114. Појам и основна обележја извршног процесног
права (497 str.)
Izvršno procesno pravo čini sistem normi kojima se regulišu sudski izvršni
postupak , postupak prinudnog izvršenja I obezbeđenja potraživanja izvršnog
poverioca
. On je deo gradjanskog sudskog postupka.
Pravnu zaštitu vrše sudovi
. Izvršni postupak I postupak obezbeđenja jesu sudski
postupci.
Za razliku od ranijih rešenja , Zakon o izvršenju I obezbeđenju ( ZIO) propisuje
mogućnost da se sudski izvršni postupak , u delu koji se odnosi na sprovođenje
izvršenja ( I obezbeđenja) ostvaruje od strane
izvršitelja
.
Izvršitelj je fizičko lice koje navedeno svojstvo stiče na osnovu imenovanja od strane
ministra nadležnog za poslove pravosudja pod uslovima I na način propisan zakonom
da u vidu delatnosti sprovodi izvršenje ( u granicama rešenja o izvršenju) kao I da vrši
druge poslove u vezi sa sprovodjenjem izvršnog postupka. Već se ustalilo da se ovo
lice naziva “
privatni izvršitelj”.
Reč je o postupku koji se pokreće, razvija I okončava radnjama svih procesnih
subjekata, sve do momenta ostvarenja konačnog cilja – pružanja pravne zaštite
odgovarajućeg sadržaja-
prinudnog ostvarenja određenog potraživanja ili njegovog
obezbeđenja do momenta sticanja uslova za prinudno izvršenje.
ORGANIZACIONO I FUNKCIONALNO IPP
Ipp obuhvata dve grupacije pravnih normi.
Prvu
čine one koje regulišu organizaciju,
nadležnost, sastav subjekata kojima se poverava pružanje pravne zaštite. Ovo je
sistem normi
organizacionog ipp.
Funkcionalno ipp
obuhvata norme koje regulišu izvršni postupak, odnosno postupak
obezbeđenja. Reč je o normama kojima se određuju subjekti postupka, regulišu
njihove procesne aktivnosti.
Bitno obeležje
važećeg ZIO
jested a sadrži značajan broj odredaba organizacionoh
tipa kojima se regulišu uslovi , postupak I sticanje svojstva izvršitelja. ZIO uređuje I
profesionalno udruživanje izvršitelja I njihovih zamenika u Komori, zatim njenu
organizaciju I organe.
Funcionalni propisi ipp sadrže norme materijalnopravnog karaktera stvarajući nova
prava I obaveze na strain subjekata.
115. Појам извршног поступка ( 499 str.)
Izvršni postupak I postupak obezbeđenja predstavljaju predmet regulisanja izvršnog
procesnog prava.
Izvršni postupak:
Ip jeste metod postupanja kojim se ostvaruje potraživanje utvrđeno izvršnom ili
verodostojom ispravom. Postoje ,dakle ,
dva osnovna tipa
ovog vida pravne zaštite.
Jedan je zasnovan na izvršnoj a drugi na verodostonoj ispravi.
Ip koji se sprovodi na osnovi
izvršne isprave
pretpostavlja da je prethodno u drugoj
vrsti postupka , na nesumnjiv I autoritativan način, utvrđeno postojanje potraživanja I
pravo ovlašćenog subjeka da od drugog subjekta zahteva određeno ponašanje.
Izv Isp. po redovnom toku stvari predstavlja odluku ( presudu) donetu u
parničnom postupku ( ili nekom drugom) u kojem je procesnim subjektima data
mogućnost izjašnjavanja o zahtevima, tvrdnjama I predlozima druge strane
.
Zakonitost odluke se mogla proveriti putem instancione kontrole. Tek ako su
navedene mogunosti iscrpljene, odluka stiče kvalitet pravosnažnosti I sposobnost da
posluži kao osnov za određivanje prinudnog izvršenja potraživanja.
Od svih tipova prinudnih odluka samo su
kondemnatorne
podobne za izvršenje. Njom
se na nesumnjiv I autor. Način utvrđuje postojanje određenog potraživanja I stiče
pravo da se od druge strane ( izvršnog dužnika) zahteva izvršenje obaveze sadržane u
izreci presude.
Predmet ip čini izvršni zahtev
. Druga strana može dobrovoljno da ispuni svoju
obavezu I da time predupredi potrebu prinudnog izvršenja. Na ovo se I računa tako da
se ostavlja jedan rok po pravesnažnosti odluke u kojem se još ne može postaviti
zahtev za prinudno izvršenje. Ovaj
rok se naziva paricioni rok.
Pravi adresat
navedenog pravila jeste poverilac I za njega navedeni rok ima značenje dilatornog
roka u kom ne može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja.
Nova rešenja ZIO priznaju svojstvo ii oderđenim ispravama za koje se sa značajnom
rezervom može prihvatiti da u punom značenju imaju navedeno obeležje ( neću ti ih
pisati ovde pošto kod lekcije Izvršna isprava imaš taksativno navedeno ako te pita).
Postupak izvršenja
na osnovu verodos. Isprave
u naš pravni sistem uveden je nešto
kasnije. Uvođenje ovog postupka dvojako je uslovljen.
Prvo
, zbog razloga procesne
ekonomije, I
drugo
, praksa je pokazala da najčešće postoje novčana potraživanja
koja se dokazuju kvalifikovanim dokaznim sredstvima.
117. Начело социјалног поступања ( 504 str.)
Postoje načela koja se posebno ne naglašavaju ali u potpunosti prožimaju izvršni
postupak. U navedenom značenju treba razumeti I način na koji se rešava odnos
između izvršnog poverioca I dužnika u postupku.
Osnovno pitanje koje se postavlja pred zakonodavca prilikom
regulisanja izvršnog
postupka jeste nalaženje odgovarajućih metoda kojima bi se uskladili
suprostavljeni ineresi stranaka u ovom postupku.
Ranije zakonodavstvo je izričito propisivalo načelo socijalnog postupanja ( načelo
zaštite izvršnog dužnika) . Načelom je na određen način fa
vorizovan položaj izvršnog
dužnika
. Smatralo se da vodjenje postupka ne sme da ugrozi egzistenciju I dovede do
ekonomske propasti ove stranke. Zahtevalo se takodje da se postupak void tako da ne
povređuje donstojanstvo dužnika.
Određeni vidovi zaštite izvršnog dužnika ipak postoje, pre svega putem izuzimanja ili
ograničenja izvršenja na određenim stvarima ili potraživanjima. Ideja je prisutna I u
pravilima po kojima sud , odnosno izvršitelj prilikom određivanja sredstva I predmeta
izvršenja ili obezbeđenja, ima obavezu da void računa o srazmernosti između visine
obaveze izv duž I sredstva I predmeta izvršenja.
Zaštita dostojanstva izvršnog dužnika ostvaruje se primenom pravila kojim se
izvršitelj, odnosno sudski izvršitelj obavezuje da priliko preduzimanja izvršnih radnji
postupa sa dužnim obzirom prema ličnosti izvršnog dužnika.
Vremenom navedeni pristup je menjan, tako da se, osnim zaštite interesa dužnika,
sve naglašenije podržavala pozicija izvršnog poverioca.
U važećem ZIO se ovo načelo više ne spominje posebno ali postoje I dalje odredbe
kojima se štiti interes dužnika.
Kao naličje ideje o socijalnom postupanju u postupku se pojavljuje izvestan broj
novih ustanova kojima se ostvaruje
pritisak na dužnika
. U
prvom redu
to je sistem
pravila o određivanju novčanih kazni u postupku, koje su, pre svega, usmerene prema
izvršnom dužniku.
Kazne
u određene u visokim iznosima I predviđene za slučaj ako izv
duž ne postupa po nalogu suda ili protivno zabranama. U slučaju da prvobitno
izrečena kazna ne dovede do rezultata izricanje I izvršenje se ponavlja uz progresivno
povećanje iznosa sve do mogućnosti izricanja kazne zatvora.
Drugo sredstvo pritiska
u odnosu na dužnika ranije nepoznato našem pravu jeste
ovlašćenje izvršnog poverioca da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog
dužnika be opredeljivanja konkretnog sredstva I predmeta izvršenja.
U ranijem period često se dešavalo da poverilac ne može uspešno ostvariti svoje
potraživanje jer nije imao saznanja o toj imovini ili je dužnik prikrivao njeno
postojanje. Po važećim rešenjima poverilac može da već po pokretanju postupka
zahteva davanje
izjave o imovini.
Drugo sredstvo pritiska jeste unošenje ove stranke u posebnu javnu knjigu –
knjigu
izvršnih dužnika,
koju void sud. Knjiga izvršnih dužnika ima značaj javnih knjiga
tako da je moguć uvid.
Položaj izv duž u postupku u izvesno smislu pogoršava I ograničenje razloga zbog kojih
se može izjaviti prigovor na rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne
isprave.
118. Начело дипозиције и официјелности ( 508 str.)
U odgovarajućoj meri I u ovom postupku participira načelo dispozicije ali uz
postojanje određenih oficijelnih ovlašćenja.
Postupak izvršenja I obezbeđenja pokreću se
po inicijativi ovlašćenje strane –
izvršnog poverioca
. Ne isključuje se mogućnost pokretanja postupka po službenoj
dužnosti , ali to mora biti izričito određeno.
U predolgu kojim se pokreće postupak izvršenja ili obezbeđenja stranka određuje
sredstva I predmete izvršenja ili obezbeđenja. Sud međutim ima ovlašćenje da u
slučaju predlaganja više sredstava ili predmeta izvršenja odnosno obezbeđenja po
sl.dužnosti ili po predlogu poverioca odredi drugo sredstvo ili druge predmete
izvršenja ( ili obezbeđenja) umesto onih koji su prvobitno predloženi.
Novi ZIO omogućuje izv.pov. da zahteva da se izvršenje sprovede na celokupnoj
imovini izvršnog dužnika bez konkretnog navođenja predmeta izvršenja. Uz predlog za
izvršenje pov. Isto tako može da podnese zahtev da izv.duž. da odgovarajuću izjavu o
svojoj imovini a da se tek po dobijanju te izjave odrede sredstva I predmet izvršenja.
Svojevrsni vid dispozitivnih ovlašćenja izv.pov. predstavlja mogućnost izbora između
sprovodjenja izvršenja od strane suda ( I sudskog izvršitelja) I izvršenja kje vrši
izvršitelj.
Sud je isključivo nadležan za sprovodjenje izvršenja odluka u vezi sa porodičnim
odnosima I za izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad.
Načelo dispozicije omogućuje I povlačenje predloga za izvršenje. Za navedenu radnju
ne zahteva se saglasnost protivne stranke, izv.duž.
Određenu ravnotežu stranaka u postupku obezbeđuje mogućnost protivizvršenja,
povraćaja onoga što je izvršni poverilac dobio nezakoniti izcršenjem.
2. Načelo pismesnosti, posrednosti I nejavnosti postupanja
Postupak je
pismen
. U izv.post. sud I izvršitelj postupaju na osnovu podnesaka ili
drugih pismena. Izvršitelj postupa na osnovu osudskih odluka I ovlašćenja koja ima po
zakonu.
Načelo neposrednosti takodje nema poseban značaj
jer izv.sud odlučuje na osnovu
izvršnih isprava koje su nastake u drugom postupku I pre pokretanja izv.postupka.
Kada je u pitanju izvršenje na osnovu verodostojne isprave na određen način se može
smatrati da je neposrednost prisutna jer izvršni sud odlučuje o postojanju
potraživanja čije se izvršenje zahteva.
Kod sprovođenja izv. Posrednost dolazi do izražaja u posebnom vidu, postoji
mogućnost da jedan sud donese rešenje o izvršenju a dag a drugi sprovodi ili da se
sprovođenje izv.
Poveri izvršitelju.
120. Начело формалног легалитета ( 512 str)
Načelo fl. Izražava se u više značenja
. U prvom značenju
podrazumeva da sud koji
određuje I sprovodi izvršenje ima obavezu da donese rešenje o izvršenju I sprovodi
izvršenje ako su ispunjeni uslovi.
Pravi smisao načela formalnog legaliteta jesu u tome da se izvršni sud ne sme
upuštatu u eventualno razmatranje da li postoji potraživanje utvrđeno izv.isp. o
tome je već preth vodjan….i odlučeno je o postojanju tog potraživanja ili je
zaključeno poravnjanje.
Prinudno izvršenje se određuje na osnovu izvršnih isprava.
Načelo for.leg ne može se prihvatiti ni garantovati kada je u pitanju određivanje I
sprovođenje izvršenja na osnovu vreodostojne isprave. U ovom slučaju postojanje
potraživanja povodom kog se određuje I sprovodi izvršenje nije bilo predmet
prethodnog odlučivanja. O postojanju to potraživanja izv sud odlučuje I zato je
rešenje o izvršenju doneto u postupku na osnovu verodostojne isprave složenog
sadržaja. Sadstoji se iz dva dela, u prvom delu to je odluka o postojanju potraživanja
