UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
Fakultet za poslovne i finansijske studije
Banja Luka
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA: Budžet i trezor
TEMA:
BUDŽETSKA NERAVNOTEŽA I FINANSIJSKI DEBALANSI
Student: Profesor:
Marina Stupar Prof. Slavko Vukša
Banja Luka, maj, 2017.godina
1. Klasična statička budžetska ravnoteža
Oformljeni model budžetske teorije i politike (izveden iz klasične građanske finansijske
teorije i politike) na principu “zdravih javnih finansija” isforsirao je primarna budžetska
načela:
1.načelo budžetske ravnoteže,
2. načelo malog budžeta,
3. načelo budžetskog pokrića,
4. načelo budžetskog jedinstva i
5. načelo budžetske jednogodišnjosti,
koje su u koegzistenciji sa ostalim pratećim budžetskim načelima, karakterisali misaoni
sistem tadašnjih finansijskih pisaca (Smith, Ricardo, Bastable, Adams i dr.).
Rigorozna budžetska ravnoteža dugo vremena je označavana kao zdravo finansijsko
rukovodenje i zlatno pravilo finansiranja.
Klasična doktrina branila je princip striktne ravnoteže na sledeći način:
1. ako je budžet u stanju deficitne neravnoteže onda se deficitarni javni rashodi pokrivaju
resursima javnog zaduživanja, koje će otplaćivati buduće generacije (amortizacija zajma uz
odgovarajuću kamatu) i
2. ako država ne može pozajmljivati (tj. da emituje javni dug) onda ona pribegava novoj mo -
netarnoj emisiji, čija cirkulacija, robno nepokrivena, indukuje inflaciju.
A rezultat i jednog i drugog pristupa je stalno uvećavanje javnih rashoda i pozajmljivanja,
monetarna depresijacija, rast cijena i dezorganizacija privredne aktivnosti. Međutim, tre balo
je da se krizne i deflatorne tendencije pojave na horizontima liberalnog kapitalizma, pa da se
teze ortodoksne budžetske ravnoteže i zlatna pravila budžetskog upravljanja iz temelja
potkopaju, budući da bi, po Kevnesovoj doktrini, klasična striktna budžetska ravnoteža u
uslovima cikličnog kretanja privrede (alternacija prosperitetne i depresivne faze) imala za
posledicu ubrzanje ekspanzije ili depresije i rušenje ekonomske ravnoteže. Otuda je i
Kevnes, u okviru politike aktivnih javnih finansija, pretendovao na tolerantni budžetski
dejicit u periodima ekonomskih depresija, koji ne bi iziskivao ekscesivno zaduživanje niti bi
generirao inflatorne trendove. U tom spektru, Keynes se zalagao za dinamički aspekt
budžetske ravnoteže, odnosno za korišćenje budžetskog deficita za finansiranje javne
investicione tražnje, koja se multiplikatorski reperkutuje na rast nacionalnog dohotka, pa,
sledstveno tome, i na rast fiskalnog potencijala, koji kompenzuje nedostatak javnih resursa.
1.1.
Dinamička budžetska ravnoteža i neravnoteža u fiskalnoj
ekonomiji
Negirajući bazične klasične građanske finansijske teorije i politike (kao što su:
neproduktivnost javnih rashoda njihov minimitet i stabilnost, neutralnost i uravnoteženost
finansijskih tokova budžetske potrošnje), savremena građanska literatura, u sklopu
koncepcijskih tumačenja ekonomskog intervencionizma i reproduktivnog javnog trošenja,
pledira na korektivnopodsticajnu kompoziciju budžetskih institucija, budžetsku fleksibilnost
u kompenzacionim i aktivnim finansijama i mehanizam suficitarnog ili deficitarnog
finansiranja javnih potreba, koji deluju kao balansirajući faktor u ekonomskim tokovima
društvene reprodukcije.
