Pravila finansiranja

- UNIVERZITET SINGIDUNUM -

FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT I OSIGURANJE

Seminarski rad iz nastavnog predmeta Upravljanje

finansijama:

TEMA: PRAVILA FINANSIRANJA

Mentor:

Student:

Doc. dr Marko Ivaniš Natasa Ninic 44/2003

Pravila finansiranja

Upravljanje

finansijama

SADRŽAJ

POJAM PRAVILA FINANSIRANJA

2. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA

HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA

OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA

5. LITERATURA

- 2 -

Pravila finansiranja

Upravljanje

finansijama

Različiti autori pridaju veliki značaj pravilima finansiranja, ali isto tako i ne mali broj
autora osporava njihov značaj.

VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA

Vertikalna pravila finansiranja predstavljaju odnos sopstvenog i pozajmljenog

kapitala u okviru pasive (izvora sredstava), pri čemu sopstveni kapital (neto imovina
preduzeća koja se dobija kada se od bruto imovine odbiju dugovi preduzeća)

, a

pozajmljeni kapital obuhvata sve vrste dugova (obaveza) preduzeća. U osnovi vertikalnih
pravila leži princip sigurnosti.

Vertikalna pravila finansiranja predstavljaju:

1. Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala,
2. Odnos rezervnog i osnovnog kapitala,
3. Odnos između dugoročnog i kratkoročnog kapitala.

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala

Ovo pravilo određuje normalu odnosa sopstvenog kapitala koji obuhvata sve vrste

sopstvenog kapitala i pozajmljenog kapitala, koji obuhvata sve vrste dugova – obaveza
preduzeća i tiče se pasive sa stanovišta vlasništva kojim se želi obezbediti:

Rentabilnost

ukupnog kapitala se meri odnosom poslovnog dobitka i ukupnog

kapitala = stopa prinosa na ukupan kapital i neto dobitak / sopstveni kapital = stopa
rentabilnosti sopstvenog kapitala.

Sve dok je cena pozajmljenog kapitala (prosječna kamatna stopa na pozajmljeni

kapital)   niža   od   stope   prinosa   na   ukupni   kapital,   pomeranjem   strukture   kapitala   ka
pozajmljenom kapitalu raste stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala. Ako se struktura
kapitala pomjera prema pozajmljenom onda neto dobitak u apsolutnom iznosu pada, što
ugrožava   finansijsku   elastičnost   u   smislu   mogućnosti   pribavljanja   kapitala   i   otplate
preskupih   izvora   finansiranja.   Preduzeće   u   kratkim   rokovima   ne   može   povećati   i
smanjivati sopstveni kapital da bi podešavalo strukturu kapitala i maksimiziralo stopu
rentabilnosti   sopstvenog   kapitala.   Pri   visokoj

rentabilnosti,

preduzeće može dozvoliti

pomeranje strukture ka pozajmljenom kapitalu jer se tada ostvaruje pozitivan finansijski
rezultat iz finansiranja. Pri tome sigurnost poverilaca u smislu mogućnosti naplate
potraživanja se povećava, budući da se po osnovu rentabilnosti, odnos sredstava i dugova
stalno pomera u korist sredstava tj. raste sopstveni kapital kao garantna supstanca. Pri
niskoj rentabilnosti situacija je potpuno obrnuta.

Sigurnost

misli se, prije svega, na sigurnost poverilaca u smislu naplate

potraživanja ali ne u roku dospeća već kad-tad, makar iz stečajne-likvidacione mase.
Razlog je taj što sve dok gubitak ne pređe nivo sopstvenog kapitala, poverioci su
zaštićeni, mogu naplatiti jer je preduzeće izgubilo sopstveni ali ne i pozajmljeni kapital.
Sopstveni kapital ima ulogu garantne supstance u poverioce i otuda je rizik poverilaca
utoliko manji što je garantna supstanca veća.

Slobodan Barać, Marko Ivaniš, Ljiljna Jeremić: „

Upravljanje finansijama“,

Fakultet za finansijski

mendžment i osiguranje, Beograd, 2004., str.82.

S.Barać, B.Stakić, M.Ivaniš, M.Hadžić, Z.Jeremić,I.Terzić: „Pojmovnik finansija i bankarstva“,

Univerzitet Singidunum, Beograd 2006. god., str 274.

- 4 -