Stručni rad
Predmet: Bankarsko poslovanje
Tema: Kamata i kamatna politika
Profesor:
Učenik:
Kamata i kamatna politika
2
1. Pojam kamate
Kamata predstavlja cenu korišćenja kreditnih i novčanih resursa na finansijskom
tržištu. Kamata je trošak pozajmljivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od
sopstvene potrošnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Stopa
korisnosti novčanih resursa je po pravilu uvek veća u sadašnjem vremenskom periodu u
odnosu na budući vremenski period, usled čega treba platiti odgovarajuću tržišnu cenu
njihovog korišćenja u odgovarajućem periodu. Suficitari prodaju ili ustupaju svoja
finansijska sredstva deficitarima uz ugovaranje odgovarajuće naknade, odnosno cene
(kamate) i perioda korišćenja sredstava. Nivo kamatne stope treba da bude dovoljan za
obezbeđivanje prioriteta buduće u odnosu na sadašnju potrošnju vlasnika sredstava. Kamata
je poznata od najstarijih civilizacija, kao što je sumerska. Bila je zabranjena propisima
mnogih religija, uključujući hrišćansku, a i danas kamatu odbacuje islam. Razlog je uvek isti:
navodno zelenaštvo. Ove zabrane se oduvek zaobilaze domišljatim rešenjima, kao što je
učešće zajmodavca u zajedničkom poslu sa zajmoprimcem.
Postoji više razloga zbog kojih zajmodavac naplaćuje kamatu i koji istovremeno
predstavljaju determinante visine kamatene stope
1
:
•
Odloženo raspolaganje novcem: budući da svaki čovek više voli da jednom
sumom raspolaže danas, a ne u budućnosti (teorija vremenske preferencije),
to je potrebno da zajmoprimac nadoknadi zajmodavcu to odloženo
raspolaganje.
•
Rizik pozajmljivanja: uvek postoji opasnost da zajmodavac neće u celini ili
delimično primiti nazad onoliko koliko je pozajmio, na primer zato što
zajmoprimac nije u stanju ili da neće da vrati pozajmnjeno, ili je došlo do
promena kurseva valuta i smanjenja vrednosti potraživanja itd; stoga
zajmiodavac traži povećanu kamatnu stopu (premija za rizik) u odnosu na
potpuno siguran zajam.
•
Oportunitetni trošak: ukoliko zajmodavac pozajmi zajmoprimcu novac, tada
je propustio priliku da investira u sve druge poslovne mogućnosti, što znači i
da je propustio da od njih ostvari dobit; to odricanje mora biti nadoknađeno,
•
Inflaciona očekivanja; da inflacija, koja obezvređuje novac, ne bi smanjila
vrednost pozajmice koju dužnik vrati, to je potrebno da se unapred u zajam
ugradi mehanizam koji će štititi poverioca; to se obično čini povećanjem
kamatne stope u odnosu na onu koja bi bila primenjena u svetu bez inflacije.
•
Preferencija likvidnosti: pojedinci više vole da raspolažu kapitalom u
likvidnom obliku, tj. u obliku koji može odmah ili u kratkom roku, a po
potrebi, biti korišćen (novac, državne obveznice, akcije), nego u obliku koji
traži vreme i novac da postane raspoloživ (dugovi).
1
Grupa autora ,,Monetarni fiskalni menadžment,,
Kamata i kamatna politika
3
Kamata se obično izražava kao godišnja kamatna stopa: iznos kamate koja će biti
isplaćena tokom jedne godine podeljen je iznosom pozajmljenog novca.Nominalna kamatna
stopa je ona koja je zapisana u ugovoru između stranaka. Realna kamatna stopa je predstavlja
prilagođavanje nominalne kamatne stope za inflaciju. Na primer, ukoliko je nominalna
kamatna stopa 10%, a inflacija 6%, tada je realna kamatna stopa 4%.
Kamata je samo jedan
od oblika dobiti na finansijskim tržištima, odnosno na tržištu investicija. Drugi su prinosi
od obveznica, kapitalna dobit od akcija, profit od kursnih razlika i slično. Budući da su sva
finansijska tržišta međusobno povezana i da konkurišu jedna drugima, to i visina kamatne
stope zavisi od prinosa na drugim tržištima, kao i što sama utiče na prinose na drugim
tržištima.
Kamata i kamatna politika
5
3. Vrste kamatnih stopa
Banka kao finansijski posrednik posluje tuđim sredstvima, bilo da su to:
•
Depozit – kao izvori sredstava, odnosno
•
Krediti – kao plasirana sredstva.
Banka ostvaruje prihod naplaćujući aktivnu kamatnu stopu na razne oblike plasiranih
sredstava, među kojima su najvažnije razne vrste kredita i razne vrste hartija od
vrednosti.Pasivnu kamatnu stopu banka plaća na razne vrste izvora sredstava, među kojima
su najvažniji depoziti privrede i građana, odnosno štednja.Suma ukupne aktivne kamate služi
za podmirenje sume ukupne pasivne kamate banke, a iz razlike aktivne i pasivne kamatne
stope banaka podmiruje svoje operativne troškove.
Način na koji će banka vršiti obračun kamata na plasmane (što predstavlja prihod
banke), a naročito kamata na kredite (s' obzirom da kreditni portfolio ima centralno mesto u
aktivi svake komercijalne banke) utiče se na veličinu, realnost i stabilnost prihoda banke. U
uslovima čestih ekonomskih promena i nestabilnosti na finansijskom tržištu za banku je od
primarnog značaja da obezbedi projektovane prihode i projektovanu rentabilnost, odnosno
profit i dividendu. Pri tome je od izuzetnog značaja na svakom kreditnom poslu, ne samo
obebediti vraćanje glavnice i naplate ugovorene kamatne stope već i da prihod banke od
kamata ne bude obezvređen usled promena u okruženju. To se postiže primenom
odgovarujućih modela ugovaranja i obračuna kamatnih stopa na banke.
Razlikuje se nekoliko vrsta kamatnih stopa
3
:
1. Nominalna kamatna stopa
2. Stvarna kamatna stopa
3. Realno pozitivna kamatna stopa
4. Realno negativna kamatna stopa,
5. Relativna kamatna stopa i
6. Konformna kamatna stopa
3
http://www.moj-bankar.hr/Kazalo/K/Kamata
