SEMINARSKI RAD VO
ð
ENJE-LIDERSTVO
SEMINARSKI RAD
VODJENJE-LIDERSTVO
Mentor: prof. Snežana Leki
ć
Student: Marko Nestorovi
ć
3cs/0013/11
Margareta Šagi 3cs/0052/11
Novi Sad, januar, 2012.
1
SEMINARSKI RAD VO
ð
ENJE-LIDERSTVO
Sadržaj:
1. Uvod ..................................................................................................................... 3. strana
1.1. Uvod u liderstvo …............................................................................................. 3. strana
1.2. Definicija menadžera …...................................................................................... 3. strana
1.3. Definicija lidera ….............................................................................................. 4. strana
1.4. Lideri – vo
ñ
e kroz istoriju …............................................................................... 4. strana
2. Pojam i zna
č
aj vo
ñ
enja- liderstva ............................................................................ 5. strana
2.1. Pojam liderstva …............................................................................................... 5. strana
2.2. Zna
č
aj liderstva ….............................................................................................. 5. strana
3. Aktivnosti I osobine liderstva …................................................................................. 7. strana
3.1. Osobine lidera …................................................................................................. 7. strana
3.2. Lidestvo i prodajna etika …................................................................................ 8. strana
4. Stilovi liderstva …..................................................................................................... 10. strana
4.1. Autokratski stil …................................................................................................ 10. strana
4.2. Demokratski stil ….............................................................................................. 10. strana
4.3. Laissez faire stil …............................................................................................... 11. strana
4.4. Mešoviti stil …...................................................................................................... 11. strana
5. Liderstvo zasnovano na autoritetu …......................................................................... 12. strana
5.1. Autoritativni lider ............................................................................................... 12. strana
5.2. Tim lider …........….............................................................................................. 12. strana
5.3. Kantri klub lider ................................................................................................. 12. strana
5.4. Istrošeni lider ...................................................................................................... 12. strana
6. Likertova
č
etiri stila liderstva …................................................................................ 13. strana
7. Menadžerska mreža …............................................................................................... 14. strana
8. Situacione teorije liderstva …................................................................................... 15. strana
8.1. Fidlerov model .................................................................................................. 15. strana
8.2. Hersi- Blansardov model ................................................................................... 16. strana
8.3. Model put-cilj .................................................................................................. 16. strana
8.4. Model participacije lidera .................................................................................. 17. strana
9. Novi pristup liderstvu …...….................................................................................... 18. strana
9.1. Transakciono liderstvo ..................................................................................... 18. strana
9.2. Transformaciono liderstvo ............................................................................... 19. strana
9.3. harizmati
č
no liderstvo ..................................................................................... 20. strana
9.4. Vizionarsko liderstvo …..................................................................................... 21. strana
9.5. Timsko liderstvo ................................................................................................. 21. strana
9.6. Virtuelno liderstvo ….......................................................................................... 22. strana
10. Zaklju
č
ak …............................................................................................................... 24. strana
11. Literatura ….............................................................................................................. 25. strana
2
SEMINARSKI RAD VO
ð
ENJE-LIDERSTVO
prodaje trebaju imati sposobnost ve
ć
e od onih koje poseduju tradicionalni menadžeri.
Te osobe moraju biti lideri sa odlikama koje nadmašuju klasi
č
ne menadžerske tehnike.
1.3. Definicija lidera
Lideri
znaju da motivišu ljude tako da oni u svom poslu pružaju više nego što se
to uobi
č
ajeno o
č
ekuje. Oni podižu svest zaposlenih o novim proizvodima i uslugama i
inspirišu ih da se uzdignu iznad individualnih interesa i rade u korist svojih sektora
(službi, odeljenja) i organizacija.
Lideri su
č
esto nepredvidivi jer kreiraju atmosferu i lansiraju vizionarske ideje koje
prosto „nose“ njihove saradnike i podsti
č
u ih na vrhunska pregalaštva. Sve to je vezano
za emocije i uverenja da je realizovanje vizionarskih ideja mogu
ć
e i da
ć
e doneti više
blagodeti njima i njihovim organizacijama.
1.3. Lideri (vo
ñ
e) kroz istoriju
•
Za vreme Gra
ñ
anskog rata,
general Džo Huker (Joe Hooker)
komandovao je
vojskom Unije u bici kod
Č
anselorsvila 1863. godine. Trebalo je da on bude
jedan od velikih ameri
č
kih vojskovo
ñ
a. I sam je bio siguran u to, njegovi vojnici
su tako mislili, a i predsednik Linkoln je bio u to ube
ñ
en. Me
ñ
utim, protivni
č
ki
general, Robert Lee je u toj bici staviom Hukera u položaj da mora pokazati šta
zna i pokazalo se da on nije bio dorastao tom zadatku. U pogledu stru
č
nog
znanja i obrazovanja, Huker je bio odli
č
an general, ali kad se našao na
odlu
č
uju
ć
em ispitu, do izražaja su došli nedostaci njegovog karaktera, zbog
č
ega
su njegove trupe pretrpele velike gubitke.
•
Vinston
Č
er
č
il (Winston Churchill)
je na izvanredan na
č
in odgovorio
potrebama Britanije u situaciji koja je, za vreme II Svetskog rata, bila na ivici
o
č
aja, da bi u doba mira pretrpeo neuspeh i morao da ustupi mesto svom
nasledniku,
č
oveku osrednjih sposobnosti.
•
Mahatma Gandi
je primer mnogo šire vrste liderstva od do sada pomenutih.
Ono je poteklo od buntovnih i antikolonijalisti
č
kih ose
ć
anja njegovih sledbenika
i njihove želje za nezavišnoš
ć
u, i dostiglo je vrhunac u još ja
č
em pozivu na
o
č
uvanje dostojanstva i samosvojstva Indusa.
Ve
ć
ina velikih vo
ñ
a u ljudskoj istoriji, ako ne i svi, istakli su se u doba jakih
sukoba. Zato su mnogi od onih koji su ostali u lepom se
ć
anju bili vojskovo
ñ
e.
Prou
č
avanje velikih bitki i velikih ratova, trijumfa, poraza i istorijskih prekretnica
ukazuje na zna
č
ajnu ulogu onih koji su bili odabrani da budu vo
ñ
e. Bez preterivanja se
može re
ć
i da je liderstvo u poslovanju
Conditio Sine Qua Non.
Zbog svog izuzetnog zna
č
aja, ponašanje menadžera i pitanje liderstva (vo
ñ
enja)
odavno je predmet intenzivnog i detaljnog prou
č
avanja, naro
č
ito poslednjih godina.
Tom problematikom bavili su se mnogi autori i objavljen je velik broj radova.
Me
ñ
utim, i pored velikog istraživa
č
kog interesa; kad se govori o stilu vo
ñ
enja,
nau
č
no saznanje je relativno skromno. Takvo stanje ima za posledicu i to da se u
literaturi isti sadržaji nazivaju razli
č
itim, a razli
č
iti sadržaji istim imenima.
Nažalost, zaklju
č
ci tih istraživanja su nepovezani,
č
esto kontradiktorni i nisu
uvek pou
č
ni.
4
SEMINARSKI RAD VO
ð
ENJE-LIDERSTVO
2. Pojam i zna
č
aj vo
ñ
enja- liderstva
Pojmovi kao što su vo
ñ
enje i lider su neraskidivo vezani za pojmove kao što su
menadžer i menadžment, ali su menadžeri samo ponekad i lideri. Me
ñ
u razli
č
itim
autorima postoji visok stepen saglasnosti da su menadžeri
dobri vojnici
koji rade stvari
na pravi na
č
in, tj. uti
č
u na efikasnost.
2.1. Pojam lidestva
Lideri su zagledani u budu
ć
nost i orjentisani da rade prave stvari, tj. uti
č
u na
efektivnost. Praksa je pokazala da samo mali broj menadžera u organizaciji poseduje
kvalitet lidera.
Neke od najzna
č
ajnijih karakteristika lidera su :
-
oni se ne ra
ñ
aju, oni se stvaraju;
-
po pravilu su harizmati
č
ne osobe;
-
oni moraju biti neumoljivi, a istovremeno puni poverenja i tolerancije u
odnosu na podre
ñ
ene;
-
oni kontrolišu i manipulišu saradnicima.
Postavlja se pitanje
kako onda prepoznati dobrog lidera i kako postati dobar lider?
Postoji mišljenje da je tajna uspešnog lidera u njegovim li
č
nim karakteristikama.
Iako praksa nije potvrdila ovakav pristup, mnoge organizacije ga koriste prilikom
odabira kadrova.
Li
č
ne karakteristike lidera se svrstavaju u nekoliko kategorija :
-
fizi
č
ke karakteristike;
-
biografski podaci;
-
inteligencija;
-
karakter;
-
ambicioznost;
-
društvenost
2.2. Zna
č
aj lideratva
Liderstvo
je veoma kompleksan proces, jer je veoma teško da pojedinac kao lider
poznaje i razume sve
č
inioce koji uti
č
u na motivaciju ljudi. Pa ipak, nesumnjivo je da
ponašanje i aktivnosti menadžera direktno uti
č
u na radnu motivaciju njihovih
saradnika.
Prema
Ch. Futrellu
,
integrativni model liderstva uklju
č
uje šest faktora, i to :
1) Menadžere prodaje;
2) Ponašanje i aktivnosti menadžera prodaje;
3) Prodavce;
4) Prodajne grupe;
5) Prodajne institucije;
6) Ponašanje prodavaca.
Osnovna na
č
ela menadžmenta i uspešnih menadžera je obradio
Peter Drucker
:
5
SEMINARSKI RAD VO
ð
ENJE-LIDERSTVO
3. Aktivnosti i osobine liderstva
Interesantna je i semantika re
č
i upravljati i voditi u srpskom jeziku. Dok
upravljanje pretpostavlja odre
ñ
ivanje pravca, vo
ñ
enje pretpostavlja kretanje ka cilju.
Odre
ñ
ivanje pravca, upravljanje, može da bude stati
č
ka osobina, jer po odre
ñ
ivanju
pravca nije neophodno da onaj koji je odredio pravac nužno bude u pokretu ka cilju.
Kretanje ka cilju, vo
ñ
enje, nužno ima dinami
č
ku formu, jer onaj koji vodi ka cilju mora
da bude na
č
elu takve promene.
3.1 Osobine lidera
-Motivacija da se istraje u ostvarivanju ciljeva
-Motivacija da vodi ljude, da ostvaruje uticaj naljude
-Integritet koji ukljucuje zelju za istinom ipretvaranjem resi u dela
-Samopouzdanje koje navodi i druge da imajupoverenja u lidera
-Inteligencija koja se najcesce sastoji usposobnosti procesiranja informacija,resavanja
problema i otkrivanja resenja
-Poznavanje biznisa kojim se organizacija bavi
-Emocionalna inteligencija
Potrebe i motivi
uti
č
u na sve ljude pa i na lidere. Obi
č
no se misli da oni imaju potrebe
za mo
ć
i i kontrolom, ali postoje i druge specifi
č
ne individualne potrebe i motivi. Mo
ć
je
sposobnost da se uti
č
e na ponašanje drugih ljudi. To je dragocena osobina uz pomo
ć
koje lideri izazivaju promene u ponašanjima ljudi. Liderstvo u stvari, predstavlja
demonstraciju te mo
ć
i.
-
Unutar organizacija lideri obi
č
no imaju slede
ć
e izvore mo
ć
i :
a) Legalitet
:
Legitimna mo
ć
menadžera prodaje poti
č
e od formalne pozicije u
nekoj organizaciji i ovlaš
ć
enja koje ta pozicija donosi. To podrazumeva da prodajno
osoblje mora, kada je posao u pitanju, da sledi uputstva svojih menadžera;
b) Nagra
ñ
ivanje
:
Mo
ć
nagra
ñ
ivanja proisti
č
e iz ovlaš
ć
enja lidera da donose
odluke o dodeli nagrada pot
č
injenim saradnicima. Oni imaju pravo da pove
ć
avaju
naknade za radne u
č
inke, unapre
ñ
uju prodavce, izri
č
u pohvale i priznanja. Lideri putem
nagra
ñ
ivanja direktno uti
č
u na ponašanje prodajnog osoblja;
c) Prinuda
:
Mo
ć
prinude ima uporište u ovlaš
ć
enjima lidera da predlažu i
izri
č
u kazne. Oni mogu koristiti prinudu u situacijama kada degradiraju ili otpuštaju
njima pot
č
injene saradnike. Tako
ñ
e, mogu da im upu
ć
uju kritike, kao i da povla
č
e
predvi
ñ
ene povišice za radne u
č
inke;
7
