UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNICKIH NAUKA U NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD
PROIZVODNI I USLUZNI SISTEMI
PROIZVODNJA PSENICE
Profesor: Student:
1
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNICKIH NAUKA U NOVOM SADU
UVOD
Za uspešnu proizvodnju pšenice potrebno je dobro poznavanje celog sistema
agrotehničkih mera, posebno onih osnovnih kao što su: plodored, osnovna
obrada, đubrenje, setva, nega i zaštita useva od bolesti i štetočina. Međutim ne
treba zapostaviti i druge faktore koji su bitni od uticaja za visoke prinose, kao što
je izbor sorte, način setve, dubina setve, vreme setve i drugo.
PLODORED
– Pšenicu treba obavezno gajiti u višegodišnjem plodoredu gde
učestvuju leguminoze i okopavine. U našim uslovima proizvodnje kao dobri
predusevi sreću se: soja, grašak, grahorica, pasulj,krompir, suncokret, uljana
repica i povrće, a kao loši kukuruz, šećerna repa , ječam,raž i pšenica. Pšenica
ne podnosi monokulturu. Kukuruz kao predusev koji se najviše koristi za setvu
pšenice u našem regionu nije pogodan iz dva razloga. Kasno sazreva te kasni
obrada zemljišta i setva pšenice, a drugo kukuruz i pšenicu napada ista bolest
(fuzarium) koja se preko biljnih ostataka prenosi sa kukuruza na pšenicu.
OBRADA ZEMLJIŠTA
– Proizvodnja pšenice sastoji se iz velikog broja
tehnoloških operacija. Svaka operacija ima određeni uticaj na visinu prinosa, ali
obrađivanje zemljišta pored meteoroloških uslova ima daleko najsnažniji uticaj na
visinu prinosa pšenice i na kolebanja prinosa po godinama proizvodnje. Otuda se
klasičan način obrade zemljišta razvijao, usavršavao i prilagođavao prema
uslovima proizvodnje. Klasični sistem obrade sastoji se iz oranja zemljišta
klasičnim plugom na 20-25 sm dubine i površinske pripreme zemljišta
tanjiračama, drljačama i raznim setvospremačima.
2
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNICKIH NAUKA U NOVOM SADU
Proizvodnja psenice u svetu
EKONOMSKI REZULTATI PROIZVODNJE PŠENICE PRI
RAZLICITIM NAŠINIMA OBRADE TLA
Izvorni znanstveni
Potrošnja pšenice u svetu raste, a njeni
uvoznici su i neke europske zemlje. Postojeća cena koštanja zrna pšenice
otezavatće proizvođačima iz Republike Srbije prodaju na
međunarodnomtrzištu. U radu su prikazani rezultati četverogodišnjih
organizacijskoekonomskihi istraţivanja konvencionalne I četiri načina
reducirane obrade tla pri proizvodnji pšenice. Primenom konvencionalne
obrade tla utroši se ukupno 13,31 sat/ha rada ljudi, 9,35 sati/ha rada
strojeva i 114,3l/ha goriva.
Ukupni
Troškovi su 1660 DM/ha. Cena koštanja zrna iznosi 276,71 a dobit 187,83.
Primenom reducirane obrade tla tanjiracom troškovi rada strojeva
smanjuju se na 471,36 a ukupni troškovi na 1.531,45 , istovremeno dobit
raste na 251,94. Profitabilnost iznosi 16,5%. Obradom tla multitillerom uz
4
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNICKIH NAUKA U NOVOM SADU
klasičnu sjetvu postiţe se prinos 5,65 t/hasa cijenom kostanja 273,37 i
rentabilnošć
u ulaganja 12,7%. Oranje i setva Rotosemom daju 5,9 t/ha zrna
po cijeni 279,36. Izravna setva Rotosemom, bez predhodne obrade,troši
11,66 sati radaljudi i 7,18 sati/ha rada strojeva. Za podmirenje ukupnih
troškova treba 4,9 t/ha zrna. Za nabavu opreme tokom osam godina sa
17,5 ha treba izdvojiti 98 t zrna godišnje. Ukupni utrošak energije pri
konvencionalnoj proizvodnji iznosi 30.085, a reduciranoj 27.972
Tehnologija proizodnje pšenice
Pšenica pripada redu Poales, porodici trava, fam.Poaceae, rodu Triticum. To je
vrsta jestive trave koja se uzgaja svuda u svetu. To je najvažnija ljudska žitarica
koja je na drugm mjestu po proizvodnji u svetu, odmah iza kukuruza; treća po
proizvodnji je riža. Zrno pšenice se koristi za proizvodnju brašna potrebnog za
hleb, kolače ili testaninu. Sporedni proizvodi pšenice (klice), koriste se za izradu
5
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNICKIH NAUKA U NOVOM SADU
Odnos pšenice prema uslovima spoljne sredine
Voda
Pšenica se može uspešno gajiti u rejonima sa ukupnom godišnjom količinom
padavina 650-750 mm . U pocetnim fazama razvoja pšenica potrošnja vode je
mala i ona se povećava sa porastom biljke u fazi vlatanja, i dostiže svoj
maksimum u fazama klasanja i nalivanja plodova. Nedostatak vode u ovim
fazama može da bude kritičan period za biljku.
Toplota
Ima umerene potrebe u toploti. Ozime sorte se odlikuju velikom otpronošću na
niske temperature i mrazeve, a otpornost zavisi i od vremena i dubine setve,
režima ishrane i stanja vlažnosti zemljišta. Pšenica , s druge strane, ima dobru
otpornost na viske temperature vazduha (35-40 ◦C), a kada su temperature
vazduha iznad datih vrednosti, može stetno da se odrazi na biljku u fazi cvetanja,
tj. da se obrazuju šturi plodovi.
7
