21.- ПОЈАМ И ОБЕЛЕЖЈА ФИСКАЛНИХ ПРИХОДА (ДАЖБИНА)
Дажбине
су бесповратна обавезна давања које држава установљава
Законом, уводи и наплаћује на основу фискалног суверенитета ради
задовољења јавних потреба.
Обележја
дажбина су:
1.- ОБАВЕЗНОСТ
.- Физичка и правна лица имају обавезу да плаћају
дажбине које уводи држава. Не може се избећи обавеза плаћања
пореза.Ова лица су, такође, корисници јавних потреба које се
финансирају прикупљеним дажбинама. Ова средства се могу
трошити на начин предвиђен буџетом.
Обавезност омогућава разликовање:
Апсолутно обавезних давања
(
пореза
), и
Релативно обавезних давања
(
таксе и царине
)
2.- НЕПОВРАТНОСТ
.- Дажбине су бесповратна давања јер између
државе и обвезника давања није заснован никакав уговорни однос,
већ је држава једнострано увела обавезу плаћања дажбине.
3.- НЕПОСТОЈАЊЕ НЕПОСРЕДНЕ ПРОТИВНАКНАДЕ
за плаћени износ,
односно да противнакнада буде извршена одмах по плаћању
дажбине и да буде видљива.
Тако се разликују:
Дажбине
које потичу од пореза
, где постоји противнакнада
али посредна. Приходе од пореза држава користи за
подмирење потреба у области образовања, здравства, културе,
социјалног старања. Сваки порески обвезник може користити
услуге ових јавних служби.
Друге врсте дажбина
(таксе) које су везане директно за
противчинидбу. То су услуге које обвезнику врши државни
орган или установа.
22.- ЕКОНОМСКИ ИЗВОРИ ФИСКАЛНИХ ИЗВОРА (ДАЖБИНА)
Општи извор дажбина је национални доходак. Материјални и
економски извори су: имовина, доходак и потраживања.
1.- ИМОВИНА КАО ИЗВОР ДАЖБИНА.-
1
Са
грађанског становишта
имовину чине сва субјективна имовинска
права - стварна, облигациона, и све имовинске обавезе неког лица.
Са
пореско-правног становишта
имовина је однос између активе и
пасиве физичког или правног лица
Као
предмет
дажбинског захватања састоји се од различитих
материјалних добара - непокретне и покретне ствари и имовинска
права.
Имовина физичког лица се различито опорезује - делови имовине (на
пример непокретност) или у целини када се предаје и преноси
уговором. Имовина предузећа се опорезује у целини - као
књиговодствена вредност капитала, или само поједини делови (на
пример право својине на непокретности)
2.- ДОХОДАК КАО ИЗВОР ДАЖБИНА.-
Доходак
је скуп материјалних добара које корисник дохотка редовно
добија и која се могу утрошити а да се тиме не умањи имовина
корисника дохотка.
А.-
Доходак физичког лица је збир његових чистих прихода (од
пољопривреде, зарада, закупнина). Опорезује се порезом на доходак
грађана.
Доходак правног лица је разлика између укупног прихода и
трошкова. Опорезује се порезом на доходак корпорације.
Б.-
Фундирани доходак потиче од имовине или рада из трајног
радног односа, пензија, социјалне помоћи.
Нефундирани доходак је доходак из одређеног посла за одређено
време.
В.-
Оригинарни (изворни) који потиче од рада и капитала и
продајом роба на тржишту.
Изведени (деривативни) када се стиче одузимањем изворног дохотка.
3.- ПОТРОШЊА КАО ИЗВОР ДАЖБИНА.-
Постоје различите дажбине на потрошњу, а најчешће се примењују:
порез на промет, акцизе и царине. Све дажбине на потрошњу имају
два битна обележја - преваљивост и регресивност.
2
За разлику од оних средстава која држава остварује на основу
привредне активности или права власништва (оригинарни или
изворни приходи државе), порези су деривативни - изведени
приходи.
3.- НЕПОСТОЈАЊЕ ПРАВА НА ПОВРАЋАЈ ПОРЕЗА
.- Обвезник се
одриче једног дела своје економске снаге у корист државе. Нема
могућности да му се та средства било када врате.
Држава постаје власник тих средстава, јер се овде ради о преносу
средстава из облика приватне у облик државне својине.
Неповратност је елемент сличности између пореза и тзв. вечите
ренте где уписник зајма добија само камату, али има могућност да
обвезницама овог зајма тргује на тржишту хартија од вредности
(ефективним берзама).
4.- ОДСУСТВО НЕПОСРЕДНЕ ПРОТИВНАКНАДЕ
је основ по коме се
порези разликују од других врста фискалних прихода (таксе).
Основ настанка пореске обавезе је пореска способност а не извршена
услуга од стране пореског органа:
Обвезници који су платили порез не могу захтевати од државе
одређену чинидбу. Средства прикупљена опорезивањем
држава користи за подмирење јавних потреба (државна управа,
образовање, здравље). Сви грађани, и они који порез плаћају и
они који не плаћају, као и они који су ослобођени од плаћања
могу да користе ове услуге државе.
Корист је посредна.
За плаћену таксу обвезник добија тачно одређену
противнакнаду у виду специјалне услуге нематеријалне
природе (пример, издавање разних уверења, путних и других
јавних исправа).
5.- НЕДЕСТИНИРАНОСТ ПОРЕЗА
значи да намена трошење ових
прихода није унапред утврђена. Наплаћени порески приходи користе
за подмирење свих јавних расхода државе.
У неким пореским системима, чија је намена унапред утврђена
(пример, порез на зараде служи за финансирање социјалног
осигурања (у америчком пореском систему).
6.- ПОРЕЗИ СУ НОВЧАНИ ПРИХОД.
Изузетно
се убирају у натури у
ванредним друштвеним ситуацијама.
4
Код нас, самодопринос као посебна врста јавних прихода може се
измирити у новцу, натури или раду.
24.- ОСВРТ НА РАЗВОЈ ПОРЕЗА
Још је у класичном римском периоду Улпинијан тврдио да су порези
живци државе, одн. да нема државе без пореза. У Јустинијановом
Corpus Juris Civilis, постоји констатација да су порези корисни и
потребни држави.
Историјски развитак пореза је уско везан за историјски развој државе
и њених функција.
А.- Порекло пореза
је у давању поклона. Први порези теретили су
пре свега непокретну имовину због неразвијених робно-новчаних
односа.
У натуралној привреди обавезна давања су имала карактер личних
прихода а плаћана су владару у натури (мостарине, путарине). Први
порези су се појавили у облику главарине.
Б.- У феудалном друштву
порески системи су слабо развијени без
мало врста и облика прихода. Фискални приходи су пре били
добровољна него принудна давања.
Развија се робно-новчана привреда, долази до поделе рада,
производње за тржиште и појаве новца.
В.- Са развојем друштвене поделе рада
и производње у градовима
јављају се нови извори прихода који се опорезују (обављање
привредних и непривредних делатности, лични рад)
Г.- Порезе у правом смислу
речи срећемо у 13 веку у земљама
континенталне Европе. Као једна од последица Француске буржоаске
револуције уводи се пореска обавеза као грађанска дужност.
Прихваћен је термин обавеза, намет или порез.
Јачање буржоаске државе даје порезу карактер сталног и главног
механизма финансирања друштвених потреба.
Д.- После буржоаских револуција
фискални системи на западу
мењају своју основу. Укидају се пореске привилегије на класној
основи. Уводи се пореска једнакост свих грађана а порез добија
карактер опште јавне дужности где се правни основ заснива на
закону..
5
У оквиру ове теорије није постојао јединствен став о врсти користи
коју треба да имају порески обвезници од државе.. Она се разгранала
у две варијанте:
Монтескије је заступао теорију осигурања. Он је порез одредио
као премију осигурања пошто држава брине за материјалну и
личну безбедност грађана. Он је порез дефинисао као онај део
имовине који грађанин даје држави да би му сачувала остатак.
Ако је имовина већа, обим сигурности је већи, па се ова теорија
залагала за промену прогресивног опорезивања.
По другој варијанти - теорији уживања - оправдање за
опорезивање се налазило у томе, што држава, вршећи своје
јавне функције омогућава пореским обвезницима да несметано
уживају, односно располажу својом имовином и дохотком.
4.-
У оквиру
ТЕОРИЈЕ ЖРТВЕ
, јављају се схватања о етичком основу
плаћања пореза као жртви у општем интересу.
Што се тиче висине жртве, односно пореза:
Једни
теоретичари залажу се за апсолутно једнаку жртву,
односно да сви треба да плаћају порезе у једнаким износима
Други
указују на потребу пропорционално једнаке жртве,
односно, да сви треба да плаћају порезе у истом проценту од
своје основице.
Трећи
полазе од минималне жртве, односно граничној
корисности дохотка. Када гранична корисност дохотка
обвезника опада са порастом дохотка, онда већи део пореског
терета треба да понесу најбогатији.
26.
ЦИЉЕВИ ОПОРЕЗИВАЊА
Опорезивањем државе
настоје да остваре
не само
фискални
већ и
неки од
нефискалних
циљева.
Према критеријуму важности
разликују се:
примарни
и
секундарни
циљеви,
Ако се за
критеријум
разликовања користи
приоритет остваривања
једног циља пред другим
, разликују се:
главни
и
споредни
циљ.
7
