољнији јер сваки појединац
израђује самостално свој пројекат на основу задатог модела и уз помоћ наставника. По
мом мишљењу индивидуални рад наставе има бољи ефекат јер ученици самостално
израђују задатак, такође сматрам да ученицима који теже овладавају задацима треба
сваком појединачно прилазити и посебно објашњавати.
2. Анализа критеријума избора наставних метода
Наставне методе су начини рада у настави и то како наставника тако и ученика, јер и
наставник и ученици раде за време наставе. Наставник треба упознати и примењивати
све те методе, не прецењујући неке а подцењујући друге.
Постоје:
-
Метода монолога ( усмено излагање)
-
Метода дијалога (разговор у настави )
-
Метода рада са текстом
-
Метода демонстрације у настави
-
Метода графичких радова
-
Метода лабораторијског и практичног рада
Предмет:
Техничко и информатичко образовање
На почетку часа наставник највљује тему, истиче циљ часа и начин реализације, излаже
наставну тему, при чему примењује методу монолога. Поставља питања ученицима да
би сазнао да ли су ученици разумели наставно градиво и на тај начин примењује
методу дијалога. Дели ученике по групама, прати њихов рад и усмерава на дискусију.
Подстиче ученике да активно учествују у настави. Да би предавање било ефикасније
наставник градиво излаже кроз анимације, цртеже, примере и на тај начин ученицима
приближава наставно градиво и на тај начин примењује методу демонстрације у
настави. Метода графичких је начин наставниковог рада помоћу цртања. У току израде
графицких радова ученици треба да овладају техничким цртежима, скицама, шемама.
Метода лабораторијског и практичног рада може бити индивидуална, рад у паровима,
групни рад, колективни рад. Групни рад је најприступачнији али да група не броји висе
од 3-4 члана. Такође наставник ученицима може да задаје домаће задатке да би ефекат
наставе био бољи.
3. Принцип повезаности теорије и праксе
Јединство теорије и праксе у настави се огледа у оспособљавању ученика да стекну
одређена знања и да та знања успешно примењују у раду и животу. Савремена настава
тежи све већем повезивању теорије и праксе. Практичну примену стечених знања
наставници фаворизују у виду вежбања, кроз лабораторијске вежбе и практичан рад,
кроз истраживачки рад и акривно учешће у њему. Повезаност теорије и праксе
омогућава развој способности и стваралачког мишљења.
Пример: Конструкторско моделовање – Модули
Реализација модула је заснована на примени конструкторских елемената и самосталној
изради неких делова конструкције на основу пројекта. Ученици се могу определити по
сопственом избору за различите модуле: конструкција модела машина и механизама,
интерфејс технологија, роботика, рад на рачунару и др. Реализацијом модула остварује
се диференцијација и индивидуализација ученика према способностима, интересовању
и полу. Ученици приступају реализацији модула израдом пројекта који садржи
алгоритам од идеје до реализације. У изради техничке документације за пројекат могу
се користити једноставни бесплатни програми за техничко цртање.
Модули представљају програмске целине који омогућују ученицима креативну
слободу; омогућавају индивидуализацију наставе и диференцијацију према
