Srce predstavlja mišićni organ koji ritmičkim kontrakcijama pumpa krv u arterije ,
na taj način omogućujući ishranu svake ćelije organizma. Kod žena je veličine oko
250-300gr, dok kod muškaraca je nešto veće 300-350gr. Zid srca čine tri sloja:

1) ENDOKARD;
2) MIOKARD;
3) PERIKARD;

Endokard-unutrašnja avaskularna membrana srca. Makroskopski ga čine endotel
kontinuiranog tipa i subendotelni sloj.

Miokard-jeste medijalni sloj koji je ujedno i najdeblji dio zida srca.Čine ga
kontraktilni miociti, potom specijalizovane ćelije provodnog sistema i mioendokrine
ćelije.

Perikard-parijetalni list perikardne kese. Obložen je mezotelnim ćelijama . Perikard i
endokard se na bazi srca spajaju,čineći tako perikardnu kesu.

2.BOLESTI KARDIO-VASKULARNOG SISTEMA

2.1.Bolesti endokarda

2.1.1.Endokarditis

Endokarditis predstavlja upalu endokarda odnosno unutrašnje avaskularne membrane
srca i srčanih valvula. Može biti: infektivni, trombolitički nebakterijski, reumatski,
endokarditis u sistemskom lupusu eritematideusu, u reumatoidnom artritisu itd.

Infektivni endokarditis

mogu prouzrokovati razne bakterije, virusi, rikecije i gljivice.

Ovaj oblik endokarditisa se javlja  veoma često kod starije populacije sa infekcijom
valvula,   a   bez   anamnestičkih   podataka   o   ranijim   oboljenjima   srca.   Dolazi   do
kolonizacije   i   invazije   mikroorganizama   valvularnog   i   nevalvularnog   endokarda.
Kada govorimo o etiologiji :

1) Streptococcus viridans je uzročnik u oko 50 % slučajeva;
2) Stafilococcus aureus je uzročnik u oko 20 % slučajeva;
3) Stafilococcus epidermalis , Enterococci(haemophylus,actinobacillus) i drugi

infektivni uzročnici.

Za nastanak infektivnog endokarditisa neophodno je da zalisci budu oštećeni i da su
se bakterije uselile u krv, te se tako naselile u mikrotrombe   stvorene na oštećenim
zaliscima.   Ukoliko   su   bakterije   jako   virulentne,   može   doći   do   infektivnog
endokarditisa   i   na   neoštećenim   zaliscima.   Na   srčanom   zalisku   javljaju   se   obilne
bakterijske naslage. S jedne strane mogu biti prečnika nekoliko centimetara , a s
druge strane toliko male da se praktično ne vide. Obično vise sa slobodnog ruba
zaliska.  Ove naslage se obično razvijaju pojedinačno, ili pak u nekoliko razbacanih
područja,međutim ne zahvatajući u potpunosti slobodne rubove zalistaka ,kako se
dešava   kod   reumatske   groznice.   Ove   vegetacije   ponekad   dovode   do   perofracije
zalistaka

Slika 1.

Infektivni endokarditis

Slika 2.

Mitralna valvula, sitne vegetcije na liniji zatvaranja

zalistaka.

U samom zalisku dolazi do fibrinoidne degeneracije i proliferacije mezenhimalnih
ćelija koje se povremeno obrazuju u vidu Ašofovih čvorića.

Zalisci   usljed   nekroze   postaju   neravne   površine   koje   omogućuju   hvatanje   sitnih
trombova   u   vidu   bradavica(slika   2).   Poslije   dolazi   do   organizacije   trombusa
proliferacijom  vezivnih ćelija  koje prodiru u bradavicu zajedno sa novostvorenim
mladim kapilarima.  Ukoliko u ovom stadijumu nije došlo do smrti ,te bradavice se
pretvaraju u vezivno tkivo a zalisci su sivo bjeličasti i zadebljali. Kao posljedica
ovoga dolazi do srašćenja između   zalistaka a onda se u određenom momentu   ne
mogu   otvoriti     ,jer   dolazi   do   stenoze   odgovarajućeg   ušća.     Recidivi   reumatskih
promjena   su   veoma   česti,   pri   čemu   svakim   novim   napadom   dolazi   do   novih
zadebljanja na zaliscima.

Slika 3.

Hronična reumatska bolest srca, sivo bjeličasti i zadebljali zalisci

2.2.Bolesti miokarda

2.2.1. Miokarditis( Myocarditis )

Mikarditis predstavlja zapaljenje odnosno upalu miokarda ( srčanog mišića ).
Mikarditis se dijeli na :

1) Infektivni miokarditis;
2) Miokarditis izazvan dejstvom hemijskih supstancija;
3) Autoimuni miokarditis;
4) Mješovite lezije;

Infektivni miokarditis-

histološka ćelijska infiltracija je nespecifična. Ovaj oblik

miokarditisa može biti i virusni, bakterijski, gljivični, protozonalni.

Od svih miokarditisa , najbitniji je virusni miokarditis. Samo mali broj ovih
miokarditisa se može klinički manifestovati. U prilog tome ide što idiopatska