VISOKA ŠKOLA „ PRIMUS“
GRADIŠKA
SEMINARSKI RAD
PREDMET : UPRAVNO PRAVO
Mentor : Student :
Prof.dr. Ostoja Kremenović Ljilja Topić 86JU/15
Gradiška, februar , 2017 godina
1
VISOKA ŠKOLA „ PRIMUS“
GRADIŠKA
SEMINARSKI RAD
TEMA : UPRAVA RS SA OSVRTOM NA SUDSKU UPRAVU
Mentor : Student :
Prof.dr. Ostoja Kremenović Ljilja Topić 86JU/15
Gradiška, februar , 2017 godina
3
UVOD
Viševijekovni intelektualni napori istaknutih filozofa i pravnika na polju prirodnih prava
čovjeka dobili su svoju pravnu potvrdu u drugoj polovini XX vijeka, izradom značajnih
međunarodnih i regionalnih kodifikacija o ljudskim pravima. Prva i temeljna među njima jeste
Univerzalna deklaracija o pravima čovjeka iz 1948, usvojena u okviru Organizacije
Ujedinjenih nacija. Po uzoru na ovu kodifikaciju usvojen je niz drugih dokumenata o ljudskim
pravima međunarodnog i regionalnog značaja, od kojih su za nastanak načela dobre uprave
najznačajnije Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950.
godine (u daljem tekstu: EKLJP) i Povelja o osnovnim pravima Evropske unije iz 2000. (u
daljem tekstu: POPEU). Usljed toga, načela dobre uprave se u pravnoj teoriji najčešće
posmatraju u evropskim okvirima. S obzirom da je EKLJP nastala u okviru Savjeta Evrope, a
POPEU predstavlja tekovinu prava Evropske unije, razvoj načela dobre uprave možemo
posmatrati u okvirima ove dvije organizacije. Evropski koncept dobre uprave počiva na
principima kao što su pouzdanost i predvidivost, otvorenost i transparentnost, te odgovornost i
efikasnost. Uopšte uzevši definisanju koncepta dobre uprave u evropskim okvirima se može
pristupiti na dva načina - negativno i pozitivno. Negativne definicije pojma dobre uprave
suprotstavljaju ga pojmu loše uprave,pa se tako smatra da dobra uprava obuhvata ono djelanje
uprave koje nije obuhvaćeno pojmom loše uprave. Međutim, ovim pristupom se ne može
utvrditi sadržina koncepta dobre uprave, naročito uzimajući u obzir složenost i neodređenost
pojma loše uprave. Pozitivne definicije koncepta dobre uprave razlikuju se po obimu principa
koje uključuju u njegovu sadržinu. Teoretičari koji usvajaju šire shvatanje sadržine koncepta
dobre uprave, uzimajući u obzir višeznačnost ovog koncepta, vide u njemu tzv. Kišobran
pravo. Ispod ovog kišobrana se uvrštava čitav niz procesnih i materijalnih principa upravnog
prava, kao i vanpravnih pravila. Osim procesnih principa, u ove dokumente su uvršteni i
pojedini materijalni principi upravnog prava. Iako je nastao u radu pravnika i upućen je
(u)pravnoj praksi, koncept dobre uprave nije isključivo pravnog karaktera, jer inspiraciju
nalazi u filozofskim idejama prirodnog prava, pravednosti i pravičnosti. Stoga, u ovaj koncept
ulaze ne samo pravno obavezujući procesni i materijalni principi upravnog prava, nego i
brojni principi tzv. mekog prava.
4
1.INSTITUCIONALNI I PRAVNI OKVIR KONCEPTA DOBRE
UPRAVE U PRAVU REPUBLIKE SRPSKE
Pravni sistem Republike Srpske počiva na postulatima evropsko-kontinentalne pravne
tradicije. S obzirom da se koncept dobre uprave u evropskim okvirima zasniva na principima
upravnog prava izvedenim iz nacionalnih pravnih sistema evropskih država i prakse evropskih
sudova, u pravnom sistemu Republike Srpske je moguće identifikovati niz principa dobre
uprave. Ovi principi se odnose na djelovanje različitih subjekata koji vrše upravne aktivnosti.
U prvom redu, tu su ministarstva, republičke uprave i republičke upravne organizacije, te
privredna društva, ustanove i druge organizacije kojima je zakonom povjereno vršenje javnih
ovlašćenja. U personalnom smislu, dužnost primjene principa dobre uprave imaju državni
službenici i namještenici kada vrše povjerene poslove i zadatke.
1
Principima dobre uprave se
rukovode i subjekti kontrole uprave prilikom vršenja kontrolnih aktivnosti (drugostepeni
organi uprave; inspekcijski organi, naročito upravna inspekcija; sudovi kada postupaju u
upravnom sporu; Ombudsmen BiH, u skladu sa svojim nadležnostima; javno mnjenje
odnosno građani i njihove organizacije). Ostvarivanje i zaštita principa dobre uprave u
Republici Srpskoj, kao jednom od dva ravnopravna entiteta u Bosni i Hercegovini,
prvenstveno se može posmatrati u svjetlu odredbe člana II stav 2. Ustava Bosne i
Hercegovine, kojom je propisano „da se prava i slobode predviđene Evropskom konvencijom
za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenim protokolima direktno primjenjuju u
Bosni i Hercegovini, a ovi akti imaju prednost nad svim drugim zakonima“. Imajući u vidu
značaj članova 6. i 13. EKLJP za razvoj dobre uprave u okviru Savjeta Evrope, jasno je da
ova odredba Ustava BiH predstavlja temelj razvoja dobre uprave u Bosni i Hercegovini i
Republci Srpskoj. Ustav Republike Srpske ne sadrži eksplicitne odredbe o konceptu dobre
uprave, ali afirmiše principe dobre uprave kroz odredbe o ljudskim pravima i slobodama, te
odredbe o ustavnosti i zakonitosti. Odredbe Ustava Republike Srpske o ljudskim pravima i
slobodama sadrže sljedeće elemente evropskih načela dobre uprave: princip nediskriminacije
(član 10 Ustava RS), pravo na jednaku zaštitu prava stranaka u postupku pred sudom i drugim
državnim organom i organizacijom, te pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo (član 16
Ustava RS), pravo na naknadu štete pričinjene nezakonitim ili nepravilnim radom službenog
1
Ove principe su dužni poštovati i službenici u jedinicama lokalne samouprave kada vrše prenesene upravne
poslove, a smatramo da bi ih se trebali pridržavati i kod vršenja poslova koji su u izvornoj nadležnosti jedinica
lokalne samouprave.
