1
UVOD
Sistem zaštite od požara (u daljem tekstu: zaštita od požara) obuhvata skup mera i radnji za
planiranje, finansiranje, organizovanje, sprovođenje i kontrolu mera i radnji zaštite od požara, za
sprečavanje izbijanja i širenja požara, otkrivanje i gašenje požara, spasavanje ljudi i imovine,
zaštitu životne sredine, utvrđivanje i otklanjanje uzroka požara, kao i za pružanje pomoći kod
otklanjanja posledica prouzrokovanih požarom.
Prevencija zaštite od požara obezbeđuje se planiranjem i sprovođenjem preventivnih mera i
radnji tako da se što efikasnije spreči izbijanje požara, a da se u slučaju izbijanja požara rizik po
život i zdravlje ljudi i ugrožavanje materijalnih dobara kao i ugrožavanje životne sredine svede
na najmanju moguću meru i požar ograniči na samom mestu izbijanja.
Subjekti zaštite od požara podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti o značaju zaštite
od požara kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja,
usavršavanja u procesu rada, kao i javnog informisanja.
Odgovorna lica u državnim organima, organima autonomne pokrajine i organima jedinice
lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna i fizička lica odgovorna su za sprovođenje
mera zaštite od požara.
Vlada donosi Sanacioni plan Republike Srbije za saniranje posledica prouzrokovanih
požarom ako posledice požara prevazilaze mogućnosti sanacije jedinice lokalne samouprave ili
autonomne pokrajine, ako opasnost od požara ugrožava objekte i prostor od izuzetnog značaja za
Republiku Srbiju ili na njemu izaziva velike posledice i u slučaju havarije. Sanacioni planovi
sadrže: stanje, mere, procenu uticaja na život i zdravlje ljudi, procenu uticaja na životnu sredinu,
nosioce, način, dinamiku i sredstva za realizaciju plana.
U cilju utvrđivanja odgovarajuće organizacije i preduzimanja mera potrebnih za uspešno
funkcionisanje i sprovođenje zaštite od požara, Ministarstvo vrši kategorizaciju objekata,
delatnosti i zemljišta prema ugroženosti od požara u zavisnosti od tehnološkog procesa koji se u
njima odvija; vrste i količine materijala koji se proizvodi, prerađuje ili skladišti; vrste materijala
upotrebljenog za izgradnju objekta; značaja i veličine objekta i vrste biljnog pokrivača.
3
2) objekti moraju biti snabdeveni hidrantima, aparatima i drugom propisanom opremom i
uređajima za gašenje požara, a broj, vrsta i lokacija ovih sredstava utvrđuju se propisanim
tehničkim normativima i standardima za zaštitu od požara;
3) električne, ventilacione, toplotne, gromobranske, kanalizacione i druge instalacije i uređaji u
objektima moraju se izvesti, odnosno postaviti tako da ne predstavljaju opasnost od požara.
Zaposleni u čiji delokrug, odnosno poslove spada održavanje pojedinih instalacija i uređaja ,
dužni su da vrše kontrolu ispravnosti i pravilnog funkcionisanja uređaja i instalacija, tako da u
slučaju oštećenja ne izazovu požar u objektima.
U delovima objekta u kojima se drže ili koriste zapaljive tečnosti, zapaljivi gasovi,
eksplozivni i drugi lako zapaljivi materijali ili se stvaraju eksplozivne smeše, i to u npr.
laboratoriji za tekstilno-odevne nauke zabranjeno je pušenje, upotreba otvorene vatre, svetiljki sa
plamenom i sredstava za paljenje, upotreba alata koji varniči, korišćenje grejnih uređaja sa
usijanom površinom, kao i držanje i smeštaj materijala koji je sklon samozapaljenju.Smeštaj i
čuvanje zapaljivih tečnosti i gasova, eksplozivnih i drugih lako zapaljivih materija može se vršiti
samo u posebnim magacinskim prostorijama objekata koje su izgrađene u tu svrhu prema
propisima o smeštaju i čuvanju ovih materija.
Rad sa otvorenom vatrom i uređajima sa usijanim površinama, aparatima za zavarivanje,
rezanje i lemljenje može se obavljati u prostorijama tek pošto se prethodno pribavi odobrenje i
preduzmu mere zaštite od požara i obezbede sredstva za gašenje požara.Pre otpočinjanja radova,
rukovodilac radova obavestiće lice odgovorno za poslove zaštite od požara o mestu i vremenu
obavljanja tih radova, koje će izdati pismeno odobrenje za izvođenje radova i naložiti mere koje
se prethodno moraju preduzeti.
Istrošeni materijal, masti, ulja, pokvarene boje, masne krpe, pucval, pamučna, plastična i
druga ambalaža, drvena piljevina, kao i drugi otpadni materijal moraju se po završetku rada
izneti iz radnih prostorija i odlagati na mesto koje odredi lice odgovorno za poslove zaštite od
požara.Uskladištenje materijala u magacinima i drugim prostorijama vrši se u skladu sa važećim
propisima i standardima, s tim što se posebno vodi računa da se obezbede nesmetani prolazi i
odgovarajuće rastojanje uskladištenog materijala od izvora energije.
Cevni sistem koji služi za dovod tečnog goriva u kotlarnicu ili druge uređaje mora biti
izveden i održavan tako da sprečava izlivanje i oticanje goriva van voda.Posude za prihvatanje
eventualno izlivenih tečnosti moraju se držati čisto, uz redovno pražnjenje, a otvori za drenažu
moraju se stalno kontrolisati.
Dimnjaci, dimovodi, ložišni objekti (kotlarnice, lokalne peći na tečno i čvrsto gorivo), čiste se
prema propisima i standardima koje važe za dimničarske usluge, o čemu se sačinjava poseban
zapisnik, koji potpisuju radnici dimničarske službe i zaposleni na poslovima zaštite od požara
koji je ovlašćen da izvrši kontrolu obavljene dimničarske usluge.
Na tavanima i potkrovljima objekata zabranjeno je držanje bilo kakvog materijala i opreme,
izuzev opreme i sredstava za gašenje požara.
4
2. Potivpožarna zaštita objekata
visokogradnje
Pod visokim objektom,podrazumeva se zgrada povećanog rizika od požara sa prostorijama za
boravak lica, čiji se podovi najvišeg sprata nalaze najmanje 30 m iznad kote terena na koju je
moguć pristup vatrogasnim vozilima radi gašenja i spašavanja i sa koje je moguća intervencija uz
korišćenje automehaničkih lestava ili drugih specijalnih vozila namenjenih gašenju i spašavanju
sa visina. Ako se ne može jasno utvrditi da li je predmetni objekat u kategoriji visokih objekata
(zbog nagiba terena, denivelacije i slično), mora se predvideti i izvesti plato uređen za kretanje
vatrogasnih vozila i izvođenje intervencija na objektu.
Vatrogasnim vozilima - mora biti omogućeno da priđu objektu s onih strana - na kojima se
nalaze prozori, vrata ili drugi slični otvori. Prilaz objektu sa strane zabatnog zida bez otvora ne
smatra se prilazom za intervenciju.Za intervencije pri gašenju požara - mora se obezbediti plato
na kome je moguće korišćenje automehaničkih lestava u ovim položajima.
Pristupni put i plato za intervencije - moraju imati kolovoze nosivosti najmanje 10 tona
osovinskog pritiska imoraju se izgraditi tako da su pristup i kretanje vatrogasnih vozila uvek
mogući samo vožnjom unapred.
Pristupni put i plato za intervencije moraju imati kolovoze
nosivosti najmanje 130 kN osovinskog pritiska.
Pristupni put i plato za vatrogasna vozila moraju
biti uvek slobodni i na njima nije dozvoljeno parkiranje i zaustavljanje drugih vozila, niti
postavljanje bilo kojih drugih prepreka koje ometaju vatrogasnu intervenciju.
6
od 75 m.Znakovi za usmeravanje kretanja ljudi - moraju biti osvetljeni izvorom svetlosti koji na
osvetljenu površinu daje jačinu svetla najmanje 50 lx.
2.
OTPORNOST NA POŽAR NOSEĆIH I
NENOSEĆIH KONSTRUKCIJA VISOKOG
OBJEKTA
Noseći elementi građevinske konstrukcije (zid, stub, međuspratna konstrukcija, greda, krovna
konstrukcija, i dr.) moraju biti otporni prema požaru 2,0 h izvedeni od građevinskih materijala
karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501- 1.
Zidovi na granici požarnog sektora moraju biti otporni prema požaru najmanje 1,5 h izvedeni
od građevinskih materijala karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema
standardu SRPS EN 13501-1. Zidovi koridora evakuacije na granici požarnog sektora moraju biti
otporni prema požaru 1,5 h izvedeni od građevinskih materijala karakteristike reakcije na požar
najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1. Vrata koridora evakuacije na
