која означава улагање капитала у неки уносан посао или предузеће. Једна од најопштијих
дефиниција инвестиција је да је то свако оно улагање које ће донети корист тек у
будућности, а не моментално. Другачије, ради се о жртви у облику производних ресурса
која се подноси у садашњости да би се повећале користи у будућности.

Инвестирање подразумева четири основна елемента: субјект који инвестира или

„инвеститор‟, предмет у који се инвестира или „инвестициони пројекат‟, цену одрицања
од потрошње или „камата‟ и вредност једне наде или „дисконтна стопа‟. Дакле, у питању
је размена нечег извесног за низ нада распоређених у времену, односно акт размене
данашњег задовољења одређене потребе за очекивање њеног задовољења у будућности.
Појам „очекивање‟ указује да се жељени резултати могу, а не морају остварити.

Очекиване користи од учињених „жртви‟ чине основне компоненте повезивања

садашњости и будућности, тако да се карактер и обим инвестиционе активности јавља као
израз гледања предузећа на факторе његове егзистеције и просперитета. Смањујући ниво
потрошње у садашњости, обезбеђује се виши ниво потрошње у будућности. Инвестиције
представљају само средство остваривања оптималног распореда потрошње у различитим
периодима времена.

Инвестиције се могу разматрати са различитих аспеката, у зависности од тога који

се   аспект   или   сврха   инвестирања   жели   истаћи,   посебно   из   разлога   јер   инвестициона
улагања   имају   веома   значајну   и   разноврсну   друштвену   димензију.   Посматрано   са
становишта предузећа, појам инвестиција је шири него са макро аспекта, јер улагање у већ
коришћену опрему и зграде за предузеће представља инвестицију, док је са друштвеног
становишта   то   само   трансфер   истих   од   једног   ка   другом   кориснику   без   увећања
друштвеног богатства.

Смисао инвестирања је у остваривање одређених ефеката који могу бити различити,

зависно од врсте инвестиција и циљева који се желе остварити. За боље разумевање
различитих ефеката инвестиција, корисна је класификација инвестиција која полази од
следећа три критеријума:

1. Врста економског ефекта,
2. Предмет улагања и
3. Дејство на капацитет предузећа.

Да би се могла донети одлука, треба прецизирати циљеве конкретног

инвестиционог улагања и утврдити ефекте који се желе остварити, јер они представљају
меру ваљаности одређене инвестиционе акције.

2. УПРАВЉАЊЕ ИНВЕСТИЦИОНИМ ПРОЈЕКТИМА

Пројекат представља планску одлуку која се јавља када је потребно управљати

сложеним, међузависним и неизвесним подухватом. Одлуке које се односе на пројекат
имају не само инвестициони, већ и предузетнички, маркетинг, финансијски и извршни
аспект.

Инвестициони

аспект представља поређење улагања како би се утврдило да ли

створена вредност одговара очекивањима.

Предузетнички

аспект се испољава у чињеници да пројекат, заједно са

стратњгијом и бизнис планом, омогућава остваривање предузетничких намера.

Маркетинг

аспект се односи на сагледавање величине и структуре продаје

производа и/или услуга који су последица реализације пројекта.

Финансијски

аспект се односи на оцену финансијског положаја предузећа,

процену профитабилности пројекта и конструкцију финансирања пројекта.

Извршни

аспект обухвата све активности у вези са имплементацијом пројекта.

Инвестициони пројекти представљају посебну врсту пројеката који су кључни за

спровођење изабране стратегије.

Процес инвестирања обухвата велики број различитих активности и фаза које су

везане за припрему, оцену, извођење и праћење остварења инвестиционог пројекта.
Комплексност и значај овог процеса захтева одговарајући управљачки приступ да би се
ефективно и ефикасно реализовао инвестициони подухват. За доношење квалитетне
одлуке је неопходна добра припрема. Инвестиционе одлуке претпостављају ангажовање
значајних финансијских средстава, повезане су са знатним ризиком у погледу коначног
исхода и имају дугорочне консеквенце на пословање предузећа.

Предмет инвестирања, а такође и инвестиционог пројекта, може бити различит.

Инвестициони пројекат треба да омогући доношење рационалне инвестиционе одлуке и
инструмент је за реализацију стратегије раста и бизнис плана. Инвестиционим пројектом
се обухватају и временски опредељују различите анализе и активности од стварања идеје
за инвестирање до њене реализације. Сваки пројекат има свој животни век.

Једна од основних фаза животног циклуса пројекта је фаза опортунитета која

отпочиње са идејом о пројекту, а завршава се одлуком „прихватити или одбацити‟ ову
идеју. Даље, у фази издводљивости инвестиционог пројекта спроводи се детаљна анализа
оправданости реализације пројекта, тј. разматра се и оцењује опортуност реализације
одређене инвестиционе идеје. Студија изводљивости није бизнис план. Она има
истраживачку улогу у давању одговора на питање да ли је пословни подухват изводљив
или није. Исто тако се приказује и анализира већи број алтернатива и метода од значаја за
постизање пословног успеха.