FINANSIJSKA TRŽIŠTA I INSTITUCIJE – Ispit

DEVIZNO TRŽIŠTE

1. KARAKTERISTIKE DEVIZNOG TRŽIŠTA

Pod deviznim tržištem podrazumeva se organizovan sistem kupovine i prodaje deviza, efektivnog stranog novca koji se
obavlja na teritoriji jedne zemlje, a na način kako je to uređeno pozitivnim propisima. Predmet transakcija na deviznom
tržištu jesu devize. Devize predstavljaju poraživanja nominirana u stranim valutama koja su u obliku depozita na računima
stranih banaka. Devize u širem smislu obuhvataju: depozite, menice, čekove, efektivni strani novac.

Kupovinu i prodaju deviza na deviznom tržištu vrše ovlašćene banke za devizno poslovanje, kao i domaća i strana lica.
Prodaja i kupovina deviza se obavlja na Međubankarskom sastanku, koji predstavlja mesto okupljanja ovlašćenih banaka za
poslovanje sa inostranstvom. Ako se na deviznom tržištu suoče ponuda i tražnja deviznih sredstava tada, se formiraju devizni
kursevi po kojima se vrši prodaja i kupovina stranih sredstava plaćanja. Pretpostavka postojanja deviznog tržišta je
postojanje relativno visokog stepena stabilnosti deviznog kursa. Za stabilan devizni kurs neophodno je prisustvo monetarne
vlasti na deviznom tržištu.

Centralna banka na deviznom tržištu kupovinom i prodajom deviza formira stalne devizne rezerve, vrši otplatu deviznog
duga, vodi računa o održavanju stalne devizne likvidnosti dotične zemlje. Poslovi koji se zaključuju na deviznom tržištu
mogu biti promptni i terminski. Banke ovlašćene za poslovanje sa inostranstvom predstavljaju tip poslovnih banaka, koje
ispunjavaju uslove za obavljanje navedenih poslova i koje su dobile saglasnost od centralne banke za obavljanje tih poslova.
Banke koje su ovlašćenje za poslove sa inostranstvom, obavljaju:



Poslove platnog prometa sa inostranstvom



Kreditne poslove sa inostranstvom



Devizno-valutne poslove sa inostranstvom



Menjačke poslove u matičnoj zemlji.

Za ove banke je karakteristično, da sve devizne posove obavljaju u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime a za tuđ račun.

2. UČESNICI DEVIZNOG TRŽIŠTA I DEVIZNA POZICIJA

Devizno tržište se smatra najvećim finansijskim tržištem, jer nije vezano za određeni finansijski centar, niti je „omeđeno“
geografskim granicama. Za devizno tržište se kaže da ne predstavlja limitirano tržište, jer ne postoji mesto na kome se
susreću svi ponuđači i tražioci deviza. Zahvaljujući informacionoj tehnologiji komunikacije se između ponuđača i tražioca
deviznih sredstava uspostavljaju putem terminala, telefona i telefaksa širom sveta.

Dnevne devizne transakcije se obavljaju u okviru bankarskog radnog vremena u najvećim finansijskim centrima, kao što su:
Londonm Njujork, Frankfrut i Cirih. Vremenska veza trgovanja je uspostavljena tako da se jedan devizni finansijski centar
nadovezuje na drugi, drugi na treći, itd.

Najveći broj transakcija na deviznom tržištu se obavlja u konvertibilnim valutama, kao što su: američki dolar, britanska funta
sterlinga, švajcarski franak, japanski jen i sl. elektronske poruke se prenose preko međunarodnih komunikacionih mreža.
Najznačajnija telekomunikaciona mreža se naziva SWIFT mreža.

Kupci i prodavci deviza susreću se na organizovanom mestu, koje podrazumeva: definisana pravila poslovanja, vreme,
učesnike, način plaćanja i isporuke deviznih efekata. Pored institucionalnih deviznih tržišta prisutna su i neinstitucionalna
devizna tržišta, koja se nazivaju „crnim tržištima“ ili „crnim berzama deviza“.

Učesnici na deviznom tržištu mogu se klasifikovati kao:



Neposredni učesnici – poslovne banke i druge finansijske organizacije, centralna banka



Posredni učesnici – svi ostali vlasnici deviznih sredstava koji za devizne transakcije koriste neposredne učesnike.

Finansijski instrumenti putem kojih se obavljaju devizne transakcije iskazuju se u novcu i predstavljaju zakonska sredstva
plaćanja u dotičnoj zemlji.

Na deviznom internacionalnom tržištu predmet kupoprodaje jeste saldo devizne pozicije dotične poslovne banke. Saldo
devizne pozicije može biti:



Pozitivan – kada je priliv deviznih sredstava veći od odliva



Negativan – kada je odliv deviznih sredstava veći od priliva.

Poslovne banke imaju pravo da svoj pozitivan saldo devizne pozicije:

1. Stave u depozit drugog učesnika na deviznom tržištu
2. Kupe kratkoročne HoV koje glase na strana sredstva plaćanja.

Negativan saldo devizne pozicije poslovne banke predstavlja tražnju na deviznom tržištu i isti se nadoknađuje putem:

1. Uzimanja deviznih depozita od poslovnih banaka
2. Kupovine deviza na deviznom tržištu
3. Prodaje sopstvenog portfelja kratkoročnih HoV koje glase na strana sredstva plaćanja.

3. ULOGA DILERA NA DEVIZNOM TRŽIŠTU

Kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu obavlja se preko dilera kao ovlašćenih trgovaca sa devizama u poslovnim
bankama. Dileri spadaju u red izvarednih bankarskih stručnjaka koji imaju posebna ovlašćenja, prava i odgovornosti.

Dileri na deviznom tržištu, pored kupoprodaje deviza obavljaju i poslove u vezi formiranja cena dotičnih deviza.
Karakteristično je, da se formiraju dvosmerne cene:

1. Po kojima kupac ima nameru da kupi devize (ponuđene cene)
2. Po kojima je prodavac spreman da proda devize (zahtevane cene).

Dok banke spadaju u pasivne učesnike, dileri spadaju u aktivne učesnike deviznog tržišta jer učestvuju u formiranju cena na
deviznom tržištu. da bi se utvrdila cena na deviznom tržištu, neophodno je da se najmanje dve valute međusobno razmenjuju.

Dileri sa ponudom i tražnjom nastupaju na spot (promptnom) deviznom tržištu, gde se transakcije realizuju u roku od dva
dana nakon zaključenja ugovora i to po ceni u trenutku zaključenja dotičnog ugovora. Spot devizno tržište ima funkciju da se
preko njega vrši diskont deviznog potraživanja prema inostranim partnerima. Na ovom tržištu dileri mogu učestvovati u
reeskontu potraživanja,pri čemu se domicilni izvoznik (vlasnik deviza) isplaćuje u nacionalnoj valuti.

U poslednje vreme sve više se pojavljuju novi finansijski instrumenti na deviznom tržištu. novim deviznim transakcijama se
pokrivaju i eliminišu rizici i gubitci u razmeni pojedinih valuta. Dileri kao posrednici u novim aranžmanima na deviznom
tržištu učestvuju u transakcijama: deviznih svopova, fjučersa i opcija.

Učešće dilera u deviznim svop transakcijama se odnosi na prodaju ili kupovinu strane valute, uz prisustvo ugovora za njenu
rekupovinu ili reprodaju na određeni dan u budućem vremenu. Dileri obično posreduju u deviznom svop aranžmanu između
ramene „slabih“ valuta (podlože su devalvaciji) i „snažnih“ valuta (prisutna je velika tražnja za dotičnim valutama). Svop
provizija predstavlja razliku između prodajne cene i cene ponovne kupovine.

Dileri kao posrednici u aranžmanu valutnog fjučersa povezuju dve strane, ne radi kupovine i prodaje određenih valuta koje
treba da poseduju, već radi kupovine i prodaje efekata u slučaju pada i povećanja kursa u ugovorenom vremenskom periodu.
S obzirom da kupci i prodavci valutnih fjučersa imaju suprotne interese, ovakve transakcije se nazivaju „deviznim igrama
nulte sume“. Dakle, to znači da jedan od šartenra u trgovini sa valutnim fjučersom dobija onoliko koliko drugi gubi. Obično
kupovina valutnog fjučersa predstavlja „dugu poziciju“ koja donosi dobitak, ukoliko dođe do rasta deviznog kusra i obnuto.
Prodaja valutnog fjučersa predstavlja „kratku poziciju“ koja donosi dobitak, ukoliko dođe do pada devizng kursa i obrnuto.

Diler kao posrednik u aranžmanu valutne opcije povezuje zainteresovane kupce i prodavce valuta po unapred određenoj ceni
i u ugovorenom vremenskom roku. Valutne opcije treba precizno ugovoriti, jer mogu biti izvor formiranja novih rizika. Kod
valutnih opcija, kupci opcija imaju pravo da kupuju inostrane valute, a prodavci opcija imaju pravo da prodaju pravo opcije.
Ugovaranjem valutne opcije kupci se štite od nepredviđenih negativnih kursnih oscilacija (ostvaruju gubitak) i poitivnih
kursnih oscilacija (ostvaruju dobitak).

4. VRSTE DEVIZNIH KURSEVA.

Međubankarski sastanak posluje u okviru Udruženja banaka sa sedištem u Beogradu. Na međubankasrkom sastanku se vrši
kupovina i prodaja deviza, s jedne strane između ovlašćenih banaka, a s druge strane između ovlašćenih banaka i centralne
banke. Zadatak centralne banke, jeste, da u dogovoru sa ovlašćenim bankama utvrdi listu deviza koje predstavljaju predmet
kupovine i prodaje na deviznom tržištu.

Za kupovinu i prodaju deviza na međubankarskom sastanku karakteristično je da se vrši u lotovima (okruglim iznosima).
Poslovni savet međubankarskog sastanka je zadužen da utvrdi visinu lotova za pojedine vrste deviza. Svaka ovlašćena banka
ima svog ovlašćenog predstavnika na međubankasrskom sastanku koji se naziva disponent.

Prkatični primer funkcionisanja međubankarskog sastanka ukazuju, da centralna banka ne vrši intervenciju za celu listu
deviza, već samo za određeni broj deviza, a najčešće za USA dolar i evro. Kupovinom deviza centralna banka eliminiše višak
ponude deviznih sredstava, dok prodajom deviza podmiruje tražnju za deviznim sredstvima. Na ovaj način centralna banka
izravnava odnos između ponude i tražnje deviznih sredstava. Predstavnik centralne banke ima obavezu da pri dolasku na
međubankarski sastanak podnese sledeća dokumenta:



Listu intervencionalnih kurseva (kupovni donji i prodajni gornji kurs) za koje će centralna banka vršiti intervenciju,



Listu orijentacionih kurseva deviza za koje centralna banka neće vršiti intervenciju na međubankarskom sastanku.

Predstavnik centralne banke navedena dokumenta predaje stručnoj službi međubankarskog sastanka. Ukoliko centralna
banka prodaje i kupuje devize na međubankarskom sastanku, tada ona kupuje devize po donjem intervencionom kursu i
prodaje devize po gornjem intervencionom kursu. Princip rada sastanka jeste, da se prvo obavlja kupovina i prodaja deviza
između ovlašćenih banaka za koje centralna banka ne interveniše, a tek potom se obavlja kupovina i prodaja deviza tamo gde
centralna banka interveniše. Po završetku rada međubankarskog sastanka utvrđuju se srednju kursevi za sve vrste deviza
koje su bile predmet kupovine, odnosno prodaje. Srednja vrednost kursa se utvrđuje na osnovu ponderisane vredsnosti
zaključenih poslova kupovine i prodaje dotične vrste deviza.

Međutim, za devize koje nisu predmet kupovine ili prodaje, zbog intervencije centralne banke određuje se srednji kurs na
međubankarskom sastanku, na osnovu aritmetičke sredine između gornjeg i donjeg intervencionog kursa sa liste deviza, za
koje je centralna banka intervenisala toga dana.

Kupovni i prodajni kurs primenjuje se na kraju radnog dana kada je održan međubankarski sastanak, dok se srednji kurs
dotične devize primenjuje od narednog dana. Nakon zaključivanja posla o kupovini i prodaji deviza na međubankarskom
sastanku, vrši se prenos deviza sa računa prodavca na račun kupca, uz prenos dinara sa računa kupca na račun prodavca. Ove
transakcije se obavljaju odmah po zaključenju posla ili najkasnije dva dana od dana zaključenja posla.

TRŽIŠTE KRATKOROČNIH HOV

1. DRŽAVNE KRATKOROČNE OBVEZNICE

Država emituje HoV u obliku obveznica sa ciljem da iz raznih izvora prikupi slobodna novčana sredstva za pokriće deficita u
svom budžetu. Na taj način, država prodajom svojim obveznica na finansijskom tržištu mobiliše „slobodna“ novčana
sredstvai pokriva svoj tekući budžetski deficit. Zahvaljujući emisiji obveznica država se ne zadužuje kod centralne banke za
pokriće budžetskog deficita, pri čemu smanjuje pritisak na centralnu banku za novom emisijom novca i inflatornim
pokrivanjem budžetskih manjkova. Emitovanjem državnih obveznica radi pokrića budžetskog deficita, država povećava
stabilnost svog monetarnog i privrednog sistema. Državne obveznice predstavljaju jedan od instrumenata kratkoročnog
tržišta HoV.

Državne obveznice mogu biti kratkoročne, a mogu biti i dugoročne. Ukoliko su državne obveznice kratkoročnog karaktera,
tada predstavljaju tipične zajmovne HoV. Ukoliko su državne obveznice dugoročnog karaktera, tada predstavljaju kreditne
HoV. Državne obveznice mogu se definisati kao pisane isprave putem koje se emitent obavezuje da će kupcu obveznice u
određenom vremenskom roku isplatiti naznačeni novčani iznos (glavnicu i kamatu). Prava po osnovu obveznice mogu se
dalje prenositi putem indosamenta (ako glase na ime) ili prodajom obveznice (ako glase na donosioca). Državne obveznice
prestaju da važe kada emitent obveznice isplati investitoru (vlasniku obveznice) glavnicu i kamatu ili u celini ili u određenim
anuitetima.

Državne obveznice emituju se na okrugle novčane iznose sa unapred utvrđenim rokom dospeća njihove naplate. Obveznice
na blanketu sadrže elemente, kao što su:



Oznaka da se radi o obveznici



Naziv i sedište emitenta obveznice



Registraski broj obveznice



Mesto i datum izdavanja obveznice



Kamatni ili diskontnu stopu



Nominalnu sumu na koju glasi obveznica



Zakonski osnov za emitovanje obveznice



Rok dospeća emitovane obevznice



Mesto isplate obveznice



Popis lica u ime državnog organa koji emituje
obveznice



Druga prava vlasnika obveznice.

Državna obveznica se emituje sa rokom dospeća na 3,6,9,12 meseci, a u pojedinim zemljama ina dve i više godina.

Kada se državna obveznica emituje po diskontnoj vrednosti, tada se na obveznici iskazuje diskontna vrednost i nominalna
vrednost. To znači da se prvo iskazuje prodajna cena i stvarna cena na dan dospeća obveznice za naplatu. Njihova razlika u
ceni predstavlja diskont, odnosno prihod kupca državne obveznice. Kada se državna obveznica kod emitovanja prodaje po
nominalnoj vrednosti, tada se na obveznici iskazuje nominalna vrednost i kamatna stopa po kojoj će se kamata obračunati i
platiti kupcu obveznice na dan dospeća zajedno sa nominalnom vrednosti obveznice.

Prva prodaja emitovanih državnih obveznica se vrši aukcijom, koju organizuje centralna banka ili neka druga finansijska
institucija, određena od strane države. Svaka druga prodaja predstavlja dalju trgovinu sa obveznicom i obavlja se na berzi ili
direktno u neposrednoj pogodbi između kupca i prodavca obveznice.

2. BLAGAJNIČKI ZAPISI CENTRALNE BANKE

Blagajnički zapis kao HoV, može biti emitovan od srtane državnih organa i od strane centralne banke. Državni blagajnički
zapisi predstavljaju obligaciju u kojoj država ne prihvata rizik. Za ovu vrstu blagajničkih zapisa se kaže da su visoko
likvidni, jer se izuzetno brzo mogu transformisati u gotov novac. Posebno su interesantni za „sitne“ štediše, s obzirom da
imaju dosta nisku nominalnu vrednost. Profitabilnog su karaktera zbog razlike u ceni između nominalne vrednosti i tržišne
vrednosti. Naime, oni se od strane investitora kupuju po nižoj nominalnoj vrednosti, a prodaju po višoj tržišnoj vrednosti.

Blagajnički zapisi centralne banke imaju posebnu funkciju na visoko razvijenom finansijskom tržištu. putem njih se
obavljajuj transakcije na „otovorenom“ tržištu i reguliše se količina novca u opticaju. Emitovanjem blagajničkih zapisa,
centralna banka u relacijama sa poslovnim bankama smanjuje količinu novca u opticaju. Blagajničke zapise koje izdaje
centralna banka obično kupuju poslovne banke i na taj način smanjuju svoj kreditni potencijal. U uslovima kupovine
blagajničkih zapisa, centralna banka reguliše likvidnost i stabilnost celokupnog bankarskog i finansijskog sistema jedne
zemlje. Pored toga što služe za smanjenje količine novca u opticaju, blagajnički zapisi centralne banke mogu da se emituju
sa ciljem da se prikupe novčana sredstva za pokriće deficita tekućeg državnog budžeta.

Kamatne stope po kojima se emitujuj blagajnički zapisi centralne banke su po pravilu niže od kamatnih stopa važećih na
finansijskom tržištu. S obzirom da je centralna banka institucija mnetarnog sistema sa najvećom kreditnom sigurnošću,
novčana sredstva uložena u kupovinu njenih blagajničkih zapisa predstavljaju za investitora najmanje rizičan posao.

Blagajnički zapisi centralne banke spadaju u tipične kratkoročne HoV koje donose investitoru prinos u obliku kamate. Oni
mogu investitorima pored kamate doneti i određene poreske olakšice i olakšice pri odobravanju kredita. Elementi
blagajničkog zapisa su:



Oznaka da je u pitanju blagajnički zapis



Naziv i sedište emitenta blagajničkog zapisa



Mesto i datum izdavanja blagajničkog zapisa



Naziv i sedište kupca



Nominalnu vrednost na koju zapis glasi



Visinu kamatne ili diskontne stope



Datum dospeća isplate glavnice i kamate



Oznaku serije sa kontrolnim brojem



Posebna prava vlasnika blagajničkih zapisa



Faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta zapisa.

Ukoliko se blagajnički zapis prodaje uz diskontnu stopu tada dotičnu stopu određuje centralna banka i to saglasno politici
„skupig“ ili „jeftinog“ novca, kao i ciljevima daljeg razvoja tržišta novca.

Blagajnički zapisi centralne banke se štampaju u obliku HoV i predaju se kupcima na čuvanje do roka njihovog dospeća.
Savremeni račun trgovanja sa HoV uneo je i novine. Umesto klasičnog štampanja blagajničkog zapisa kao HoV i predaje iz
ruke u ruku, kupac blagajničkog zapisa se obaveštava pitem računara o: nominalnom iznosu zapisa, roku dospeća, nazivu
kupca, nazovu prodavca i visini kamatne stope.

obavezom da dileri prodaju iste centralnoj banci, tada se ta transakcija zove sistemski repo. Ukoliko finansijska institucija
pozajmljuje novac od dilera prodajući dileru HoV uz obavezu da će HoV otkupiti, tada se ta transakcija naziva obrnuti repo.

Repo transakcije se najčešće izvršavaju u kratkom vremenskom periodu. Jednodnevne repo transakcije se nazivaju „repo
preko noći“. Ukoliko transakcije imaju duži rok dospeća, tada se nazivaju „vremenski repo“. Rok dospeća repo transakcije je
najčešće od 15 dana pa do nekoliko meseci. Za otvoreni repo je karakteristično da nema rok dospeća i da se transakcije
završavaju kada jedna od strana odluči da zatraži ispunjenje obaveza iz repo ugovora.

Kamatna stopa koju investitor kao kupac HoV dobija za pozajmljena novčana sredstva naziva se repo stopa. Repo stopa
zavisi, pre svega od:

1. Kvaliteta kolaterala
2. Vremenskog roka
3. Zahteva isporuke
4. Dostupnosti kolaterala.

Značaj repo tržišta se nalazi i u činjenici, da se preko njega vrše operacije na otvorenom tržištu. Obično centralna banka na
repo tržištu trguje sa državnim HoV, uz pomoć primarnih dilera. Preko operacija na otvorenom tržištu centralna banka utiče
na rezerve bankarskog sistema i na eskontnu stopu. Troškovi repo transakcija obuhvataju:



Kliring proviziju



Transfernu proviziju



Proviziju na kastodi usluge



Troškove upravljanja repo računom.

Veoma često su prisutni repo aranžmani sa tri učesnika u kojima se javlja kastodi banka kao posrednik između učesnika u
repo transakciji. Kastodi banka upravlja novčanim računom i računom HoV, te tako smanjuje troškove, jer se plaća samo
provizija za transfer u okviru iste banke. Kastodi banka je prema repo ugovoru dužna da dnevno prati kretanje tržišne
vrednosti kolaterala i da ukaže na njene eventualne promene. Kastodi banka prenosi kolateral sa računa investitora na račun
dilera.

Za dilere na repo tržištu je karateristično, da mogu vršiti transakcije velikog obima samo uz pomoć brokera. Uloga brokera je
da pruže informacije zainteresovanim učesnicima u repo aranžmanu. Brokeri za svoju uslugu naplaćuju proviziju. Na repo
tržištu si prisutni i „principal brokeri“ koji deluju kao principali (u svoje ime i za svoj račun) u repo transakcijama i obrnutim
repo transakcijama. Uključivanje „principal brokera“ predstavlja osnovu za uparivanje novčanih sredstava i HoV. Posao
repo uparivanja je daleko profitabilniji u odnosu na posao klasičnog bankarskog posredovanja. Kod poslova repo uparivanja
dileri vrše obrnuti repo, kako bi dobili HoV, a zatim pronašli zainteresovane učesnike za repo transakcije.

U mnogim vodećim investicionim bankama, repo odeljenja su postala ključni profitni centri. Repo odeljenja imaju zadatak
da finansiraju dilere, da pokrivaju „kratku“ poziciju, da deluju kao posrednici, da obezbeđuju finansiranje klijenata i sl.
Investicione banke su najveći dileri na repo tržištu, a repo poslovi su najznačajniji izvor prihoda i njihovog finansiranja.

TRŽIŠTE OBVEZNICA

1. KARAKTERISTIKE TRŽIŠTA OBVEZNICA

Obveznice predstavljaju samo jednu od dužničkih HoV. Obveznica je HoV koja stvara mogućnost emitentima da prikupe
novčana sredstva, a svojim vlasnicima obezbedi isplatu kamate i glavnice duga po unapred utvrđenom redosledu i u
određenom vremenskom periodu. Prema našim zakonskim propisima, obveznica predstavlja HoV sa kojom se emitent
obavezuje da će njenom vlasniku, u roku njenog dospeća, isplatiti nominalnu vrednost iznosa i ugovorenu kamatu.

Obveznica se sastoji iz dva dela:

1. Plašta – Elementi plašta su:

a. Oznaka obveznice i vrsta obveznice
b. Naziv i sedište emitenta
c. Oznaka da glasi na ime ili donosioca
d. Nominalna vrednost
e. Naziv garanta
f. Visina kamatne stope

g. Procenat učešća u dobiti
h. Datum i mesto emitovanja
i.

Serija i kontrolni broj

Potpis i pečat

k. Rokovi plaćanja kamata i glavnice.