БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗАВРШНИ РАД
ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ
Београд, 2017.
Студијски програм: Финансије, рачуноводство и банкарство
Завршни рад
основне струковне студије
(Тема:)
Порез на додату вредност (ПДВ)
Комисија:
1.
, председник
(потпис)
2.
, ментор
(потпис)
3.
, члан
(потпис)
Датум одбране рада: ___________________
2
1. УВОД
Индиректни порези су једни од најиздашнијих фискалних прихода. Једино порез на
доходак грађана има већу стопу учешћа у систему фискалних прихода Републике.
Порез на додату вредност се обрачунава и плаћа у свакој фази производње и промета
добара и услуга до крајње потрошње, али тако да се у свакој фази опорезује само износ
додате вредности која је створена у тој фази. Порески обвезник обрачунава порески
обвезник, на свој укупан промет добара и услуга, с тим што порез на додату вредност
уплаћује само на онај део вредности производа и услуга који је додат у тој фази. Додата
вредност представља ону вредност коју приузвођач, лице које пружа услуге, трговац на
велико или трговац на мало додаје сировинама и другим инпутима, пре него што се прода
производ или изврши услуга.
Предмет опорезивања пореза на додату вредност су:
1)
испорука добара и пружање услуга које порески обвезник изврши у Републици уз
накнаду, у оквиру обављања делатности и
2)
увоз добара у Републику.
Да би нека испорука добра и услуга била предмет опорезивања потребно је да су
испуњени следећи услови:
да је извршена испорука добара или пружена услуга,
да је испорука добара или пружање услуга извршио обвезник пореза на додату
вредност,
да је промет извршен у Републици,
да је промет извршен уз накнаду и
да је промет извршен у оквиру обављања делатности.
Промет добара, је пренос права располагања на телесним стварима (материјалним
стварима) лицу које тим добрима може располагати као власник.
Добра могу бити: сировине, полупроизводи, роба, готови производи, жива бића, природна
добра, ствари или скуп ствари или производа који су обједињени у јединствену целину, а која
нису збир појединачних ствари. Добрима се сматрају и нематеријалне ствари као што су вода,
електрична енергија, гас и топлотна енергија.
Прометом добара, сматрају се и специфичне врсте испорука добара које порески обвезник
врши у земљи у оквиру обављања своје делатности и то:
1)
пренос права располагања на добрима уз накнаду на основу прописа државног органа,
ограна територијалне аутономије или локалне самоуправе,
2)
предаја добара по основу уговора о лизингу, у складу са Законом, или на основу
уговора о продаји са одложеним плаћањем којим је утврђено да се право располагања
преноси најкасније отплатом последње рате,
3)
пренос добара од стране власника комисионару и од стране комисионара примаоцу,
4)
испорука добара по уговору на основу којег се плаћа провизија при продаји,
5)
пренос добара од стране власника консигнатера примаоцу добара,
6)
испорука добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала
испоручиоца, ако се не ради само о додацима или другим споредним материјалина,
7)
први пренос права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима или
економски дељивим целинама у оквиру тих објеката,
4
8)
први пренос власничког удела на новоизграђеним грађевинским објектима или
економски дељивим целинама у оквиру тих објеката,
9)
размена добара за друга добра или услуге.
Са прометом добара уз накнаду изједначава се и сопствена потрошња и други облици
давања без накнаде, и то:
1)
узимање добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе
оснивача, запослених или других лица,
2)
сваки други промет добара без накнаде,
3)
исказани расход (кало, растур, квар и лом) изнад количине утврђене актом који доноси
Влада Републике Србије.
Промет услуга, у смислу пореза на додату вредност, су сви послови радње у оквиру
обављања делатности који нису промет добара. Промет услуга је и свако нечињење и
трпљење.
Прометом услуга, у смислу овог Закона, сматра се и:
1)
пренос и уступање ауторских права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и
других права интелектуалне својине,
2)
пружање услуга уз накнаду на основу прописа државног органа, органа територијалне
аутономије или локалне самоуправе,
3)
предаја добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала
наручиоца,
4)
размена услуга за добра или услуге,
5)
предаја јела и пића за конзумацију на лицу места,
6)
пренос власничког удела на непокретностима,
7)
уступање других удела или права.
Са прометом услуга уз накнаду изједначава се:
1)
употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе
оснивача, запослених или других лица,
2)
пружање услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача,
запослених или других лица.
Прометом добара и услуга, не сматра се:
1)
пренос целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, ако је стицалац
порески обвезник или тим преносом постане порески обвезник и ако продужи да
обавља исту делатност,
2)
пренос права својине на половним моторним возилима, односно половним пловним
објектима, ако преносилац није порески обвезника у смислу овог закона,
3)
бесплатно давање пословних узорака у обичајеним количинама за ту намену купцима
или будућим купцима,
4)
давање поклона мање вредности, ако се дају повремено различитим лицима,
Предмет опорезивања пореза на додату вредност је и увоз добара. Под увозом, сматра се
сваки унос добара у царинско подручје Републике.
Порез на додату вредност разликује пореског обвезника и пореског дужника. Порески
обвезник је лице које ''садржи'' следећа обележја:
самосталност у обављању промета добара и услуга или код увоза добра,
промет добара и услуга врши у оквиру обављања делатности,
5
и набавку опреме и објеката за вршење делатности, односно примљене услуге, користе или
ће их користити за промет добара и услуга, уз следеће услове:
да обвезник, набављена добра и примљене услуге за који је обрачунат птеходни порез
од стране обвезника пореза на додату вредност користи за пословне сврхе:
1) који подлеже порезу на додату вредност,
2) за које постоји ослобођење плаћања пореза на додату вредност са правом на одбитак, или
3) који је извршен у иностранству, ако би за тај промет постојало право на одбитак
претходног пореза да је извршен у Републици,
да обвезник пореза поседује:
1) рачун издат од стране другог обвезника у промету о износу претходног пореза,
2) документ о извршеном увозу добара, у којем је исказан претходни порез, односно којим се
потврђује да је прималац или увозник тако исказани порез на додату вредност платио
приликом увоза.
2. ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈЕ ПОРЕЗА
Порези представљају основни облик или инструмент формирања јавних прихода,
покрића буџетских расхода и задовољавања јавних потреба.
Постоје три основна начина увођења и наметања пореза:
1.
наметање пореза обавезно (силом);
2.
увођење пореза на основу уговора између одређених сталежа, класа и владара;
3.
уставно увођење и плаћање пореза.
Порез
је давање у новцу, који држава убира од појединаца на основу своје власти, без
директне противнакнаде, а у циљу покрића јавних терета, односно, расхода.
Из ове дефиниције пореза могу се уочити три основне карактеристике пореза:
1.
обавезност давања;
2.
не постоји директна противнакнада;
3.
пореска давања су безповратна.
Основне особине пореза су:
порез је јавни, тј. државни приход који се плаћа за задовољавање општих интереса;
порез је принудно давање које се наплаћује кроз финансијску принуду државне
власти;
порез је давање пореских обвезника без директне противнакнаде;
порез је давање из вишка производа или из имовине;
порези су редовни приходи;
порезе једнострано уређује држава;
порези су изведени приходи државе;
редовно се наплаћују у новцу, и др.
7
