Puštanje u rad asinhronog motora
Садржај
2. Пуштање у рад асинхроних мотора са кратко спојеним ротором..............6
2.1. Пуштање у рад мотора директним прикључивањем на мрежу............6
2.2. Пуштање у рад помоћу пребацача звијезда-тругао...............................7
2.3. Пуштање у рад помоћу пригушнице.....................................................10
2.4. Пуштање у рад помоћу аутотрансформатора.......................................11
2.5. Пуштање у рад помоћу блок-трансформатора.....................................11
2.6. Пуштање у рад помоћу дијела намота..................................................13
2.7. Пуштање у рад помоћу хидродинамичке спојнице.............................13
Увод
Код асинхроних мотора са краткоспојеним ротором немамо
непосредну могућност утицаја на роторско струјно коло, па се код
покретања користе следеће методе:
• Директно укључивање у мрежу, које је повезано са мањим или
већим струјним ударима. У зависности од квалитета и снаге мреже,
електродистрибуције прописују највеће снаге кавезних асинхроних мотора
које се могу на овај начин пуштати у рад
• Примјена додатних уређаја који се прикључују у струјно коло
статора. Основна идеја овдје је је ограничавање полазне струје путем
снижења примарног напона. Међутим, како је полазни моменат сразмјеран
са квадратом прикљученог примарног напона, овај начин покретања
долази у обзир само онда када се не захтијева велики полазни моменат у
самом почетку радног циклуса. Уређаји који се користе су пригушнице,
аутотрансформатори и пребацивачи звијезда троугао (код мотора чији је
статор спрегнут у троугао – при спрези у звијезду полазна струја и полазни
моменат смањују се три пута) или се, напајање врши преко блок
трансформатора или регулисањем напона примјеном уређаја енергетске
електронике.
• Примјена специјалне конструкције ротора и његових намотаја, која
се састоји у конструкцији ротора са дубоким или двоструким жљебовима.
Оваквом конструкцијом се побољшавају полазне карактеристике, јер се
постиже повећање омског отпора и смањење фазног помјераја између емс
и струје приликом покретања. Међутим, оваква конструкција има за
последицу извјесно погоршање радних карактеристика у односу на
стандардне моторе са кавезним ротором.
2

1. Механичка карактеристика
Обртни моменат асихроног мотора је моменат електромагнетних
сила (М) што дјелује на проводнике ротора под утицајем обртног поља.
Обртни моменат је сразмјеран квадрату напона мреже (M
U
2
) на
коју је прикључен асихрони мотор.
Образац за обртни момент је
Овај образац казује како се мијења обртни моменат (М) мотора када
се мијења његово клизање (s).
Крива М = f(s) која представља графичку зависност обртног момента
од клизања назива се
механичка карактеристика асихроне машине
.
Ова карактеристика је најзначајнија при оцјени својства асинхроног
мотора.
На слици 1. приказана је механичка карактеристика, коју смо добили
наносећи по апсциси вриједности клизања (s), a по ординати одговарајуће
вриjедности момента (М) срачунате по обрасцу за обртни момент. Клизање
може бити позитивно и негативно. При 0<s< 1 машина ради као мотор.
Ако бисмо на неки начин измијенили смјер обртања ротора (или обртног
флукса) тако да се обртни флукс и ротор обрћу у супротним смјеровима,
асинхрона машина би радила као кочница; ротор се тада понаша као
генератор електричне енергије која се претвара у џулову топлоту у
његовом намоту. У овом режиму рада клизање је веће од јединице (s>l).
4
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti