1. Uloga i značaj interkulturnog menadžmenta u procesu poslovanja
2. Kultura i menadžment
3. Pojam kulture u menadžmentu
4. Osnovne karakteristike kulture
5. Pojam interkulturni v.s. internacionalni menadžment
6. Savremeni tokovi poslovanja
7. Uspešna komunikacija
8. Pregovaranje i uvažavanje kulture
9. Sličnosti i razlike među kulturama
10. Odnos ljudi prema prirodi kao različitost kulture
11. Vremenska orijentacija kao različitost kulture
12. Prostorna orijentacija kao različitost kulture
13. Verovanje o osnovnoj ljudskoj prirodi kao različitost kulture
14. Međuljudski odnosi kao različitost kulture
15. Orijentacija aktivnosti kao različitost kulture
16. Kulturne dimenzije
17. Interkulturni aspekti globalne utakmice
18. Socio – kulturni horizonti Nove Evrope
19. Evropsko „učeće društvo“ i svet
20. Poslovna kultura Nemačke
21. Poslovna kultura Austrije
22. Poslovna kultura Švajcarske
23. Vrednosti i obrazovni sistem Francuske
24. Kulturološki aspekti francuskog menadžmenta
25. Poslovna kultura Italije
26. Poslovna kultura Portugalije
27. Poslovna kultura Španije
28. Poslovna kultura Ujedinjenog Kraljevstva
29. Poslovna kultura Republike Irske
30. Poslovna kultura Holandije
31. Poslovna kultura Finske
32. Poslovna kultura Danske
33. Poslovna kultura Rusije
34. Poslovna kultura Japana
35. Japanska poslovna kultura i zapad
36. Japanska poslovna kultura i svet
37. Japanska poslovna kultura na kraju devedesetih godina prošlog veka
38. Uloga obrazovanja u japanskoj poslovnojj kulturi
39. Uloga i značaj konfučijanizma u privredama Japana i Azijsko – Pacifičkog regiona
40. Konfučijanska filozofija pragmatizma (iskustvo Južne Koreje)
41. Japanski menadžment
42. Poslovna kultura Kine
43. Kinesko – japanski interkulturni odnosi
44. Japanska privreda i prva zajednička ulaganja u Kini
45. Ekonomska saradnja na relaciji Japan – Kina
46. Azijsko – pacifički menadžment
47. Poslovna kultura Singapura
48. Poslovna kultura Malezije
49. Poslovna kultura Indije
50. Poslovna kultura Arabijskog bliskog istoka
51. Unikulturni predgled razvoja menadžmenta u SAD
52. Kulturne vrednosti SAD – a
53. Privid ekonomskog pada SAD – a
54. Američki menadžment na kraju XX veka
55. Sistematičnost američkog menadžmenta
56. Proaktivnost američkog menadžmenta
57. Poslovna kultura Meksika
58. Poslovna kultura Izraela
59. Poslovna kultura Srbije
60. Ključ uspešne saradnje
1. Uloga i značaj interkulturnog menadžmenta u procesu poslovanja
Aktivnosti velikog broja kompanija prevazilaze okvire matične zemlje i svet ulazi u
eru globalnih svetskih aktivnosti koja podrazumeva svetsku proizvodnju, distribuciju i veliki
broj multinacionalnih spajanja i pripajanja, kao i pojavu globalnih strateških alijansi. Za sve
veći broj kompanija, međunarodni ugovori predstavljaju sastavni deo poslovanja. Uspešno
poslovanje je moguće ukoliko se razumeju kulturne razlike i pravila učesnika iz različitih
krajeva sveta. Pre svega, naivno je ući u međunarodne pregovore verujući da su „na kraju
krajeva ljudi prilično isti ma gde bili i ponašaju se slično nama“.
Da bi se stiglo do ostvarenja cilja kojem teži svaka strana u pregovorima „ugovorn
posao“ neophodno je potpuno razmeti druge. Da bi se stiglo do zaključenja ugovora,
neophodno je pregovaranje. Poznavanje interkulturnog menaxmenta pomaže da se razume
poslovanje na drugom tržištu, da se u zavisnosti od druge kulture kršenje obećanja toleriše,
očekuje ili čak i priželjkuje. Retko je lakše primeniti ugovor u stranoj nego u svojoj zemlji.
Tako na primer, u SAD ugovori su dugi jer se svaka nepredvidiva situacija mora
unapred predvideti i razraditi. Velika pažnja se posvećuje detaljima kako bi se izbegle
dvosmislenosti.
U anglosaksonskim kulturama potpisivanje ugovora simbolizuje nameru da se ispune
navedeni uslvi.
Kod Kineza, ugovor predstavlja početak, a ne kraj. Njihov pristup je da se pregovori
baziraju na ljudskim odnosima, a glavna brige je usmerena na stavaranje veze prijateljstva.
Japancima je cilj stvaranje odnosa a ne ugovor. Potpisivanje ugovora je započinjannje
odnosa. Veruju da je partenrstvo predmet promena tokom vremena i da jedna strana ne treba
da koristi nepravednu prednost spleta srećnih događaja.
Nemci se striktno pridržavaju ugovora. Ugovor je razjašnjen do najsitnijih detalja,
uključujući i ono što se podrazumeva kao standardna trgovinska praksa.
Rusi se striktno pridržavaju ugovovora, a sve nedovoljno određene situacije će
protumačiti što je moguće više u svoju korist.
Francuzi se dogovaraju o generalnim principima koji kasnije predstavljaju kostur
ugovara, pri čemu ne idu u detalje.
U arapskom poslovnom svetu reč obavezuje više od pisanih ugovora. Insistiranje na
ugovorima može biti čak i uvredljivo.
Meksikanci ne očekuju da ugovor bude dosovno primenjen u praksi. Za njih ugovor
predstavlja umetničko vežbanje ideja.
Ključ uspeha u poslovanju na drugim tržištima je razumeti, prihvatiti i poštovati
kulturu druge strane.
2. Kultura i menadžment
Teško je u savremenim uslovima poslovanja zanemariti činjenicu da se uglavnom
posluje van granica matične zemlje, tako da je neminovan susret sa različitim kulturama. Svet
ulazi u eru globalnih svetskih aktivnosti koja podrazumeva svetsku proizvodnju, distribuciju i
veliki broj multinacionalnih spajanja i pripajanja, kao i pojavu globalnih strateških
alijansi.Celokupno poslovanje jednog poslovnog sistema treba da se usmeri na globalno
2
Kultura je sastavni deo celokupnog društvenog i individualnog života, skup svih
ljudskih tekovina, materijalnih (materijalna kultura) i duhovnih (duhovna kultura), bez
kojih ne bi moglo postojati ljudsko društvo ni u najednostavnijim oblicima svoje
organizacije.
Neophodno je razjasniti i pojam materijalne kulture:
Materijalna kultura obuhvata razna sredstva, tehnike, metode i procese koji se
koriste u određenim kulturama za proizvodnju proizvoda i usluga, kao i njihovu
distribuciju i potrošnju.
Materijalna kultura je rezultat tehnološke i ekonomske razvijenosti jedne zemlje,
manifestuje se kroz raspoloživost i kvalitet osnovne ekonomske, socijalne, finansijske i
marketing infrastrulture, direktno je povezana sa društvenim standardom, kroz njemu prizmu
mogu se obeležavati i razvrstavati pojedini vremenski periodi i grupacije zemalja, naglašen je
interaktivan odnos materijalne kulture i drugih aspekata ponašanja u jednom društvu.
Postoji veliki broj definicija kulture, ali se za sve može istaći da:
KULTURA PREDSTAVLJA SVE ONO ŠTO LJUDI IMAJU, MISLE I RADE
KAO PRIPADNICI JEDNOG PREPOZNATLJIVOG DRUŠTVA.
4. Osnovne karakteristike kulture
Bez obzira o kojoj definiciji kulture je reč, zajednisčko za sve su sledeće
karakteristike kulture:
-NAČELNOST – kultura predstavlja opšti okvir usvojenog i prihvatljivog ponašanja,
zasnovanog na nenormiranim načelima, izvrnim i običajnim pravilima.
-DELJIVOST – kultura je društvena a ne pojedinačna kategorija. Ona ne postoji sama za
sebe, rezultat je društvene interakcije i kao takva se deli na pojedine članove društva.
-KOMUNIKATIVNOST – olakšava komuniciranje i sporazumevanje, doprinosi većoj
bliskosti i srodnosti između nosilaca i poznavalaca jedne kulture.
-STEČENOST – kultura nije urošena, već stečena kategorija. Njeno usvajaje i difuzja
odvijaju se kroz duge procese socijalizacije, razvoja i modernizacije.
-DIFERENCIRANOST – pripadnici različitih kultura često imaju različite predstave o istoj
stvari. Tako je moguće prepoznati i diferencirati individualna ponašanja.
-TRAJNOST – kultura je trajna kategorija i prenosi se sa generacije na generaciju. Na taj
način ispoljava relativnu stabilnost i dugoročnu prepoznatljivost.
-KUMULATIVNOST – kultura je okvirnog i otvorenog karaktera, i nalazi se u neprekidnom
procesu uobličavanja. Svaka generacija nešto doda i ostavi pečat sopstvenoj kulturi.
-DINAMIČNOST – kultura ispoljava relativnu, ali ne i apsolunu stabilnost i statičnost. Ona je
podložna postepenim i evolutivnim promenama tokom vremena.
U toku poslovne saradnje sa drugim zemljama ističe se značaj poznavanja jezika date
zemlje, jer je jezik ogledalo svake kulture. Jezik je specifičnost koja diferencira jednu u
odnosu na druge kulture. Pokušaji sporazumevanja na jeziku koji nije maternji, sa greškama,
se toleriše, ali nepoznavanje kulture iste zemlje je nedopustivo ako se u vidu imaju poslovni
ili diplomatski kontakti.
Činenica, bitna za menadžere koji se upoznaju sa kulturom nekih zemalja, jeste da
mnoge kulture nalaze razlog svog postojanja u religiji. Religija uspostavlja kodekse morala i
etike, stvara tabue, na direktan ili indirektan način propisuje ponašanje ljudi i njihove radne
navike.
Realni okviri kulture, koji su drugačiji za svaku zemlju, mogu biti društvene
organizacije, instiucije, opšta socijalna klima, kao i ustaljeni vrednosni sistem. Kultura
opredeljuje svakodnevni život ljudi, određuje društvene ciljeve, zašto i kako ljudi sarađuju
međusobno.
5. Pojam interkulturni v.s. internacionalni menadžment
Interkultura je ukrštanje znanja i mešanje znanja i iskustva ljudi iz različitih kulturnih
zajednica širom sveta. Tako je, interkulturni menadžment proces nametanja, mešanja,
4
prihvatanja i uzajamnog očuvanja kulturnih vrednosti između različitih civilizacija, a u cilju
globalizacije međunarodnog poslovanja.
U savremnoj teoriji menadžmenta često se govori o internacionalnom menadžmentu.
Internacionalni menadžment, može se vezati i za međunarodno-politička zbivanja koja
obeležavaju devedesete godine XX veka. Koncepcija novog svetskog poretka sadrži u svojoj
osnovi mnogo elemenata internacionalnog menadžmenta.Ako se ovome dodaju i
geoekonomski aspekti ovoh američkog koncepta, može se govoriti i o značajnom uticaju na
makroekonomije pojedinačnih zemalja kao i njihove mikroekonomske strukture.
Umesto internacionalnog, nolje je koristiti pojam interkulturnog menadžmenta, pošto
je njegov sadržaj primereniji savremenim tokovima u globalnoj ekonomiji. Upravljanje među
nacijama, treba zameniti upravljanjem među različitim kulturama. Međunarodne operacije
zadržavaju obeležja nacionalnog, a poprimaju kulturna obeležja države u kojoj su locirane. U
kontekstu procesa regionalizacije i globalizacije svetske privrede, nacionalno gubi značaj u
odnosu na kulturno. Svet budućnosti pokretaće sukobi kultura a ne nacija.
6. Savremeni tokovi polsovanja
Novo doba je doba promena i izazova u kome uspevaju samo najodlučniji i
najspremniji. Unapređuje se komunikacija a smanjuje rascep koji postoji između različitih
kultura. Ekonomija prelazi granice matične zemlje stvarajući svet globalne ekonomije.
U uslovima globalizacije proces polsovanja postavlja i neka nova pravila:
- visok stepen poslovne komunikacije
- razvijen integritet svakog pojedinca u procesu poslovanja
- usklađivanje poslovnih standarda.
Savremeni tokovi poslovanja povezani su sa: smanjivanjem troškova, povećanjem
efikasnosti, upravljanjem odnosa sa strankama, obukom zaposlenih, ekološkim potrebama
radi očuvanja okoline, poznavanjem poslovnih rotokola koji olakšavaju komunikaciju,
nastupom u ime organizacije, kako se pravilno predstaviti, kako ovladati poslovnom
komunikacijom na međunarodnoj poslovnoj sceni, koja su pravila i tabui poslovanja,
postupak formalne i neformalne komunikacije, kako je postavljena hijerarhija u poslovnom
svetu, kako se određuje red sedenja, kako tokom obroka tako i za pregovaračkim stolom.
Novi svet biznisa podrazumeva poslovanje koje će biti konkurentno na duži rok, a
poznavanje kulture i običaja poslovnih partnera je jedan od bitnih preduslova za rasprostiranje
poslovnih aktivnosti van matične zemlje.
Poslovna kultura se gradi na uspešnoj poslovnoj komunikaciji i uspostavljanju
kvalitetnih poslovnih veza. Međunarodna poslovna scena neminovno zahteva poznavanje
različitih kulturnih sredina. Osnova uspešne komunikacije je razumevanje različitosti, jer
svako ko nije spreman da posluje sa poslovnim partnerima koji imaju drugačija pravila od
njegovih, osuđen je na neuspeh. Spremnost usmerena ka prihvatanju i razumevanju razlika
stvara veće šanse za uspeh
7. Uspešna komunikacija
Pored poznavanja kulture date zemlje sa kojom treba poslovati, neophodno je
poznavati i sam proces komuniciranja, kako verbalni, tako i neverbalni. Dobra priprema
najpre za neverbalnu komunikaciju, kasnije olakšava i verbalnu u toku pregovora. Dokazano
je da se u toku poslovne saradnje uglavnom nastoji stvoriti poverenje kod osobe sa kojom će
se poslovati.
5
Ošte je poznato da je na severozapadu Evrope naglasak na organizovanosti, a najugu
na temperamentu. Zakazivanje sastanak u skandinavskim zemljama i Nemačkoj strogo se
poštuje. Suprotnost su Španija i portugalija, kod kojih se sastanak često odlaže, a kašnjenja od
30 minuta su uobičajena.
Kako će se ljudi ponašati u poslovnoj komunikaciji na internacionalnom nivou, zavisi
od merila vrednosti koje ljudi, pripadnici jedne kulture, imaju. Vrednosti su vezane za pitanje
šta je pravično, a šta ne, šta je dobro, a šta je loše. U zavisnosti od kulture kojoj pripadaju,
menadžeri imaju drugačije poslovne ciljeve, odnos prema kompaniji i drugim kolegama.
9. Sličnosti i razlike među kulturama
Polazna osnova poslovnog uspeha je u poznavanju, razumevanju, prihvatanju i
prilagođavanju raznim kulturama. Poznavanje i poštovanje različitosti utiče na naklonost
poslovnih partnera. Poznavanje činjenica date zemlje sa kojom se posluje, bitno je i uglavnom
se odnosi na:
- puno zvanično ime države
- glavni grad države
- ime predsednika države
- korisno je poznavati veru i verske običaje
- državne i verske praznike
- kulturne razlike u prehrani
- statističke podatke o najvažnijoj privrednoj grani
- istoriju i geografiju ukratko, itd.
Osnova neuspešnog pregovaranja je u:
- nedovoljnom razumevanju da postoje različiti načini razmišljanja
- nedovoljnom poznavanju i poštovanju zemlje sa kojom se posluje
- nedovoljnom poznavanju procesa donošenja odluka kao i međuljudskih odnosa
- nedovoljnoj proceni neophodnog vremena za pregovaranje.
Pored svih različitosti, postoje i sličnosti među kulturama koje se odnose na
uspešnost.
10.Odnos ljudi prema prirodi kao različitost kulture
Odnos prema prirodi podrazumeva:
podređenost prirodi
harmoniju sa prirodom
vlast nad prirodom
U skladu sa odnosom prema prirodi, pripadnici odgovarajuće kulture imaju i odgovarajuću
menadžersku praksu koja se ogleda na:
postavljanju ciljeva
budžetnom sistemu
Postavljanje ciljeva kod kultura koje su podređene prirodi je neodređeno i nejasno,
odnosno pripadnici date kulture smatraju da je život unapred određen, tako da se
prepuštaju na milost i nemilost višim silama
Budžetni sistem kod ovih kultura je uzaludan, sa unapred određenim rezultatima
Kulture koje smatraju da su u harmoniji sa prirodom ciljeve postavljaju uslovljeno a
budžetni sistem je promenljiv
Kulture koje smatraju da imaju vlast nad prirodom postavljaju direktne i pouzdane
ciljeve, a budžetni sistem je realan, relevantan i koristan
7
