Гимназија Лазаревац
Лазаревац, Доситеја Обрадовића 6
Матурски рад из историје
Крсташки ратови
Ментор: Учeник:
Весна Тодосијевић Ива Газикаловић IV
1
Лазаревац, мај 2017.
САДРЖАЈ
1.Увод.................................................................................................................................1
1.1.Узроци Крсташких ратова......................................................................................2
1.2.Хронологија.............................................................................................................3
2.Први Крсташки рат........................................................................................................3
2.1.Сељачки Крсташки рат..........................................................................................5
2.2.Немачки Крсташки рат..........................................................................................6
3.Други Крсташки рат.......................................................................................................7
4.Трећи Крсташки рат.......................................................................................................9
5.Четврти Крсташки рат..................................................................................................10
6.Дечији Крсташки рат....................................................................................................12
7.Пети Крсташки рат.......................................................................................................13
8.Шести Крсташки рат....................................................................................................14
9.Седми Крсташки рат....................................................................................................15
10.Осми Крсташки рат......................................................................................................17
11.Девети Крсташки рат...................................................................................................18
12.Закључак.......................................................................................................................19
Литература..........................................................................................................................20
1.1.Узроци Крсташких ратова
Први непосредни узрок Крсташких ратова био је напредовање Турака Селџука.
Свет се навикао на муслиманску превласт на Блиском истоку; владавина египатских
Фатимида у палестини била је блага; а хришћанске секте су ту, осим неколико изузетака,
уживале широку слободу вероисповести. Хришћански ходочасници су имали слободан
приступ светим местима; свугде у Европи могли су се срести ходочасници ''палмери''
који су као знак да су обавили ходочашће, носили палмино лишће из Палестине; такви
људи говорио је Петар Орач, '''имали су дозволу да од тада лажу целог живота'' . Али
1070. године Турци су узели Јерусалим од Фатимида, и ходочасници су почели да кући
доносе вести о угњетавању и скрнављењу светиња. У једној старој, непроверенеој причи,
говори се да је један путникк, Петар Пустињак донео папи Урбану II, од Симеона,
патријарха Јерусалима, писмо са појединостима о тамношњим прогонима хришћана, и у
којем се папа преклиње да помогне.
Други непосредни узрок Крсташких ратова било је опасно слабљење
Византијског царства. Седам векова оно је стајало на раскрсници Европе и Азије,
задржавајући азијске војске и степске хорде. Сада су је њени унутрашњи расколи,
исувише ослабили да би она била у стању да испуни свој историјски задатак.Ако
Константинопољ падне, цела Источна Европа ће лежати отворена Турцима. Цар
Алексије I је послао изасланике Урбану II и Сабору у Пјаћенци, молећи Латинску Европу
да му помогне да истера Турке.
Трећи непосредни узрок Крсташких ратова била је тежња италијанских градова –
Пизе, Ђенове, Венеције, Амалфија – да прошире своју растућу трговачку моћ.
Коначна одлука је потекла од самог Урбана. Друге папе су прихватиле идеју. Од
марта до октобра 1095. путовао је по северној Италији и јужној Француској, проверавао
расположење поглавара и осигуравао подршку. У Клермону у Оверњну, одржао је
историјски сабор. Енергични папа је прешао и на друге градове – Тур, Бордо, Тулуз,
Монпеље, Ним... и девет месеци држао проповеди залажући се за крсташки рат. Када је
стигао у Рим после два месеца одсуства, одушевљено су га хвалили најмање побожни
градови хришћанског света. Без икаквог озбиљнијег супротстављања, преузео је право да
ослободи крсташе од обавеза које су ометале крсташки рат. Урбан је, барем теоретски,
постао прихваћен господар европских краљева. Док се грозничаво припремао за свети
рат, цео хришћански свет је био узбуђен као што никада раније није био.
1.2.Хронологија
1. Први Крсташки рат 1096-1099.
2. Сељачки Крсташки рат
1095-1096.
3. Немачки Крсташки рат 1096.
2. Други Крсташки рат 1147-1149.
3.Трећи Крсташки рат 1189-1192.
4. Четврти Крсташки рат 1202-1204.
4. Пад Цариграда 1203-1204.
5. Дечији Крсташки рат 1212.
6. Пети Крсташки рат 1217- 1221.
7. Шести Крсташки рат 1228-1229.
8. Седми Крсташки рат 1248- 1254.
9. Осми Крсташки рат 1270.
10. Девети Крсташки рат 1271.
2. Први Крсташки рат 1095-1099.
Овај рат је покренуо папа Урбан II са циљем ослобођења Христовог гроба и
ослобађања светог града Јерусалима од власти неверника (муслимана). Рат је трајао од
1096. до 1099. године. Током похода, крсташи су освојили Јерусалим и још неке градове
(Едеса и Антиохија). Прве крсташке државе су створене на темељима војних успеха, а
први витешки редови створени су у Јерусалиму.
Током 1071. године, Византија је задобила два тешка ударца, Нормани су заузели Бари
(последњи посед на Апенинском полуострву), а Турци Селџуци су заузели територије на
простору Мале Азије након битке код Манцикерта, па је византијски цар Алексије I
Комнин (1081.-1118.) био принуђен да потражи помоћ у Европи коју није гледао
Антиохија. Велики број становништва се досељава из Европе како би зарадио, а верски
циљ се брзо губи.
2.1. Сељачки крсташки рат
Овај рат је део Првог крсташког рата који је трајао шест месеци, од априла до
октобра 1096. године. Познат је и под називом Народни крсташки рат који је био под
вођством харизматичног проповедника Петра Пустињака. Под његовим вођством
кренула је необучена сељачка војска у крсташки рат, пљачкајући. Сукобили су се у
Земуну, Београду и Нишу са локалним становништвом, где је у сукобу страдало око
10.000 људи. Од Турака су претрпели велики пораз када су пробали да им преотму
Никеју. Само је 3.000 крсташа преживело од 20.000.
Папа Урбан II је планирао да 15. августа 1096. године крене у крсташки рат,
међутим месецима пре тога су се скупиле бројне војске сељака и витезова нижег степена
и кренуле су према Јерусалиму по свом властитом нахођењу. Сељаци су у крсташким
ратовима видели излаз из тешкоћа у којима су се налазили, јер су годинама трпели сушу,
глад и разне болести.
Године 1095. појавио се читав низ метеролошких појава, као што су метеролошки ројеви,
ауроре, помрачење месеца и појава комете и све их је то уверавало да је то божански
благослов за њихов поход. Пред концил у Клермону, појавио се један покрет који је
веровао да је крај света близу и долазило је до масивног ходочашћа. Папа и бискуп су на
концилу у Клермону 1095. године позвали на крсташки рат за ослобођење Јерусалима и
одзив на папин позив да се крене у крсташки рат је био неочекивано велики. Папа је
очекивао неколико хиљада витезова, али се одазвало око 100.000 углавном обучених
бораца, укључујући много жена и деце.
Петар Пустињак из Амијена је био духовни вођа покрета, који је био
харизматични монах и ненадмашни оратор. Облачио се простом одећом и јахао је
магарца. Пустињак је дуж северне Француске и Фландрије проповедао крсташки рат и
тврдио је да га је сам Христ поставио да проповеда овај рат. Сматра се, да се војска Петра
Пустињака састојала од неписмених сељака, који нису знали куда иду и где је Јерусалим,
али и поред сељака било је добро тренираних витезова вишег ранга који су их водили.
Своју војску, Петар је скупио у Келну 12. априла 1096. године и ту је намеравао да се
заустави како би прикупио још крсташа. Међутим, Французи су били нестрпљиви и нису
хтели да чекају Петра и Немце које је он требао да прикупи, па је неколико хиљада
француских крсташа кренуло под вођством Валтера Сан Авоара. Ова група је стигла у
Мађарску 8. маја и прошла је Мађарску и дошла до Београда, где је била граница
Византије.
