1.Kultura i menadzment

Svaka zemlja ima svoju kulturu.Mnoge kompanije posluju van svoje zemlje.Da bi se uspesno sklopio neki
posao sa drugom zemljom,pored jezika bitno je da se poznaje kultura te zemlje,inace,nepoznavanjem
kulture zemlje sa kojom se sklapa moglo bi doci do uvrede te zemlje i neuspelog poslovnog poduhvata.
Celokupno poslovanje jednog poslovnog sistema treba da se usmeri na globalno poslovanje,sto zahteva i
odgovarajuci menadzment pristup u cilju boljeg razumevanja razlictih nacionalnih uticaja i kulture na
poslovanje kompanije.Veliki broj kompanija u pocetku poslovanje fokusira u okvirima maticne zemlje.
Vremenom sa rastom i razvojom kompanije,najpre u vidu uvoza i izvoza,dolazi do sirenja poslovnih
aktivnosti van maticne zemlje.Predhodno je neophodno da se analizira zahtevi drugog podneblja.
Menadzeri moraju da uce da vode svoje ljude u svakoj zemlji u kojoj posluju.Nacin na koji se ponasaju
zaposleni i menadzeri u kompaniji odredjen je u velikoj meri podsvesnim predpostavkama,vrednostima i
normama nacionalne kulture koje u on uneli u dati poslovni sistem.Kulturna determinanta
menadzmenta opodrazumeva da se organizacija i upravljanje u kompanijama u jednoj nacionalnoj
zajednici potcinjavaju dejstvu pretpostavki i verovanja nacionalne kulture u toj zajednici i samo one
kompanije i menadzeri koji budu razumeli i postovli kulturnu razlicitost prave prvi korak uspesnog
poslovanja.
Postoji mnogo definicija za pojam kulture,a razlog tome je uslovljenost od zemlje i pojedinca ili autora
koji se njome bavi.Pojmu kulture mogu se dodeliti 3 znacenja:

1)Interkulturno-visi oblik kolektivnog izrazavanja i odnosi se na 1 zemlju,1 kontinent,1 oblast
2)Ekonomsko- na plodno zemljiste,biljke,drvece,uzgajanje zivotinja.Kultura se nije odvojila od
prvobitnog znacneja za koji je vezana.
3)Mikrobiolosko-oblast kojoj je monografija namenjana i ima marginalni znacaj.

Definisanje pojma kulture potice iz najstarijih vremena.Kultura je deo samog coveka i kada se kaze
kulturan covek misli se na kulturne navike,potrebe,znanja.Svaki covek nosi svoju kulturu koju uci dok je
jos mali,a sa duhovnom kulturom dolazi u toku perioda zivota u drustvenoj zajednici.Mnogi ljudi u
slobodno vreme posecuju odredjeni broj kulturnih ustanova kao sto su pozorista,muzeji itd.
Najpotpunija definicija kulure: Kultura je sastavni deo celokupnog drustvenog i individualnog zivota,skup
svih znacajnih ljudskih tekovina,materijalnih i duhovnih,bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko drustvo ni
u najjednostavnijim oblicima svoje organizacije. Materijalna kultura obuhvata razna sredstva,tehnike,
metode,procese koji se koriste u odredjenim kulturama za proizvodnju proizvoda i usluga kao i njihovu
distribuciju i potrosnju.Kultura predstavlja sve sto ljudi imaju,misle i rade,kao pripadnici jednog
prepoznatljivog drustva.Karakteristike kulture su:

1)Nacelnost-Zasniva se na opsteprihvacenim nacelima i pravilima
2)Deljivost-deli se na pojedine clanove drustva
3)Komunikativnost-olaksava sporazumevanje i komuniciranje
4)Stecenost-nije urodjena vec stecena kultura
5)Diferenciranje-Pripadnici razlicitih kultura cesto imaju razlicite predstave o istoj stvari
6)Trajnost-Prenosi se sa generacije na generaciju
7)Dinamicnost-Podlozna je promenama tokom vremena

Pokusaji sporazumevanja na jeziku koji nije maternji sa greskom se tolerise,ali nepoznavanje kulture te
zemlje je nedopustivo posebno ako su u pitanju poslovni kontakti.Mnoge kulture u religiji nalaze razlog
svog postojanja.Religija uspostavlja kodekse morala i etike,stvara tabue,na direktan ili indirektan nacin
propisuje ponasanje ljudi i njihove radne navike.Kultura opredeljuje svakodnevni zivot ljudi,odredjuje
drustvene ciljeve,zasto i kako ljudi saradjuju medjusobno.

2.Naucna i tehnoloska revolucija i uticaj na kulturu

Mnoga otkrica menjala su zivot neznatno,da bi primena naucnih dostignuca danas uticala na
svakodnevni zivot.Brza i velika promena tehnike i tehnologije uticala je na svakodnevni zivot i imala je
veliki uticaj na koncept kulture.Elemente koje povezujemo sa kulturom u novom dobu su
sloboda,raspolozivost,socijalno nasledje i okruzenje.Danas se u kompanijama postavljaju novi uslovi
rada.Nova tehnologija obezbedjuje vise vremena za usavrsavanj,kako sposobnosti samih pojedinaca
tako i uslova rada.Tehnologiju mozemo posmatrati kao sredstvo kulture koje ispinjava datu ulogu na vise
nacina:oslobadjaju coveka nekih vidova potcinjenosti u svakodnevnom zivotu,koje mu obezbedjuju
slobodno vreme.Zahvaljujuci tehnologiji coveku je obezbedjen susret razlicitih kultura.Uticaj religije na
obrazovanje je od velikog znacaja pogotovo kada su u pitanju nacionalne ili verske manjine. Jezik ,
navike, obicaji,tradicija,klima datog regiona,uticu na mentalitet ljudi i na njihovu kulturu.Pod pojmom
kulture podrazumeva se nacin zivljenja neke grupe ka i duhovna dobra koja je stvorila data grupa tokom
zajednickog zivota,takodje se podrazumeva zajednicki sistem vrednosti ponasanja i nacin misljenja koje
je covek naucio u datom kolektivu.Ljudi nisu mogli da komuniciraju kao danas.Posto se razvila tehnika i
tehnologija,olaklsala je komunikaciju,tako da prostorna udaljenost vise nije problem u poslovanju.
Kultura je osnov prihvatanja ili neprihvatljivosti ili neprihvatljivosti i sadrzi ritualne elemente kao sto su
rukovanje pri susretu ili razmena vizitkarti.Danas se greske u govoru daleko vise tolerisu nego greske u
ponasanju.Pokusaj da se koristi jezi zemlje sa kojom se saradjuje imponuje domacinima,ali je greske za
nepoznavanje kulture date zemlje potrebno izbeci.Mnoge zemlje su svoju kulturu nametale drugim
narodima kao sto su Velika Britanija,Holandija,Francuska.

Interkultura je ukrstanje znanja i mesanje znanja i iskustva ljudi iz razlicitih zajednica sirom sveta.

Interkulturni menadzment je proces nametanja,mesanja,prihvatanja i uzajamnog ocuvanja kulturnih
vrednosti izmedju razlicitih civilizacijaa u cilju globalicazcije medjunarodnog poslovanja. Globalizacija
biznisa znaci rasporstiranje poslovnih aktivnosti na sveukupnu svetsku zajednicu.

U savremenoj teoriji menadzmenta cesto se govori o internaconalnom menadzmentu.Medjunarodno
upravljanje kao prevod pojma internacionalni mendzment moze se vezati za medjunarnodno politicka
zbivanja koja obelezavanju 90te godine proslog vrka.Umesto tkzv.intenacionalnog menadzmeta bolje je
koristit pojam interkulturni menadzment posto je njegov sadrzaj primereniji savremenim tokovima u
globalnoj ekonomiji. Elementi internaconalnog gube svoj znacaj kroz uobicajenu divizionalnu
organizacionalnu strukturu multnacionalnih kompanija.Medjunarodne operacije i postrojenja maticne
kompanije zadrzavaju obelezdja nacionalnog a poprimaju kulturna obelezja drzave u kojoj su locirani.

pregovarackih tehnika I strategija.Pregovaracku vestinu poseduju oni koji imaju sposobnost da: postave
ciljeve,postave veci izbor nacina koji omogucavaju dostizanje ciljeva, da se temeljko pripremen, da
ocene ono sto druga strana zeli,prepoznaju I razumeju druge kulture,itd.

Pregovaranje I uvazavanje kulture

- Za uspesnu poslovnu saradnju sa inostranim partnerima neophodno

je poznavati njihovu kulturu.Iako postoje razlike Evrope u odnosu na Ameriku,pa onda rzlike u odnosu na
Aziju,treba naglasiti da I u samoj Evropi treba biti svestan postojanja razlicitosti.Npr uzrok neslaganja u
poslovnim dogovorima gde su partneri pripadnici razlicitih kultura,pojavljuje se vec na prvom koraku
kada partneri nisu sihronizovali vreme jedan  sa drugim.Treba razlikovati opazanje I stereotip.Opazanje
je covekovo tumacenje realnosti.Stereotip je sklonost da se druga osoba vidi kao pripadnik neke grupe ili
kategorije.Istrazivanja su ukazala koliko su opazanja I stereoptizacija prisutni na medjunarodnoj sceni
zasnovana na 3 pitanja: Kako vide sami sebe? Kako vide druge? Sta misle o tome kako drugi vide njih?
Ispitani su japanski I britanski menadzeri.Jpanci za su sebe videli kao izuzetno marljive,iskrene,oprezne,
uctive I metodicne I Britanci su se slozili oko tih pitanja.Britanci se nisu slozili sa japanskjm vidjenjem da
su odlicni,fleksibilni I otvoreni.Japanci nisu videli da ih Britanci vide kao ambiciozne I tajanstvene. Japanci
su verovali das u britanski stereotipi o japancima stidljivi,neambiciozni,neodlucni I introvertni ljudi.
Japanska opazanja samih njih bilas u prilicno tana,ali su japanci precenili nacin kaki ih britanci vide.
Britanci sz za sebe smatrali das u iskreni uctivi,predvidljivi,kooperativni,logicni I marljivi.Japanci ih po
svim osnovnam nisu tako visoko ocneili I nisu smatrali das u britanci narocito odlucni otvoreni,
ambiciozni sigurni I fleksibilni.Smatrali su das u britanci previse  oprezni,metodicni,logicni I saljiiv kao sto
to oni za sebe misle. Kako ce se ljudi ponasati u poslovnoj komunikaciji na internacionalnom nivou,zavisi
od merila vrednosti koje ljdi ili pripadnici jedne kulture imaju a vrednosti s uvezane za pitanje sta je
pravicno a sta ne,sta je dobro sa sta lose.Polazna osnova poslovnog uspeha je u
poznavanju,razumevanju,prihvatanju I prilagodjavanju razlicitim kulturama.Ove razlicitosti trebaju
predstavljati izazov za menadzera –upoznavanje sa drugacijim vrednostima,obicajima I naravima.
Poznavanje cinjenica date zemlje sa kojom se posluje bitnoje je I uglavnom se odnosi na: puno zvanicno
ime drzave,glavni grad drzave,ime predsednika drzave,korisno je poznavati veru I verske obicaje,
drzavne I verske praznike,kulturne razlike u prehrani,istoriju I geografiju itd.. Obrazovanje,bilo formalno
ili neformalno ima velkku ulogu u prožimanju I dlenaju kulture.Pored stavki koje su naveden bitne za
uspesno poslovanje sa drugim kulturama,osnova neuspesnog pregovaranjea je u: nedovoljnom
razumevanju da postoje razlicti nacini razmisljanja, nedovoljnom poznavanju I postovanju zemlje sa
kojom se posluje-istorije,kulture,vlade I imidza o strancima, nedovoljnom poznavanju procesa donosenja
odluka kao I medjuljuskih odnosa, nedovoljnoj proceni neophodnog vremena za pregovaranje.

Slicnosti I razlike medju kulturama

-Polazna osnova poslovnog uspeha je u poznavanju,razumevanu,

prihvatanju I prilagodjavanju raznim kultrama.Poznavanja I postovanje razlicitosti utice na naklonost posl
ovnih partnera.Poznavanje cinjenica date zemlje sa kojom se posluje bitno je uglavnom se odnosi na:
puno zvanicno ime drzave,glavni grad drzave,ime predsednika,bitno je poznavati veru I verske
obicaje,drzavne I verske praznike,kulturne razlike u prehrani,istoriju,geografiju itd..Osnova neuspesnog
pregovaranja u: nedovoljnom razumevanju da postoje razliciti nacini razmisljanja,poznavanju I
postovanju zemlje sa kojom se posluje,poznavanju procesa donosenja odluka kao I medjuljudskih
odnosa,nedovoljnoj proceni neophodnog vremena za pregovaranje.Pored svih razlicitosti postoje I

slicnosti medju kulturama koje se odnose na uspesnost.Pri proucavanju razlicitosti koje postoje medju
kulturama identifikovano je nekoliko stavki po kojima mozemo klasifikovati:

1. Odnos ljudi prema prirodi-podrazumeva podredjenost prirodi,harmoniju sa prirodom,vlast nad

prirodom.Pripadnici odgovarajuce kulture imaju odgovarajucu menadzersku praksu koja se
ogleda na postavljanje ciljeva I budzetskom sistemu.

2. Vremenska orijentacija-Pravi se razlika izmedju kultura koje su okrenute ka proslosti,sadasnjosti

I buducnosti.Poslovanje usmereno na sadasnjost ima prednost fleksibilnost,dok ponasanje
orijentisano na buducnost ili proslost ima prednost predvidljivost.

3. Prostorna orijentacija-objasnjava kako se ljudi orijentisu u prostoru koji ih okruzuje I kako

dozivljavaju njegovu upotrebu a narocitu kako se shvata smisao vlasnista nad prostorom.

4. Verovanja o osnovnoj ljudskoj prirodi-Osn pitanje je da li su ljudi u osnovi zli dobri neutralni ili

mesoviti.Utacaj religije na ovo pitanje je bitno uociti: hriscanska smatra da se covek radja zao ali
ako prati put gopoda postace dobar,muslimaska I sintu religija imaju vidjenje coveka kao dobrih,
fundamentalist ljude vide kao zli.

5. Medjuljuski odnosi-Misli se na odgovornosti koje imamo za druge ljude.Postoje 3 vrste odnosa:

individualizam(briga za samog sebe I najuzu porodicu), grupna orijentacija(suprotno
individualizmu briga za rodjake kao za rodjenog brata;pazljiv odnos prema strancima),
hijerarhijska varijanta(drustvo deginiie odnos prema drugima kao grupno orijentisan).

6. Orijentacija aktivnosti-odnosi se na zeljeni focus aktivnosti tako da razlikujemo: prema

postojanju( kriterijum odlucivanja vodjen emocijama,postavljanje ciljeva je spontano,system
informisanja nejasan,zasnovan na instituciji),prema delovanju( kriterijum odlucivanja nejasan,
postavljaju se balansirani ciljevi,system informisanja dosta slozen), prema obuzdavanju I kontroli
( postavlja pragmaticne kriterijume,process nagradjivanja zasnovan na rezultatima,ciljevi se
postavljaju nagonski,system informisanja jednostavan I operativan).

Kulturne dimenzije

-Po Hofstedu kultura ima 4 dimenzije preko kojih se objasnjavaju nacini ponasanja

ljudi zasto se ljudi ponasanju po odredjenim pravilima:

1. Distanca moci-predstavlja stepen do kojeg clanovi date organizacije imaju manju(zaposleni na

nizim nivoima su visoko kvalifikovani) ili vecu(slepo slusanje nadredjenih od strane podredjenih)
moc, ukazuje na prihvatanje spoznaja da je raspodela moci nejednaka.

2. Izbegavanje nesigurnosti-predstavnja stepen do kog se ljudi osecaju ugrozenima u dvosmislenim

situacijama,pa su razvili verovanja I institucije kojima pokusavaju da izbegnu takvo stanje.

3. Individualizam-ukazuje na tedencije ljudi da se sami brinu o sebi I svojoj porodici.Zaposleni u

kompanijama nastoje sami da resavaju svoje zadatke ne ocekujuci pomoc od drugih,ali ni sa
zeljom da je sami pruze.Kolektivizam ukazuje na tedenciju pripadanja grupama ljudi ili
kolektivima.

4. Muskost I zenskost-Muskost je takva kulturan dimenzija u kojoj su dominantne vrednosti uspeh

novac I materijalna dobra(Japan).Zenskost je suprotna dimenzija u kojoj su dominantne
drustvene vrednosti,briga za bliznje I kvalitet zivota.(Norveska). Primeri nerazumeanja: nikad ne
dodirivati teme glave Malajaca to mu je dusa, dotaci nos u Italiji je znak nepoverenja, u Americi

davati skupe poklone mogu se pogresno protumaciti.Za uspesno poslovanje dovoljno je biti odgovoran I
posten u komunikacji.Veoma su dobri timski igraci I svoj poslovni odnos zasnivaju na iskrenosti,postenju
I ljubaznosti.U poslu su pouzdani I mogu imati maksimalno poverenje s druge strane.

7.Poslovna kultura Portugalije

Portugalje industrijsko agrarna zemlja sa jakim uticajem stranog kapitala,narocito americkog, britanskog
I nemackog.Radno vreme je od 9-12:30h I 14-18h.Pauze za rucak su veoma vazini jer predstavlja kljucnu
poslovnu aktivnost.Treba izbegavati zakazivanje sastanka pre 10h jer ne postuju pocetak radnog
vremena vec po obicaju kasne,a prvih sat vremena Im I onako sluzi za razbudjivanje.Zakazivanja sastanka
najbolje je obaviti nedelju dana unapred a potvrda dva dana unapred veoma je pozeljna.Ne postuju
zakazano vreme I kasnjenja su uobicajena.Odevanja za posl sastanke je klasnicno poslovno odelo.
Formalni poslovni jezik je engleski a moze I francuski.Portugalci razumeju spanski jezik,ali ne u
potpunosti.Izbegavaju verbalne sukobe I prepucavanja,ne vole komplimente I komentare u ranoj fazi
poznanstva.Humor je pogotak za bolju atmosferu,ali ne na njihov racun.Teme koje treba izbegavati su
religija,plata sagovornika,sport-izuzev fudbala.Pogodne teme su fudbal,hrana I vino, porodica,
ekonomija,filmovi,putovanja,muzika,literature.Na prvom sastanku neophodno je rukovati se I razmeniti
visit karte.Portugalci imaju instikt da kazu ono sto sagovonornik zeli da cuje,tako da je od velike vaznosti
osigurati se da se sve obavi u zadatom roku.Ritual poklanjanja je od velike vaznosti u Portugaliji,
uobicajeno je da se pokloni dele ozbiljnim poslovnim partnerima.Pokloni predstavljaju gest a ne mito.
Ono sto je pogodno pokloniti jeste iz zemlje odakle dolazi poslovni sagovornik ili iz njegove kompanije ali
samo da ima estetsku Ili prakticnu vrednost.Ukoliko posl partner ima decu,pokloni za njih su veoma
dobrodosli.Ukoliko posl partner je pozvan kuci,cokolada I cvece su prikladan poklon,ali ne I vino.

8.Poslovna kultura Republike Irske

Irska je najmladja clanica Evropske zajednice.Mala je ostrvska zemlja.Godine 1922. Ostrvo je podeljeno
tako da je 6 grofovija Alstera ostalo u sastavu Velike Britanije,a 26 grofovija oformilo Slobodnu drzavu
Irsku,koja je postal potpuno nezavisna 1949 godine.Po dobijanju nezavisnosti usvojena je politika
otvorene trzgovine I podsticanja stranog ulaganja.Glavni grad je Dablin u kome je skocentrisan najveci
deo stanovnistva,koji je jedini veliki grad u Irskoj.Dominira klasni system zasnovan na obrazovanju,
bogastgvu I profesionalnom status.Netrpeljivost prema Britancima traje jos od 1847 prilikom gubitna
useva kromira koji je uslovio smrt velikom br ljudi od od gladi a veci br je emigrirao u Ameriku I
Australiju. Irci poticu od Kelta I zvanicni jezik je gelski,koji ima posebno mesto u ovoj zemlji.Ovaj jezik se
u posl svetu ne zahteva ali je neophodan kod drzavnik sluzbenika I ucitelja,kod kojih je uslov za
zaposljnjavanje.Poznati zeleni pejzazi,poznati folklore,viski I crno pivo omogucava stvaranje znatnog
prihoda.Veliki uticaj kod njih ima rimokatolicka crkva.Za veliki br iraca ujedinjenje sa severnom irskom je
ideal.Irska je jedan od najvecih izvoznika kompjuterskih programa.Najbolje prirodno pogastvo su
pametni I energicni ljudikoji u velikom br odlaze iz svoje zemlje,smanjujuci nezaposlenost u svojoj zemlji,
ali se povecava br razvojenih porodica. 820 softverskih kompanija je u vlasnistvu drzavljanja republike .
Irci smatraju ‘’nasa kompanija nema vrend,ali ga zato imaju svi nasi klijenti,koji sada ne mogu vise bez
nasih proizvoda I usluga’’. Za stvaranje uspesne privrede osnova je pametna drzavna politika.Opste