БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

С Е М И Н А Р С К И     Р А Д 

ИЗ

УПРАВНОГ ПРАВА

Тема: Класификација случајева незаконитости 

приликом доношења управних аката

Београд, фебруар 2017.

1

КЛАСИФИКАЦИЈА СЛУЧАЈЕВА НЕЗАКОНИТОСТИ 

ПРИЛИКОМ ДОНОШЕЊА УПРАВНИХ АКАТА

Мерила класификације (разврставања) 

– Грешке у обављању управе 

могу   се   испољавати   као   грешке   незаконитости   и   грешке 
нецелисходности.   Грешке   незаконитости   су   случајеви   непосредне 
повреде   закона,   док   су   грешке   нецелисходности   могуће   једино 
приликом   погрешне   слободне   оцене   и   оне   значе   погрешан   избор 
између   више   правно   једнаких,   али   са   становишта   целисходности   у 
конкретним случајевима различитих алтернатива.

1

 

Повреде закона и подзаконских прописа путем управних аката могу се 
извршити   на   врло   различите   начине.   Правна   теорија   покушава   да 
изврши   класификацију   случајева   незаконитости,   тј.   класификацију 
случајева у којима долази до повреде закона и других подзаконских 
прописа донетих управним актима. Углавном, правна теорија стоји на 
гледишту да постоје пет основних случајева незаконитости, и то:

а) незаконитост извршена повредом прописа о надлежности;
б) незаконитост извршена повредом процесних прописа, тј. прописа 

о поступку;

в) незаконитост   извршена   погрешним   утврђивањем   чињеничног 

стања;

г) незаконитост извршена повредом материјално-правних прописа и
д) незаконитост у циљу.

1.   Незаконитост   извршена   повредом   прописа   о   надлежности.  

– 

Прописи надлежности спадају у когентно право, због чега су државни 
органи и организације у вршењу јавних овлашћења дужни да доносе 
управне акте и предузимају радње само у складу са одредбама којима је 
регулисана   њихова   надлежност.   Незаконитост   може   бити   извршена 
повредом   прописа   којима   је   регулисана   стварна   надлежност,   као   и 
повредом   прописа   којима   је   регулисана   месна   надлежност.   Повреде 
прописа о надлежности, а нарочито прописа о стварној надлежности, 
представљају   врло   тешке   повреде,   тако   да   поједини   правни   акти 
државне управе (а нарочито управни акти), уопште не могу да стекну 
правноснажност ( то је случај са управним актима који се према Закону 
о општем управном поступку могу огласити ништавним).

1

 Марковић Ратко, Управно право, Београд, 2002.

2

background image

Želiš da pročitaš svih 7 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti