Građansko procesno pravo EU

dr Maja Stanivukovi

docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu

GRA

ANSKO PROCESNO PRAVO

EVROPSKE UNIJE

Naslov ovog referata upu

uje na zaklju

ak da je na nivou Evropske

Unije oformljen jedinstveni i potpuni sistem gra

anskog procesnog

prava koji bi mogao biti predmet prou

avanja i tuma

enja kao i svaka

druga nacionalna grana prava. Me

utim, treba odmah otkloniti taj

utisak i re

i da takvog gra

anskog procesnog prava Evropske Unije za

sada još uvek nema, odnosno da ono postoji tek u zametku, da
predstavlja pravnu granu u nastajanju.

Dva kamena temeljca nove grane prava, koja

e, verujemo, u

budu

nosti nastaviti da se razvija, postavljena su pravilima o

nadležnosti i postupku Evropskogsuda pravde

s jedne strane, i

pravilima Briselske konvencije o nadležnosti i izvršenju sudskih odluka
iz 1968. godine s druge strane

1. Pravila o nadležnosti i postupku Evropskog suda pravde

Pravila postupka Evropskog suda pravde predvi

ena su u više dokumenata: u

Protokolima o statutu Suda Evropske Zajednice za ugalj i

elik, Evropske Ekonomske

Zajednice i Evroatoma, u Poslovniku o radu, dopunskim pravilima i instrukcijama za rad
sekretara. Vidi,

Vukadinovi

, Evropska Ekonomska Zajednica, Beograd 1991, str. 87.

Konvencija Evropske Ekonomske Zajednice o nadležnosti i priznanju presuda u

gra

anskim i trgova

kim stvarima od 27. septembra 1968. godine.

Evropski sud pravde sa sedištem u Luksemburgu, jedan je od

glavnih organa Evropske Unije predvi

en još Pariskim ugovorom o

osnivanju Evropske zajednice za ugalj i

elik, kao i Rimskim

ugovorima o osnivanju Evropskih Ekonomskih Zajednica i Evroatoma.
Njegov cilj je da obezbedi jedinstvenu primenu i tuma

enje osniva

kih

ugovora i odredaba pravnih normi koje donose organi Unije i da na taj
na

in doprinese razvoju pravnog sistema Evropske Unije i što

vrš

povezivanju država

lanica. To ne zna

i da je Evropski sud pravde

organ koji neposredno primenjuje ove pravne norme. U najve

em delu,

njihova primena prepuštena je nacionalnim sudovima država

lanica,

ali je Evropskom sudu pravde osigurana uloga vrhovnog nadzornog,
interpretativnog i integracionog sudskog organa. Karakter Evropskog
suda pravde odre

en je njegovim nadležnostima koje su široko i

raznoliko ustanovljene. One obuhvataju rešavanje sporova izme

država

lanica zbog povrede osniva

kih Ugovora, davanje mišljenja o

saglasnosti me

unarodnih ugovora koje Evropska Unija namerava da

zaklju

i sa nekom državom ne

lanicom ili me

unarodnom

organizacijom sa odredbama Ugovora o osnivanju EEZ, ocenu
zakonitosti akata Komisije i Saveta Evropske Unije kao i njihove
odgovornosti zbog propuštanja da se donesu odre

eni akti, rešavanje

sporova Komisije EU sa državom

lanicom koja se ogrešila o pravo

EU, sudsko preispitivanje sankcija koje u svojim odlukama Komisija
nametne fizi

kim i pravnim licima u pojedinim oblastima (npr. u vezi

sprovo

enja poljoprivredne politike, pravila konkurencije, itd.),

rešavanja prethodnih pitanja u sporovima koji se pokre

u pred

nacionalnim sudovima putem tuma

enja pojedinih spornih odredaba

prava Evropske Unije, i kona

no, rešavanje odre

enih vrsta

gra

anskopravnih sporova (npr. sporova za naknadu štete izazvane

aktima Evropske Unije i njenih organa, sporova iz privatnopravnih
ugovora u kojima je Evropska Unija ili njen organ jedna od ugovornih
stranaka, ukoliko postoji kompromisorna klauzula kojom je predvi

ena

nadležnost toga suda, itd.). Dakle, re

je o instituciji koja ima

istovremeno i karakter me

unarodnog suda i unutrašnjeg ustavnog,

upravnog, a ponekad i gra

anskopravnog suda.

Imaju

i to u vidu,

Vidi,

Degan

, „Sud Evropskih Ekonomskih Zajednica“ Godišnjak Pravnog

stranke koji se podnosi Sekretaru suda. U njemu se navode imena
stranaka, predmet spora,

injeni

no stanje i dokazi na kojima se tužba

zasniva, pravni zahtev tužioca, te adresa tužioca ili njegovog
punomo

nika u sedištu suda na koju se može izvršiti dostavljanje. Da

bi tužba bila dopuštena potrebno je da bude podneta od strane
ovlaš

enog tužioca u roku koji je za njeno podnošenje odre

materijalnopravnim propisima. Obaveštenje o pokretanju postupka
objavljuje se u Službenom listu Evropske Unije. Imenuje se sudija
izvestilac

iji je zadatak da prati slu

aj i obavlja procesne radnje koje

prethodne usmenoj raspravi. U celokupnom postupku u

estvuje i Opšti

pravobranilac Evropske Unije, ustanovljen kao pomo

ni organ

Evropskog suda pravde. Ovaj organ daje svoje mišljenje o rešenju
spora, koje ne obavezuje sud. Tužba se dostavlja tuženom koji u roku
od jednog meseca treba da podnese svoj odgovor. Tužilac zatim ima
pravo na repliku u daljem roku od mesec dana, i kona

no, tuženi na

dupliku, tako

e u roku od mesec dana. Nakon prijema navedenih

podnesaka i saslušanja mišljenja sudije izvestioca i Opšteg
pravobranioca, Sud u plenumu odlu

uje da li je neophodno sprovo

enje

dokaznog postupka putem saslušanja stranaka, svedoka, veštaka i
pribavljanja isprava. Kada se završi dokazni postupak, ili nakon
prijema poslednjeg podneska, ukoliko nije odre

eno sprovo

enje

dokaznog postupka, Predsednik suda odre

uje datum usmene rasprave.

Na usmenoj raspravi, sudija izvestilac rezimira

injeni

ne i pravne

navode stranaka i

injeni

no stanje utvr

eno u prethodnom dokaznom

postupku, a zatim stranke preko punomo

nika pred sudijama iznose

svoje argumente. Nakon što Opšti pravobranilac izloži svoje mišljenje,
usmena rasprava se završava i Sud se povla

i na ve

anje i glasanje.

Presuda se donosi ve

inom glasova. Kvorum za odlu

ivanje je sedam

od ukupno trinaest sudija. Ukoliko je prisutan paran broj sudija,
mišljenje najmla

eg sudije se ne uzima u obzir. Protiv odluke ovog

suda ne postoji pravo žalbe, ali su predvi

ena vanredna pravna

sredstva, kao što su prigovor tre

eg lica, zahtev za tuma

enje odluke i

zahtev za ponavljanje postupka.

Postupak za odlu

ivanje o prethodnim pitanjima pokre

e se na

osnovu zahteva nacionalnog suda pred kojim se prethodno pitanje
pojavilo koji se podnosi Sekretaru Evropskog suda pravde. Pitanje
treba da bude apstraktno formulisano i da se odnosi na tuma

enje prava

Evropske Unije, a ne nacionalnog prava države suda. U podnesku
nacionalnog suda iznosi se i

injeni

no stanje slu

aja koji je dao

povoda za tuma

enje, kao i sve potrebne isprave i odluke koje se

odnose na taj slu

aj. Sekretar obaveštava zainteresovane stranke,

države

lanice, Komisiju Evropske Unije i Savet (ukoliko se traži

tuma

enje nekog akta ovog organa) o podnetom zahtevu za tuma

enje.

U roku od dva meseca navedeni subjekti mogu da podnesu sudu svoje
mišljenje o spornom pitanju. Zatim se zakazuje usmena rasprava. Dalji
tok postupka je isti kao da se radi o direktnoj tužbi.

2. Briselska konvencija o nadležnosti i izvršenju sudskih

odluka iz 1968. godine

Briselska konvencija predstavlja me

udržavni ugovor sklopljen

izme

u država

lanica Evropske Unije kojim se sprovodi u delo

obaveza država

lanica na osnovu

lana 220 Rimskog ugovora da se u

okviru Zajednice izjedna

e pravila o nadležnosti i priznanju i izvršenju