Comunicare-lat- razgovarati, dogovarati se Komunikacija
predstavlja opštu pojavu u živoj prirodi. Nema te interakcije bez
komunikacije, a pri svakoj interakciji dolazi do neke vrste
komunikacionog odnosa medju učesnicima. Interakcija predstavlja
svaki aktuelni odnos među 2 ili više jedinki, prilikom koga jedna
utiče na drugu. Svaki interaktivni odnos predstavlja makar
minimum uzajamnosti, tj. obostranosti. KOMUNIKACIJA- je vrsta
interakcije pri kojoj se veze među jedinkama ostvaruju putem
znakova. POSREDNA INTERAKCIJA; PREDSTAVLJA RAZMENU IDEJA
I ISKUSTAVA, ONA JE RAZMENA ZNAČENJA MEĐU LJUDIMA,
PREDTAVLJA RAZMENU SAOPŠTENJA, RASPOLOŽENJA, ŽELJA I
IDEJA DRUGIM LJUDIMA.; PROCES PRENOŠENJA INFORMACIJA SA
JEDNOG NA DRUGO MESTO. Komunikacija se ostvaruje pomoću
različitih znakova: reči, pokreti(gest, mimika), pomoću slika,
naučnih simbola. Bitne odlike komunikacije: interakcija među
jedinkama – odnos pri kome jedna jedinka utiče na ponašanje
druge; taj odnos se ostvaruje tako što jedna jedinka namerno ili
nenamerno emituje draži koje za drugu predstavljaju znakove.
Najvažniji simbolički sistem za čoveka jeste govorni jezik. Smisao
verbalne komunikacije predstavlja saopštavanje vlastitog stava ili
mišljenja čime se može uticati na mišljenje ili stavove drugih
kojima je upućeno. Verbalna komunikacija predstavlja
najpotpunje sredstvo izražavanja misli, najrazličitijih i najsloženijih
stavova i sadržaja pa je otuda sredstvo socijalne moći. Omogućava
najpotpunije iznošenje ideja, pogotovo što reči jezika i
kombinacije u koje one stupaju mogu imati različita konativna
značenja. Za govornika je karakteristična pre svega verbalna
komunikacija mada se uz verbalne simbole stalno koriste
neverbalni komunikacijski znakovi odnosno signali. Neverbalni
komunikacijski znakovi mogu dopunjavati sadržaj.Neverbalna
komunikacija može da bude samostalan i značajan način
saopštavanja za neke pojedinosti koje izgovorene reči
nesaopštavaju. Neverbalno izražavanje često je sadržajnije
sredstvo saopštavanja, deluje neposrednije a izaziva kod slušaoca
neposrednije reagovanje. Neverbalni znakovi su manje
kontrolisani pa zato otvorenije govore o osobi koja ih manifestuje.
Neverbalna komunikacija pored verbalne još je jedan način
uzajamnog informisanja, npr. klimanje glavom označava podršku
govorniku, a da on pri tome nebiva prekidan. 2 Verbalna
komunikacija se ostvaruje putem govornog jezika odn.
simboličkog sistema koji je zasnovan na znakovima a to su reči i
kombinacije reči kojima se fiksiraju i saopštavaju odrejeni sadržaji
odn. značenja. Neverbalna komunikacija se ostvaruje putem
neverbalnih komunikacijskih znakova. Osnovna podela
neverbalnih znakova je na:
a) ekstralingvističke
b) paralingvističke
2. Ekstralingvistički neverbalni komunikacijski znakovi
Ekstralingvistički znakovi ne sastoje se iz zvučnih elemenata. Ovde se daju dve velike
grupe znakova a to su: - Kinezički ( mimika, pokreti tela, držanje tela, gestovi) - Proksemički
( fizička blizina, personalni prostor, prostorni raspored) Kinezički su zasnoavni na
istovremenom pokretanju mišića istih delova tela ( pokretanje mišića lica, usmeravanje
pokleda, pokretanje ruku, nogu,trupa...) Proksemički komunikacijski znakovi počivaju na
razdaljini i prostornim odnosima među učesnicima komunikacije; fizička blizina predstavlja
udaljenost među osobama u komunikacijskoj interakciji. Teritorijalno ponašanje podrazumeva
davanje drugima do znanja svog prava na određeni prostor. Proksemički znakovi fizičke blizine
ili udaljenosti sagovornika podrazumeva da među sagovornicima postoji manja ili veća
udaljenost , ali tolika da se sagovornici vide i čuju. Proksemički ynakovi personalnog prostora
pretpostavljaju da svaka osoba ima svoj personalni prostor ya koji je vrlo yainteresovana i koju
brani.
3. Paralingvistički neverbalni komunikacijski znakovi
Paralingvistički – svi elementi vokalizacije, koji ne predstavljaju fonološki opis
govora
, a
to su svi šumovi i glasovi koji nisu delovi reči, varijacije u izgovoru glasova, prozodijski elementi
(intonacija, naglašavanje ili trajanje izgovora, otvorenije ili zatvorenije izgovaranje vokala. Ovi
znakovi se dele na : - prelingvističke znakove u užem smislu ( nepravilan izgovor, smeh, plač
ushićenje) - paralingvističke u užem smislu ( prodozijski i dikcijski elementi)
4. Funkcije neverbalne komunikacije
možemo reći da počinju da uče jezik sredine. Na početku usvajanja
govora
mogu se javiti
artikulaciona odstupanja (greške) koje se ispoljavaju na nekoliko načina: 1. omisija- izostavljanje
glasa(drvo-dvo) 4 2. supstitucija- zamena jednog standardnog glasa drugim koje je dete
savladalo(drvo-dlvo) 3. distorzija-oštećenje glasa-glas još nije čist ili nije onaj koji očekujemo 4.
adicija- dodavanje glasa tamo gde mu nije mesto u reči s ciljem da se razbije konsonantski skup
koji je težak za izgovor (metlica-metelica) 5. metateza- premeštanje glasova ili grupe glasova u
reči( crkva-cvrka, telezivor-tevelizor, katkus, jorgut) Raspored javljanja glasova Prvi glasovi
deteta su vokali i to najpre vokal srednjeg reda-a-koji se javlja još kao prvi glas u plaču.Zatim
vokali prednjeg reda –e, -i, pa zadnjeg reda –o, -u ( a, e, i, o, u). Tempo
razvoja
artikulacije
različit je na pojedinim uzrastima. Postoje tzv. teži i lakši glasovi. Najlakše se artikulišu plozivi
(b,k,t,g...) a najteže laterali i afrikate. Sve do sazrevanja artikulacije uglavnom do 14-15 god. Isti
glasovi se različito izgovaraju.Dete od 3 god. trebalo bi da izgovara pravilno sve plozive tj.
pregradne glasove(b,p,t,d,g,k). Ako dete do 3 god. nema razvijene ove glasove u pitanju je neki
artikulacioni problem. Glas nj- najteži je iz grupe nazala te se on najkasnije formira. 3. god-
pravilno artikulišu M i N iz ove grupe nazala (m,n,nj) Frikativi(strujni) c,z,ž,f,h,i,v,j,r imaju
zajedničku osobinu da se njihov izgovor može produžiti a da se pri tom ne menja priroda glasa.
Najjednostavniji za izgovor je glas h. 3 god. Dete ga može pravilno artikulisati kao i glasove v i f
Tek sa 5 god. Neka deca pravilno artikulišu glas s a njegov zvučni parnjak z- još kasnije oko 7
god. Glas š- 3 god. Mogu upotrebiti pravilno u rečima. Posle 6-te god. Deca mogu upotrebiti tj.
Pravilno artikulisati glas ž kao i glas r- koji je izuzetno težak Naročitu teškoću predstavljaju
afrikate(sliveni glasovi)- c,ć,đ,č,dž. 3.god dete može izgovoriti glas c,ć u rečima u periodu od 3-5
god, a pravilna upotreba glasa đ se formira od 3-6 god. Glas č oko 5-te a dž kasnije
Laterali(bočni glasovi) takođe se teže izgovaraju : l(3-5) lj(6-7).
6. Ispitivanje razvijenosti fonetske strukture govora
Koristimo test koji je dala Smiljka Vasić Deci se pokazuju sličice (10x10 cm) na kojima su
nacrtani neki predmeti ili pojmovi u čijim imenima su sadržani glasovi u sve 3 pozicije
( inicijalna, medijalna i finalna pozicija) Za svaki dobro izgovoren glas dete dobija 1 poen, za
pogrešno izgovoren – 0- . Ukupan broj poena koji je ostvariv je 90, ocena predstavlja fonematski
kapacitet deteta. Samo vaspitač koji upozna nivo
razvojagovora
dece, može rad prilagoditi
uzrastu i pravilno odabrati metodološke postupke. Ovaj test nalazi se u knjizi 5 „Zadaci za
utvrđivanje jezičke razvijenosti“ odn. „Govor vašeg deteta“. U knjizi su zastupljeni i drugi
testovi. Vežbe apstrakcije primenjuju se s ciljem da se pomogne deci u savladavanju
pojedniačnih glasova Treba znati: 1. da se glas nikada ne vežba izolovano već u rečima 2. tokom
vežbanja treba koristiti tekstove 3. glasove vežbati u sve 3 pozicije 4. treba obratiti pažnju da se
vežbanje izvodi u što prirodnijoj atmosferi , kroz igru ili razgovor 5. obratiti pažnju na vizuelnu
stranu artikulacije glasa(dete posmatra drugu decu tj. Njihove govorne organe, kada artikulišu
glasove) 6. Tekst koji se koristi za vežbanje treba da bude zasićen glasaovima koji se vežbaju
Praktične su kratke forme koje deca vole( poslovice, brzalice, zagonetke).
7. Ispitivanje diskriminacije distinktivnih karakteristika fonema
Osnova dobrog izgovora je diskriminacija glasova, tj. Pravilno opažanje glasova pomoću i
to posebno onih od kojih zavisi značenje reči. To su tzv. Distinktivne karakteristike fonema Naš
jezik ima 30 fonema i sistem distinktivnih karakteristika jeste: 1. vokalnost/nevokalnost 2.
nazalnost 3. tonalnost 4. kompaktnost Ima razlike u glasovima koje menjaju fonemu u fonemu
tj. Ne menjaju značenje reči. Npr. dečiji glas a kod dece je različit u reči mama, ali se značenje
ipak ne menja Test za diskriminaciju se primenjuje na početku godine, da se sagleda stanje
Ponavlja se krajem školske godine da se sagleda napredak. Izvodi se pomoću 20 pari sličica tipa:
đak-džak; kosa-koza i sl.
8. Leksički aspekt razvojagovora
Prve reči javljaju se krajem 1. početkom 2. god. Najpre su slične govornim igrama iz
perioda vokalizacije odn. neposredno periodu vokalizacije. Najpre su dvosložne - mama, tata, - i
vrlo značajne za dete. Prvo se javljaju imenice i mogu značiti celu rečenicu. Na početku 2. god.
Leksički razvoj je malo usporen a onda se ubrzava. Bogaćenje rečnika je uslovljeno dečijim
aktivnostima - prohodalo je, znatiželjno je pa sve opipava. Prve reči manje označavaju, a više
izražavaju odnos prema nečemu , tj. imaju afektivnu (emocionalnu) vrednost. Samo se uslovno
može 6 govoriti o redosledu javljanja reči: prva ½ druge god. : imenice; druga ½ - pridevi,
prilozi ; sredina druge god. – glagoli ; krajem 2. i početkom 3. - zamenice; u 3. god - rečce,
predlozi, veznici , brojevi. Do 18-tog meseca preovladavaju dvosložne imenice. Kao izraz
emotivnog stanja spontano se javljaju uzvici.Glaogli su u obliku imperativa pa se postepeno
povećavaju oblici i broj glagola.Pridevi se najpre javljaju u pozitivu, ređe u komparativnim
stepenima. Nekako se s njima javljaju i prilozi. Upotreba predloga vezana je za upotrebu
rečenice i vrlo teška, jer podrazumeva upotrebu padeža. Veznici se takođe kasno javljaju, oko 3
god. Tada se javlja i rečca NE a kasnije i druge rečce. Zatim brojevi, pa u 4-toj god. može
izbrojati nekoliko predmeta. Zamenice se javljaju krajem druge i početkom 3 god.,mada dete
dugo koristi svoje ime što znači da se još nije izdvojilo iz sredine kao posebna osoba. Kad
upotrebi zamenicu - JA – postalo je svesno sebe, a to je važan period u životu deteta. Do kraja
predškolskog perioda u govoru deteta su zastupljene sve vrste reči i njegov se govor približava
govoru odraslog. LEKSIČKA KOMPETENCIJA I LEKSIČKA PERFORMANSA Kada dete prepoznaje
reči, kada ih upotrebljava- to je leksička kompetencija odn. pasivni rečnik Praktična primena reči
u govoru- to je leksička performansa odn. aktivni rečnik. Kada je u pitanju dečiji rečnik govori se
12.Ispitivanje sintaksičkog razvoja
Koriste se rečenice za dopunjavanje. Izostavljena je jedna reč u rečenici i dete je
dopunjava odabirajući iz ponuđene ngrupe sličica adekvatno. Ovo je dobar test za mlađu i
srednju grupu. Starijoj deci se postavlja pitanje tj. čita se rečenica a dete dopunjava
adekvatnom rečju. Ovi zadaci građeni su posebno za mlađu devu na principu višestrukog
izbora:1.-odgovor-1 poen. Može se praviti lista za svako pojedinačno dete i za celu grupu. Za
mlađe – sličice, za starije- verbalno. III FUNKCIJE
GOVORA
Najšire gledano ima sledeće funkcije:
1. KOMUNIKATIVNA-socijalna 2. PRIVATNA-egocentrična 3. SIGNIFIKATIVNA-označavajuća 8.
13. Socijalne(komunikativne) funkcije govora predškolskog deteta
Komunikativna, tj. socijalna- zove se i objektivna, jer podrazumeva učešće objektivnog
faktora/govornik-sagovornik-predmet o kojem se govori/ Nije dovoljno da deca imaju razvijen
govor, već da se adekvatno situaciji njime služe.Na početku predškolskog perioda ubrzano se
razvija ova funkcija jer dete želi da prenese informaciju drugom, da izrazi lično osećanje, zahtev,
protest ili da se samo snadbe informacijama. Socijalna funkcija
govora
ispoljava se kroz više
užih tj. konkretnih funkcija: 1. FATIČKA- / interakcijska/- upotreba jezika za stvaranje atmosfere,
za odražavanje komunikacijskih kontakata a ne za razmenu informacija. Koristi se za produženje
verbalnog kontakta i za proveravanje kodnog napona. Kao i odrasli, dete koristi ovu f-ju da bi
stupilo u kontakt i zadržalo nekoga pored sebe. 2. REGULATIVNA-ispoljava se prilikom podele
uloga u igrama koje se organizuju sa decom ili ih sama deca organizuju( ja ću biti...a ti ćeš biti...)
3. INSTRUMENTALNA- podrazumeva da je govornik koristi da bi naveo sagovornika da nešto
učini(neću da ti kažem dok mi ne daš to i to...)
14.Privatne funkcije govora (egocentričan govor) predškolskog deteta
Ispoljava se kroz unutrašnji govor zbog toga što dete nema dovoljno sposobnosti odn
empatije /saživljavanje sa drugim osobama ili okrenutost ka sebi/ nema mogućnost da se stavi u
poziciju drugog.Dete govori za sebe sa svog stanovišta, predviđa stanovište drugih. Prema
Vigotskom egocentrični govor je po svojoj strukturi spoljašnji a po psihološkoj funkciji je
unutrašnji govor. Po njemu je on prelazna faza u procesu
razvojagovora
jer ide od spoljašnjeg
ka unutrašnjem/paralelna igra-priča naglas-zatim to prelazi u unutrašnji monolog/ Govor
prestaje biti čujan, dete razgovara samo sa sobom, u sebi, on najneposrednije služi dečijem
mišljenju pa se dete njime koristi da bi rešilo nekakav problem.
15.Uloga vaspitača i njegovog govora u komunikativnim situacijama
