Uvod
Hans Seli
(Hans Selye) je 1935.. postavio teoriju prema kojoj do bolesti dolazi
usled poremećaja ravnoteže u organizmu pod dejstvom raznih spoljašnjih i
unutrašljih činilaca. Zbirni naziv za bilo koji od tih činilaca je
stresor
(stressor). Oni
ispoljavaju agresivno dejstvo na organizam -
stresorno dejstvo
, a odgovor
organizma se naziva
stres.
Fizička aktivnost je jedna od osnovnih karakretistika čoveka a istoremeno I
snažan stresor. Postoji nekoliko vidova čovekove organizovane fizičke aktivnosti I
svaki po svojim karakteristikama nosi niz korisnih ali I mogučih štetnih efekata.
r
2
Teorija stresa
Kanadski lekar Hans Selije je bio pvi istraživač koje je pružio komcept stresa do
kojeg je došao sasvim slučajno u jednom eksperimentu. Da bi ispitao uticaj različitih
efekata hormona ovarijuma I placente Selije je davao macerate ovih struktura. Na
svoje zaprepašćenje, nakon izvesnog vremena primetio je da se kod svih pacova
bez obzira na ono što je aplikovono događale identične reakcije. Sve
eksperimentalne životinje su pokazale isti trijas simptoma:
-
Hipertrofija nadbubrežne žlezde
–
Atrofija limfatičkog sistema
Krvareće grizlice u digestivnom traktu
Nalaz je ukazivao na to da se radi o identičnoj pojavi. Ponovio je eksperiment
sa ubrizgavanjem nekih novih materija i dobio je ponovo isti rezultat. Tako je začeta
teorija koja jemogla da objasni i ranije uočenu simptovatologiju kao delovanja
različitih bolesti. Ne radi se dakle o odgovoru na poseban stimulus već je to bio
jedinstev pokušaj prilagođaaja novonastaloj situaciji.Trijas simptoma je nazvan
stresni trijas, nokse stresori a sama reakcija opšti adaptacioni sindrom. Nalazi
Selijea su objavljeni i danas nakon više od pola veka osnova ove teorije ostaje
nepromenjena samim tim što izvrsno objašnjava mnoge pojave.
Stresna reakcija podrazumeva prolazak organizma kroz tri moguće faze. U prvoj fazi
alarma odvijaju se najburnije reakcije. To je početak i nezaobilazni deo svake tresne
situacije. Druge dve faze sa samo mogući ishodi celokupnog adaptivnog procesa.
Naime, ako organizam uspe da savlada delujuću noksu znači da ulazi u fazu
adapracije kojoj je reakcija znatno blaža pa čak i izostaje. Ako to nije slučaj, stresna
reakicija može da pređe u fazu iscrplenosti.
4
