Preventivno- korektivni rad sa decom školskog uzrasta 1
EVROPSKI MODELI OBRAZOVANJA UČENIKA SA OMETENOŠĆU
Rapaić D, Slavnić S, Nedović G, Veljić Č.
Uvod
Iako je u poslednjih nekoliko godina obrazovanje učenika sa ometenošću bilo u fokusu pažnje
stručne javnosti i Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, nismo imali prilike da se upoznamo
sa evropskim modelima obrazovanja. U opticaju je bio pristup selektivne distribucije informacija što
je nespojivo sa praksom i naukom. Informacije moraju biti potpune, ma koliko se one dopadale ili ne
aktuelnom političkom establišmentu. U protivnom – struka i nauka će se pretvoriti u dnevnu politiku a
to će samo dodatno kompikovati društvenu situaciju. Kao primer loše prakse 2001-2003 navodimo
insistiranje na korišćenju termina «deca sa posebnim potrebama». U zemljama evropske unije i
Amerike pod «decom sa posebnim potrebama» se podrazumevaju nadarena deca, deca stranaca i deca
sa ometenošću. Tri godine se ovaj termin koristio na konferencijama, dokumentima, planovima itd. A
onda je taj termin zamenjen onim koji je bio u opticaju do 2001. godine – deca sa smetnjama u
razvoju ili ometenošću. Smatramo da je kontinuirano upoznavanje sa evropskim modelima
obrazovanja učenika sa ometenošću preduslov za komparativnu analizu i donošenja plana reformskih
zahvata. U osnovi ove analize je dokument Evropska Agencija i Eurydice Network.
1. Aktuelna obrazovna politika evropskih zemalja
Aktuelni koncepti obrazovanja učenika sa ometenošću podrazumevaju pet prioritetnih oblasti
o kojima svaka zemlja vodi računa. Ove oblasti koreliraju sa pet ključnih problema u edukacije dece
1) Inkluzivna obrazovna politika i praksa. 2) Finansiranje obrazovanja učenika sa ometnošću, 3)
Nastavnici i obrazovanje učenika sa ometenošću. 4) Informaciona komunikaciona tehnologija u
obrazovanju učenika sa ometenošću i 5) Rana intervencija, odnosno rani tretman (19).
Zemlje evropske unije i zemlje koje su kandidati za ulazak u uniju razvijaju obrazovnu
politiku u pravcu uključivanja (inkluzije) učenika sa ometenošću u redovne škole. To podrazumeva
obezbeđivanje specijalnog nastavnika koji ima promenljiv stepen angažovanja, ali za svoj rad mora da
koristi dodatni prostor i opremu (2,6,16). Dodatna obuka za nastavnike tokom rada je obavezna.
Politika obrazovnih sistema evropskih zemalja može se grupisati u tri kategorije. U prvu kategariju se
ubrajaju zemlje koje razvijaju praksu uključivanja gotovo svih učenika u redovno obrazovanje (
one-
track approach
). Ovaj sistem obrazovanja podrazumeva pomoć velikog broja službi koje su usmerene
ka redovnoj školi. Ovakav koncept su prihvatile: Španija, Grčka, Italija, Portugalija, Švedska, Island,
Norveška i Kipar. Zemlje koje pripadaju drugoj kategoriji (
multi-track approach)
imaju višestruk
pristup inkluziji. One nude razne službe između dva sistema (specijalnog i redovnog školstva).
Ovakav sistem obrazovanja imaju: Danska, Francuska, Irska, Luksemburg, Austrija, Finska, Velika
Britanija, Letonija, Češka, Estonija, Litvanija, Poljska, Hrvatska i Slovenija. Treća kategorija (
two-
track approac)
tretira dva odvojena obrazovna sistema koji međusobno nisu povezani, jer su učenici
1
Preventivno- korektivni rad sa decom školskog uzrasta 1
sa ometenošću obično smešteni u specijalne škole ili odeljenja. Ovi sistemi obrazovanja su (ili su bar
bili do nedavno) pod različitim zakonodavstvom. Zemlje koje imaju dva paralelna sistema su: Belgija,
Švajcarska, Nemačka, Holandija, Srbija i Crna Gora. Najnovija istraživanja pokazuju da Nemačka i
Holandija, zbog nedavne izmane politike napuštaju ovaj obrazovni sistem i kreću se prema drugoj
kategoriji (višesmerni pristupi inkliziji).
2. Obuhvaćenost dece sa ometenošću u obrazovni proces
Može se reći da je voema različit obuhvat dece sa ometenošću u obrazovni proces. Te razlike
se vide ne samo u procentima koji se odnose uopšte na decu sa ometenošću već i na njihovo
obrazovanje u redovnom odnosno specijalnom školstvu.
Tabela br.1.
Obrazovanje učenika u Evropi
Zemlja
Broj učenika
dospelih za
obavezno
obrazovanje
Procenat
učenika sa
ometenošću
Procenat
učenika u
odvojenim
uslovima
Godina
Austrija
848,126
3,2%
1,6%
2000/2001
Belgija(De)
9,427
2,7%
2,3%
2000/2001
Belgija(F)
680,360
4,0%
4,0%
2000/2001
Belgija(Nl)
822,666
5,0%
4,9%
2000/2001
Kipar
N/A
5,6%
0,7%
2000/2001
Češka
1,146,607
9,8%
5,0%
2000/2001
Danska
670,000
11,9%
1,5%
2000/2001
Estonija
205,367
12,5%
3,4%
2000/2001
Finska
583,945
17,8%
3,7%
1999
Francuska
9,709,000
3,1%
2,6%
1999-2001
Nemačka
9,159,068
5,3%
4,6%
2000/2001
Grčka
1,439,411
0,9%
<0,5%
1999/2000
Madjarska
1,191,750
4,1%
3,7%
1999/2000
Island
42,320
15,0%
0,9%
2000/2001
Irska
575,559
4,2%
1,2%
1999/2000
Italija
8,867,824
1,5%
<0,5%
2001
Letonija
294,607
3,7%
3,6%
2000/2001
Lihtenšajn
3,813
2,3%
1,8%
2001/2002
Litvanija
583,858
9,4%
1,1%
2001/2002
Luksemburg
57,295
2.6%
1,0%
2001/2002
Holandija
2,200,000
2,1%
1,8%
1999-2001
Norveška
601,826
5,6%
0,5%
2001
Poljska
4,410,516
3,5%
2,0%
2000/2001
Portugalija
1,365,830
5,8%
<0,5%
2000/2001
Slovačka
762,111
4,0%
3,4%
2001/2002
Slovenija
189,342
4,7%
(:)
2001
2
Preventivno- korektivni rad sa decom školskog uzrasta 1
3.1.Austrija
Podršku obrazovanju učenika sa ometenošću obazbeđuju specijalni nastavnici iz specijalnih
škola ili iz patronažnih službi. Razredni i specijalni nastavnica rade kao tim, planiraju i organizuju
obrazovni rad. Profesionalci iz patronožnih službi učenicima nude direktnu pomoć za specifična
oštećenja. U ovoj zemlji vlada formira specijalne škole prema njihovim potrebama. Indikator za
finansiranje je broj učenika sa ometenošću. Odluku o dodeli sredstava donose regioni ili specijalne
komisije u školama.
Obučavanje nastavnika za rad sa učenicima sa ometenošću zavisi od autonomnog nastavnog
plana raznih pedagoških akademija u 9 federalnih provincija. Broj predavanja varira od nekoliko
nedeljno do posebnih projekata i dodatne obuke koja pokriva celokupno područje inkluzivne
pedagogije. Dodatno obrazovanje nije sasvim obavezno ali se nastavnicima sa dodatnim
kvalifikacijama daje prednost pri zapošljavanju. Dodatno obrazovanje uključuje specifične
kvalifikacije za rad sa učenicima oštećenog vida, oštećenog sluha, fizičkim ili govornim oštećenjima i
u ozbiljnim problemima u ponašanju kao i sa učenicima u bolnicama.
3.2.Belgija
Učenicima pomoć pružaju uglavnom specijalni nastavnici iz specijalnih škola i iz Centara za
vođenje učenika. Oni obezbeđuju informacije, savete i pomoć razrednom nastavniku. Specijalni
nastavnici manje pružaju pomoć učenicima sa kratkotrajnim teškoćama, a sve više pružaju direktnu
pomoć razrednim nastavnicima i školi. Ovi nastavnici koordiniraju obezbeđivanje pomoći, razrađuju
metode rada i obezbeđuju obrazovne programe.
Model finansiranja je zasnovan na potrebama i broju učenika i njega finansira vlada preko
regiona. Obrazovanje nastavnika uključuje sticanje osnovnih znanja o obrazovanju učenika sa
ometenošću. Praktična obuka se sprovodi na poslednjoj godini studija. Stečena znanja čine nastavnike
kompetentnim za rad u specijalnim školama ili sa učenicima sa teškoćama u učenju koji pohađaju
redovne škole. Dodatno obrazovanje je izborno i traje 1-2 godine ili 240 časova opšteg obrazovanja i
420 časova praktičnog rada u školi, što se proteže na više godina. Ovo obrazovanje se odnosi na opšte
znanje o nastavnim metodama i adaptacijama nastavnih planova. Ono podrazumeva i sticanje
specifičnih znanja o učenicima s oštećenjem vida, sluha i intelekta ali i upoznavanje sa specifičnim
tehnikama, kao što je na primer znakovni jezik.
3.3.Kipar
Specijalni nastavnici koji su stalno ili povremeno priključeni školama, pomažu deci sa
invalidnošću da savladaju nastavno gradivo. Pomoć pružaju i govorni terapeuti, koji određeno vreme
provode u svakoj školi. Van škole pomoć pružaju i druge institucije, kao što su, razni inspektorati,
4
Preventivno- korektivni rad sa decom školskog uzrasta 1
koordinatori za posebne obrazovne potrebe, obrazovni i psihološki specijalisti ili zdravstvene i
socijalne službe. Pošto Kipar spada u zemlje s relativno niskim procentom učenika u specijalnim
školama ili razredima, oni koriste sredstva koja određuje vlada i prenosi na region.
Nastavnici obrazovanje stiču tokom četvorogodišnjih studija. Nastavni plan i program studija
nudi jedan obavezni i jedan izborni model o obrazovanju učenika sa ometenošću. U ovoj zemlji nema
programa za dodatno obrazovanje nastavnika za rad sa ovom kategorijom učenika. Nastavnici se
podstiču da pohađaju lokalne seminare i kurseve koji se bave obrazovanjem učenika s posebnim
potrebama.
3.4.Češka
Pomoć učenicima sa ometenošću pružaju specijalni nastavnici koji imaju zadatak da savetuju
i pomažu nastavnicima i roditeljima. Pomoć se pruža preko specijlno obrazovnih centara ili preko
savetovališta. Ovi specijalizovani centri su zaduženi za pružanje pomoći koja se ogleda u kreiranju
individualnih obrazovnih planova koji se prave u saradnji sa nastavnikom i učenikom, poštujući
njegovu ometenost i stepen aktivnosti.
U ovoj zemlji važi princip "direktnog ulaganja sredstava", što znači da finansiranje nije
dodeljeno opštinama već regionima, provincijama, oblastima i grupama škola. Finansiranje može biti
indirektno od centralne vlade kroz druge delatnosti. Na ovaj način se finansiraju škole i učenici koji
imaju lakšu ometenost. Lokalne vlasti odlučuju o finansiranju pojedinačno uključenih učenika. Obim
sredstava zavisi od mišljenja stručnjaka o potrebama učenika. Učenici u inkluzivnom obrazovanju
dobijaju manje sredstava nego učenici koji su u specijalnim školama.
Za nastavnike redovne osnovne škole, nudi se inicijalno obrazovanje o učenicima sa
ometenošću. Ono obično podrazumeva 2-3 časa predavanja nedeljno tokom 1-2 semestra. Obučavanje
uključuje opšte informacije o ometenostima. Obrazovanje za nastavnike u specijalnim školama se
odvija tokom desetosemestralnih specijalističkih studija koje pružaju profesionalne kompetencije za
obrazovanje učenika sa ometenošću. Obrazovanje se stiče na defektološkom fakultetu. Dodatno
obrazovanje je obavezno i varira od 2 do 3 godine. Specijalistički kursevi uključuju opšte i spescifične
predmete i specifičnu obuku o jednom tipu oštećenja prema nastavnikovom izboru, na primer teškoće
u učenju, govorni poremećaji itd.
3.5. Danska
Učenicima sa ometenošću pomoć uglavnom pružaju specijalni nastavnici koji su stalno
zaposleni u redovnoj školi. Oni po potrebi sarađuju sa nastavnikom u učionici, za vreme časa. Druga
mogućnost pomoći je "grupno poučavanje" koje je van učionice i u slučajevima kada je učenicima
potrebna pomoć za nekoliko predmeta. Lokalna pedagoška služba je zadužena za predlaganje i
praćenje pomoći koju učenik treba da dobije u saradnji sa redovnom školom.
5
Preventivno- korektivni rad sa decom školskog uzrasta 1
Vlada finansira specijalne škole prema njihovim potrebama. Različita ministrarstva su
uključena u finansiranje učenika sa ometenošću. Razlikuje se način finansiranja specijalnih škola od
finansiranja inkluzivnih službi. Inkluzivne službe se finansiraju od centralne vlade preko službi koje
su zadužene za obezbeđivanje specijalnih uslova.
Inicijalno obrazovanje nastavnika se stiče tokom obuke od četrdeset dva časa. U toku ovog
kursa stiču se informacije o podučavanju učenika sa ometenošću, bolestima ili drugim problemima.
Dodatno obrazovanje je izborno i traje dve godine. To uključuje opštu i specifičnu obuku prema
različitim tipovima oštećenja.
3.8.Nemačka
Specijalni nastavnici iz specijalnih škola ili iz socijalnih službi zaduženi su za pomoć
učenicima i to na nivou preventivnih mera, spojenih obrazovnih aktivnosti u redovnim školama kao i
za obrazovnu saradnju između redovnih i specijalnih škola. Takođe postoje i pomoćni nastavnici koji
su članovi tima škole i to su uglavnom specijalisti za probleme jezika ili ponašanja. Sa učenicima rade
u okviru časa u učionici ili van učionice u zavisnosti od učenikovih potreba (13).
Vlada finasira specijalne škole prema njihovim potrebama, a pokazatelj je broj učenika sa
ometenošću. Proces odlučivanja je organizovan na nivou regionalnih ili školskih komisija.
Budući nastavnici svoja znanja mogu sticati tokom inicajlong obrazovanja u trajanju od četiri
i po godine na fakultetu, plus dve godine praktične obuke u školi. Za rad sa decom sa ometenošću
neophodno je dvogodišnje profesionalno iskustvo. Dodatno obrazovanje je obavezno i traje dve
godine. Ono uključuje specifičnu obuku iz dva predmeta, na primer: teškoće u učenju, intelektualna
ometenost, oštećenja vida i problemi u ponašanju.
3.9.Grčka
Ometenim učenicima pomoć pružaju specijalni nastavnici iz specijalnih škola. Oni im
direktno pomažu i asistiraju nastavnicima sa raznim nastavnim sredstvima. Zaduženi su i za
diferencijaciju nastavnih programa, informisanje ostalih učenika, kao i za saradnju između škole i
porodice. Finasiranje obrazovanja učenika sa ometenošću je od centralne vlade kroz institucije koje
imaju glavnu odgovornost za obezbeđivanje specijalnih ustanova.
Obrazovanje nastavnika za rad sa decom sa ometenošću realizuje se preko kurseva i
posećivanjem specijalnih škola. Nema posebnih propisa o programima nastavničke obuke za rad sa
decom sa ometenošću. Za rad sa ovom decom neophodno je profesionalno iskustvo u trajanju od pet
godina. Dodatno obrazovanje je obavezno, traje dve godine i usmereno je na razredne nastavnike.
Dodatna obuka se odnosi na sticanje znanja o teškoćama u učenju a specifična obuka o oštećenjima
vida, sluha ili motorike.
7
