PRIMENA SPEKTROHEMIJSKIH METODA
U FORENZICI
Profesorka: Studenti:
Biljana Šljukić Dejana Janićijević 2011/0008
Jelena Đorđević 2011/0075
2 |
SADRŽAJ
Sadržaj …………………………………………………………………………………..…....2
Uvod ……………………………………………………………………………..…………....3
1.Spekrohemijske metode .………………………………………………………………......3
2.Primena spektrohemijskih metoda ……………………………………………………….6
2.1 Identifikacija praškastih supstanci ………………………………………………….. 9
2.2 Identifikacija metala ………………………………………………………………….11
2.3 Identifikacija droga …………………………………………………………………..13
2.4 Identifikacija boja………………………………………………………………….. . 14
2.5 Identifikacija vlakna………………………………………………………………….18
2.6 Identifikacija eksploziva……………………………………………………………...19
Zaključak…………………………………………………………………………………….19
Literatura……………………………………………………………………………………20
4 |
primenom ove metode moguće izvršiti kako kvalitativu tako i kvantitativnu analizu ispitivanog uzorka,
odnosno utvrdjivanje
prisustva i koncentracije tačno poznatog elementa u uzorku. AAS je jedna od
najosetljivih instrumentalnih metoda.
Laserska mikrospektralna analiza
je metoda koja za razliku od ostalih spektrohemijskih metoda
uništava veoma malu količinu ispitivanog uzorka. Ovaj uredjaj u svojoj osnovi ima klasičan
spektrograf, sa posebnim dodaktom i predstavlja kombinaciju mikroskopa i impulsnog lasera. Analiza
pomoću ovog uredjaja se odvija na taj način što se najpre, mikroskopom otkrije trag uz pomoć optičkog
uvećanja, a zatim se trag bombarduje snopom laserskih zraka. U tu svrhu se koristi impulsni laser koji
daje kratkotrajno emitovanu, koherentnu i strogo paralelnu svetlost. Za primenu ove metode trag ne
mora da bude vidljiv golim okom. Ima veliku ulogu u ispitivanju mikrotragova, al ii pri ispitivanju
makrotragova kod saobra
ćajnih delikata.
Infracrvena spektrofotometrija
omogućava snimanje rotacionih i oscilacionih spektara molekula koji
se nalaze u infracrvenom spektralnom području. Ovo se vrši na taj način što se propuštanjem
infracrvenog zračenja kroz uzorak koji se ispituje na mestu u spektru na kome dolazi do apsorpcije
javlja apsorpciona traka koja je karakteristična za molekul, odnosno molekulsku grupu. Infracrvena
spektrofotometrija se u kriminalističkoj tehnici primenjuje za identifikaciju raznih supstanci organskog
porekla kao što su: droge, eksplozivi, goriva, benzin, nafta, masnoće, razni otrovi, lepkovi, insekticidi,
lakovi…
Neutonska aktivaciona analiza - NAA
predstavlja jednu od najosetljivijih i najslo
ž
enijih
instrumentalnih analitičkih metoda za odredjivanje kvalitativnog i kvantitativnog elementarnog sastava
neke supstancije. Zasniva se na ve
š
tačkoj radioaktivnosti tj. fenomenu koji se javlja kada se neki
element bobmarduje alfa,beta česticama ili neutronima. U toj situaciji neutroni koji lako prodiru u
jezgro atoma izazivajući nestabilnost jezgra koje se raspada, čime on postaje ve
š
tački
radioaktivan(pobudjeno stanje atomskog jezgra). Kod NAA uzorak koji se ispituje pakuje se u
specijalne plastične capsule otporne na visoku temperature, i stavlja se u nuklearni reaktor, gde se
bombarduje neutronima. Nakon o
zračivanja koje mo
ž
e trajati od nekoliko sati i do nekoliko dana,
uzorak se vadi i sme
š
ta u vi
š
e kanalni analizator. Pobudjeni atomi se radioaktivno ras
padaju emitujući
alfa, beta i gama zrake svakog elementa koji se nalazi u uzorku. S obzirom da svaki radioaktivni
element ima karakterističnu vrednost polu
ž
ivota i intenziteta zračenja, na osnovu merenja ovih veličina
utvrdjuje se sastav ispitivane matrije
, odnosno vrsta atoma u uzorku i njegova količina. Iako je u
pitanju jedna od najpreciznijih i najosetljivih metoda ima i svoje nedostatke koji se pre svega ogledaju
5 |
u činjenici da se radi o vrlo skupoj metodi.
Rendgenska fluorescencija -
Fluorescencija spade u luminiscentne pojave izazvane apsorpcijom
svetlosti. Mehanizam fluorescencije se odvija na sledeći način. Molekul se posle apsorpcije zračenja i
odigranog elektronskog prelaza nalazi u pobudjenom stanju. Prilikom vraćanja u osnovno elektronsko
stanje, molekul može u sudarima sa okolinom apsorbovanu energiju predaje postepeno i to deo po deo
njegove vibracione energije. Tako molekul dostiže niža vibraciona stanja. U procesu elektronskog
prelaza sa takvog energijskog stanja na neki vibracioni nivo osnovnog elektronskog stanja razlika
energije se emituje u vidu fotona. Emisija zračenja pri ovakvom prelazu naziva se fluorescencija.
Znači, fluorescencija predstavlja pojavu kada hladno telo emituje svetlost dok je pod uticajem nekog
zračenja. Fluorescencija traje dokle god postoji dejstvo upadnog zračenja. Fluorescencija se može
iskoristiti u analitičke svrhe jer se prema talasnoj dužini emitovanog talasa, odnosno boji i dužini
trajanja može izvršiti kvaltitativna fluorescentna analiza. Kvantitativna fluorescentna analiza se može
izvršiti na taj način što se u zavisnosti od intenziteta fluorescencije supstance koja fluorescira odredjuje
nepoznata koncentracija te supstance u ispitivanom uzorku. Redndgenska fluorescentna analiza je
zasnovana na sposobnosti atom
a da apsorbuje rendgenske zračenje (X-zrake). Rendgenska
fluorescentna analiza je brza, lako primenljiva i nedestruktivna metoda veoma visoke osetljivosti,jer se
manifestuje i pri vrlo malim koncetracijama.
Masena spektrometrija
p
redstavlja fizičko-hemijsku metodu koja se u kriminalističkim
laboratorijama primenjuje za identifikaciju organskih supstanci na osnovu masenog spectra koji je za to
jedinjenje karakterističan i specifičan. Masena spektrometrija se često kombinuje sa gasnom
hromatograiijom sa kojom
čini jednu od najefikasnijih metoda instrumentalne hemijske analize. Uz
pomoć gasne hromatografije vrši se razdvajanje i najsloženijih smeša organskih jedinjenja na pojedine
komponente, ovaj postupak razdvajanja se naziva fragmentacija, a proizvodi fragmentacije se nazivaju
fragmentni joni. Izdvojene komponente uvode se u maseni spektrometar gde se, prevode u atomsko
stanje i podvrgavaju jonizaciji u jonskom izvoru Ovo se radi iz razloga što se masenom
spektrometrijom mogu ispitivati samo naelektrisane čestice (joni). Svi dobijeni fragmentni joni iz
ispitivanog uzorka razvrstavaju se u analizatoru prema svojoj masi tj. prema odnosu mase i
naelktrisanja jona. Ovako razdvojeni dolaze do detektora gde se registruju u obliku masenog spektra,
koji je karakterist
ičan za ispitivani uzorak,na osnovu informacija dobijenih iz masenog spektra vrši se
jednoznačna identifikacija.
U oblasti kriminalitičkog ispitivanja masena spektrometrija ima široku primenu u ispitivanju droga,
