Masovni mediji

Visoka škola strukovnih studija za menadžment
i poslovne komunikacije

Sremski Karlovci

PREDMET : MASOVNI MEDIJI

SEMINARSKI RAD

MASOVNI MEDIJI

Predmetni nastavnik: Student: Svetlana Sabo
Miroslav Stakic

Sremski Karlovci janura 2017.g

SADRŽAJ:

UVOD…………………………………………………………………………… 2

POJAM KOMUNIKACIJE …………………………………………………… 3

KOMUNIKACIJA, MASOVNA KOMUNIKACIJA I MEDIJI ……………… 5

MEDIJI………………………………………………………………………… 7

ŠTAMPA ……………………………………………………………………… 9

RADIO………………………………………………………………………… 12

TELEVIZIJA ………………………………………………………………… 15

FILM ………………………………………………………………………… 18

INTERNET …………………………………………………………………… 20

ZAKLJUČAK ………………………………………………………………… 24

LITERATURA………………………………………………………………… 26

POJAM KOMUNIKACIJE

Proces prenošenja ili razmene ideja ili shvatanja pomoću simbola naziva se

komunikacijom. Obično se koristi jezik, mada to nije obavezno, jer postoji i
neverbalna komunikacija.

Komunikacija je suštinski elemenat u bilo kojoj kooperativnoj aktivnosti. Ona

ima najveći značaj za motivaciju i koordinaciju onih koji su uključeni u visoko
specijalizovane i međusobno zavisne delatnosti.

Komunikacija je sredstvo usmeravanja, kontrolisanja, ubeđivanja, motivisanja

i vođenja pojedinca prema određenom cilju. Komunikacija vlada našim životima i
obuhvata skoro svaki vid ljudskog ponašanja; ljudi provode oko osamdeset odsto
svog aktivnog vremena u komunikaciji. To je toliko univerzalni deo ljudskog
iskustva da se obično uzima kao normalna i svakodnevna činjenica.

Komunikacija je forma opštenja, interakcija na simboličkom planu, razmena

informacija među ljudima pomoću znakova i simbola. Komunikacija je prenošenje
sadržaja datog u formi značenja u prostor društvenog događanja. Informacije se
prenose   usmereno,   a   primaju   selektivno.   Komunikacija   je   prenos   informacija,
ideja, stavova ili emocija iz jednog izvora u drugi na način koji informaciju čini
smišljenom,   odnosno   proces   razmenjivanja   informacija   između   dva   ili   više
pojedinaca, najčešće s namerom da se utiče na ponašanje. Kvalitetne informacije
su uvek „dvosmerna ulica”. Smisao ljudske komunikacije je razmena poruka. Kao
razmena poruka između ljudi ona podrazumeva dvosmerni tok. Svako ko učestvuje
u   komunikaciji   ima   mogućnost   da   odašilje   ili   razmenjuje   svoju   poduku.   Ako
dvosmernost nije obezbeđena, onda nema komunikacionih procesa u prvom smislu
reči već su na delu jednosmerni procesi informisanja: obaveštavanje, naređivanje,
davanje   na   znanje   itd.   Slično   kulturi,   i   u   ljudskoj   komunikaciji   svi   učesnici
dobijaju,   niko   ne   gubi.   U   komunikaciji   se   ogleda   bogatstvo   ljudskog   duha   i
mogućnost da on postane svojstvo i način života mnogih ljudi.

Mada su u najtešnjoj vezi, treba praviti razliku između komunikacije i

informacije. Komunikacija je proces u kome se informacije emituju i primaju. Za
razliku od komunikacije, informacija može obuhvatati najraznovrsnije pojave:

činjenice, ideje, stavove, gestove, namere, „govor tela”, izraze lica (facijalna
ekspresija), odevanje, zvuk, boju, itd. Činjenica nije informacija. Ona to postaje tek
kad je informator prenese nekome koga informiše. „Pada kiša”, nije informacija
sve dok nekome ne prenesemo ili saopštimo (npr. telefonom) da pada kiša. Cilj
komunikacije i jeste da se nešto saopšti drugoj strani, tj. komunikacije nema ako
druga strana nije primila i razumela poruku. Komunikacija može postojati i kad
nema namere da se komunicira, već se to radi spontano (bez uslova komunikacione
namere).

Uvek je potrebno praviti razliku između ponašanja koje je komunikativno i

ponašanja koje je samo informativno. Prvo se odnosi na namerno i voljno
ponašanje odašiljaoca poruke. Društveno ponašanje je često mešavina
komunikacije i informacije. Ako neko, npr., hramlje, to može biti informacija da
osoba ima povređenu nogu. Hramanje prelazi u komunikativni čin ako ga akter
svesno (namerno) koristi da bi stvorio izvestan utisak. U prvom slučaju akteru nije
stalo ni do prikrivanja ni do preuveličavanja. U drugom smislu njegovo ponašanje
je komunikativno jer akter svesno upravlja utiskom koji ostavlja kod posmatrača.

Ono što komunikaciju i informaciju čini sličnima jeste prisustvo tri

promenljive veličine u koje se ne može apsolutno verovati: informator, sredstva
komunikacije,   primalac   informacije.   Pored   informacije,   ne   treba   zaboraviti   na
prisustvo   dezinformacije   kao   korišćenja   tehnike   informisanja,   naročito
informisanja širokih masa, u cilju obmane, prikrivanja ili izobličavanja činjenica.
Konkretnije   rečeno,   to   je   tehnika   koja   omogućava   da   se   neko   snabde   opštim
pogrešnim   informacijama   i   time   navede   na   izvođenje   kolektivnih   akcija   ili   na
širenje mišljenja i zaključivanja koji žele dezinformatori. Dezinformisati ne znači
„uskratiti   informaciju”   nego   pružiti   pogrešnu   lažnu,   iskrivljenu,   falsifikovanu
informaciju.

3. vezani su za formalno konstituisane institucije i medijske kanale (sistemi,

stanice, publikacije);

4. operišu u skladu sa određenim zakonima i pravilima i shvatanjima

(profesionalni kodeksi i praksa, publika, društvena očekivanja i navike);

5. produkt su lica koja zauzimaju izvesne uloge (vlasnici, regulatori,

producenti, distributeri, oglašivači, članovi publike);

6. prenose informacije, zabavu, slike i simbole do masovne publike.

S druge strane, mediji nadopunjuju ili u potpunosti zamenjuju škole i

univerzitete. Funkcija radija kao obrazovnog sredstva nikada nije izašla iz mode a
televizija je postala sveprisutni obrazovni medij u savremenom društvu. Oni su i
„skriveni ubeđivači” koji ostavljaju veliki trag na stavove, mišljenje, ponašanje i
delovanje ljudi. Mediji su sredstva koja vode mase. Mediji ostvaruju i
intepretativnu ulogu jer približavaju različite oblasti života. S druge strane, mogu
imati i dezintegrativnu ulogu i to onda kad su u funkciji udaljavanja različitih
oblasti života ili razgradnje određenih zajednica. U procesu masovne komunikacije
proizvode se:

1) sadržaji koji su pretežno predviđeni za kratkoročnu upotrebu (vesti,

zabava);

2) sve se to događa u formalnim organizacijama pomoću visokorazvijene

tehnologije;

3) sadržaji se prenose pomoću različitih tehnika (medija);

4) potencijalno se istovremeno nude velikom broju ljudi (anonimnoj i

heterogenoj publici);

5) komuniciranje je javno, što znači bez ograničenja pristupa;

6) komunikacija je jednosmerna i jednostrana (komunikator i primalac ne

mogu zameniti pozicije);

7) odvija se na posredan indirektan način (bez povratne sprege);

8) procesi se odvijaju periodično ili kontinuirano.