Berze i berzansko poslovanje
Finansiske sistem i finansiski subjekti
Osnovna delatnost finansiskih institucija koncentrisana je na držanje i operacije
finansiskih instrumenata. Osnovne finansiske institucije su banke i fondovi za
kreditiranje.
Finansiske institucije obavljaju funkcije prikupljanja novcanih sredstava, usmeravaju
ih u finansiske plasmane i vrše razlicite finansiske usluge.
Vecina finansiskih institucija su finansiski posrednici. Najvažnija finansiska
institucija je banka (poslovne banke i centralna banka-banka banaka).
Najvažnije nebankarske finansiske institucije su: penzijoni fondovi, osiguranje,
investicioni fondovi(institucionalni investitori), finansiske kompanije, brokersko-
dilerske kuce, trust ustanove i dr.
Finansiski instrumenti na finansiskom tržištu
Za analizu finansiskih instrumenata u razvijenim kapitalistickim privredama, kao i u
našoj privredi osnovne su karakteristike:
a) Struktura instrumenata po sektorima,
b) Struktura po vrstama istrumenata,
c) Struktura instrumenata po rokovima i
d) Struktura instrumenata po nacinu formiranja, oblicima upravljanja, odlucivanjao
njihovoj upotrebi, odnosno transformaciji jednog u drugi oblik.
U analizi strukture finansiskih instrumenata po sektorima, sve finansiske instrumente
možemo grupisati na sledece sektore.
1. Sektor privrednih preduzeca,
2. Sektor ostalih organizacija,
3. Sektor stanovništva,
4. Sektor države,
5. Sektor banaka i finansiskih institucija,
6. Sektor inostranstva.
Kakvi postoje finansiski instrumenti u savremenom finansiskom sistemu, preko kojih
on funkcioniše. Da navedemo osnovne:
1. Novac (depozitni, gotov novac, oroceni, ograniceni),
2. Cekovi,
3. Menice,
4. Akcije,
5. Obveznice (državne, banaka, fondova),
6. Platni nalog,
7. Blagajnicki zapisi,
8. Koercijalni zapisi,
9. Blagajnicka potvrda o depozitu (depozitni certifikat)
10. Bankarski akcept,
11. Cesija,
12. Asignacija,
13. Kompenzacija,
14. Opcijom,
15. Fjucersi,
16. Forvardsi i sl.
- Kamata kao cena novca
1.Cena novca – Kamata. Kamata je u osnovi cena upotrebe zajmovnog kapitala, jer se
uglavnom placa iz viška vrednosti koje odbacuje pozajmljeni kapital. Ona predstavlja
redovno deo bruto profita, zbog cega je redovno manja od njega.
Kamata je „odricanje od likvidnosti“
2.Funkcije kamate. Kamata ima brojne funkcije u savremenoj privredi privredi i
finanasiskom sistemu. Najznacajnije su.
- Faktor formiranja štednje,
- Faktor racionalne upotrebe sredstava,
- Faktor uspešnog funkcionisaja finansiskog tržišta,
- Faktor efikasne alokacije sredstava,
- Faktor monetarno – kreditne regulacije i efikasne monetarne politike,
- Faktor za funkcionisanje bankarskog sistema,
- Faktor formiranja troškova poslovanja i raspodele dohotka.
3. Vrste kamatnih stopa. Postoje razlicite vrste kamatnih stopa u finansiskom sistemu
svake zemlje, posebno u pogledu prirode kamate(aktivne i pasivne kamate),
kratkorocne i dugorocne kamatne stope, kamate prema vrsti poslova (razliciti krediti
poslovnih banaka, krediti centrlne banke, medunarodni krediti), realna i nominalna
kamatna stopa i dr.
Kamata je redovno deo viška vrednosti, odnosno bruto profita, te je u normalnim
uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne stope.
4.Mehanizam kamatne stope.
Eskontna stopau stvari znaci kamatnu stopu po kojoj centralna banka odobrava kredite
poslovnim bankama, kao osnovni kanal emisije primarnog novca.
