БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗАВРШНИ РАД
ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ
Ментор
: _________________________
Студент: _______
___________
Београд
20XX
2
Студијски програм: ___________________________
Завршни рад
основне струковне студије
(Тема:) ПОРЕЗ НА ДОБИТ НА ПРИМЕРУ ПРЕДУЗЕЋА АМТЕСТ
Комисија:
1.
, председник
(потпис)
2.
, ментор
(потпис)
3.
, члан
(потпис)
Датум одбране рада: ___________________
Студент:
________________
Оцена: _______________________________
Број индекса:
_____________
4
УВОД
Порез на добит предузећа је порез на добит правних лица. Порез на добит предузећа се
опорезује на коначан резултат предузећа односно на добит коју оствари порески обвезник.
Порез на добит предузећа је порески облик новијег датума односно он се уводи у
употребу, појавом друштва капитала средином деветнаестог века. Код нас је порез на
добит предузећа уведен 1991 године, реформомк пореског система. Осим предузећа,
обвезници овог пореза су и одређене задруге, као и друга правна лица, ако остварују
приходе продајом производа или вршењем услуга уз понуду на тржишту. Порез на добит
предузећа један је од најважнијих пореских инструмената за подстицање привредне
активности у домаћем окружењу, али и за привлачење неопходног страног капитала. Због
значаја и улоге овог порезног облика, у наставку рада биће детаљно обрађени:
- сам појам пореза на добит предузећа
- постојећи концепти опорезивања предузећа као и
- сви елементи овог пореза: порески обвезник, пореска стопа, пореска основица и порески
подстицаји.
Појам пореза на добит предузећа
“Порез на добит предузећа може дефинисати као порез на добит правних лица које се баве
економском делатношћу.”
Порез на добит предузећа је порески облик којим се опорезује коначни финансијски
резлтат - добит коју оствари порески обвезник. Порез на добит на рад правних особа.
Порез на добит настаје као разлика прихода и трошкова. Порез на добит је увршћен у
већину савремених пореских састава. Претпоставка за његово увођење била је појава
друштава капитала средином деветнаестог века. Сличан је порезу на доходак али
представља самостлани порески облик. Порез на добит предузећа припада групи
непосредних или директних пореза. Директним порезима сматрају се они порези који се
директно наплаћују од пореских обвезника тј, који се не могу механизмом превалити на
друго лице.Код пореза на добит предузећа опорезује се добит коју порески обвезник
оствари у току календарске године.
5
Карактеристике пореза на добит су:
- субјекти опорезивања нису појединци, физичке особер, већ организације, односно
јединство људи и средства уједињених ради заједничког циља.
- порез на добит утврђује се на основи државне делатности друштва. Значење пореза на
добит мења се овисно о томе полази ли или се при његовом карактеризирању од објекта
или пак од субјекта опорезовања као одлучијућег показатеља сврхе његовог уврштења у
порезне саставе.
- порез на добит је порез на нето добит предузећа у правллу правних особа које обављају
државну активност.
- образложење за постојање пореза на добит треба тражити у економско-политичком
становишту јер је то за фокус релативно јефтин извор прикупљања прихода а са
становишта носиоца политичких одлука преферирани порезни облик. Премда је порез на
добит предузећа један од значајнијих порезних облика савремених порезних састава,
његов финансијски учинак није особито изражен.
7
Насупрот томе, његови недостаци су много озбиљнији и израженији и састоје се у:
1. Немогућности обухвата укупне економске снаге пореског обвезника
2. Релативно вишој пореској стопи јединог пореског облика (што би изазвало јак отпор
премаплаћању тог пореза, и следствено томе, повећану пореску евазију и
искључиво реализацијуфискалног циља опорезивања)
3. Немогућност остваривања екстрафискалних циљева опорезивања
Порески монизам у пракси није могуће остварити , па се у савременим пореским
системима примењује порески плурализам Овај систем садржи више инструмената и
пореских облика. У систему плурализма и више пореских облика лако је спроводити
еластичнију политику стимулације одређене гране, области, делатности, већ према
потребама друштвено-економског развоја. Овај систем све више добија на значају развојем
економско-политичких, социјалних и других циљева опорезивања уз већ познати чисто
фискални циљ. Ову групу пореза чине две велике скупине директних и индиректних
пореза. Систем опорезивања се разликује од државе до државе због примене
различитих порескихинструмената. Порески прописи се разликују како по погледу
циљева, тако и у начину захватањаекономске моћи пореског обвезника. Најважније питање
у једном привредном систему је усуштини како утврдити економску снагу обвезника.
Порески системи савремених држава међусобно се разликују не само у односу на
саставнеелементе, него и у погледу учешћа појединих пореских облика у структури јавних
прихода фискалногкарактера.
Наведене разлике настају због различитих фактора, од којих су најважнији следећи:
1. Развијеност привреде
2. Друштвено-економско уређење
3. Флексибилност појединих пореза.
4.Образовни ниво становништва
5. Могућност коришћења нових технологија
