Садржај
Увод
Структура парничног поступка
Начела парничног поступка
Парнични субјекти
Парничне странке
Литература
Структура парничног поступка
1. Подношење тужбе
Сваки парнични поступак никада не почиње по службеној дужности. Овај поступак
се увек покреће на иницијативу лица које сматра да му припада право на заштиту.
Поступак за заштиту права се покреће подношењем тужбе суду. Подношењем
тужбе се одређују и стране у поступку, које су тужилац и тужени, као и трећи
субјект парничног поступка а то је суд. Подношењем тужбе суду наступа почетак
тока парничног поступка, а у моменту када суд достави тужбу туженом наступа
литиспенденција, односно, заснива се парница. У овим процесним моментима
наступају процесноправне и материјалноправне последице.
2. Припремање главне расправе
Када суд прими тужбу, он треба да утврди да ли је она допуштена, тј.да ли су
испуњене све процесне претпоставке за расправљање и одлучивање о предмету
спора. Овоме је намењен стадијум припремања главне расправе. Суд ће у фази
припремања главне расправе средити процесну грађу, како би главна расправа
могла да се обави у што краћем времену.
3. Главна расправа
Главна расправа пред првостепеним судом је срж сваког парничног поступка. Она
се дешава на рочишту. Усменост у парничном поступку је правило, а писменост
изузетак. На рочишту за главну расправу, суд утврђује чињенице које ће бити
основ за његову мериторну одлуку. Најважнији део у главној расправи је
изношњењ доказа. Суд одређује извођење доказног поступка у вези са оним
чињеницама које су међу странкама спорне. Одлуку о извођењу доказа суд по
правилу доноси, онда када то саме странке предложе. Суд врло ретко одређује
извођење доказа по службеној дужности. Неспорне чињенице се не доказују, као и
оне чињенице се не доказују, као ни оне чињенице које су ирелевантне за
доношење мериторне одлуке. Када суд цени доказе, онда то он чини по свом
сопственом слободном уверењу.
4. Пресуда
Када се заврши доказни поступак и када ствар постане зрела за одлучивање, суд
доноси и објављује пресуду. Пресуда има законом предвиђену садржину, а мора
да садржи одлуку о тужбеном захтеву, као и одлуку о трошковима спора. Када
дође до поступка пресуђивања, суд прво утврђује чињенично стање на основу
резулата доказног поступка, а затим на то утврђено чињенично стање, приењује
правне последице које проистичу из дговарајућих материјалноправних нормни.
Према томе, доношење судске одлуке представља силогистичку операцију.
Доњу премису судског споразума, чине чињенице које је суд утврдио на основу
резултата главне расправе. Горњу премису чини правна норма која садржи правну
последицу, чије се наступање тражи тужбеним захтевом. Приликом доношења
одлуке, суд упоређује конкретно чињенично стање, које је утврдио на основу
резултата са главне расправе, са правним чињеницама које су садржане у
диспозицији правне норме и за чије постојање законодавац везује наступање
правне последице из тужбеног захтева. Ако постоји подударност, суд усваја
тужбени захтев. У супротном, донеће одбијајућу пресуду.
5. Поступак по правним лековима
У поступку по правним лековима виши судови контролишу законитост и тачност
одлуке првостепеног суда. Разликују се редовни и ванредни правни лекови.
Редовни правни лек је жалба против пресуде првостепеног суда. Ванредни правни
лекови се улажу против правоснажних одлука донетих у другостепеном поступку, и
то као ревизија или захтев за заштиту законитости. У поступку по жалби,
другостепени суд може да расправља о чињеницама које је првостепени суд
утврдио у поступку, док се у поступку по ванредним правним лековима расправља
само о процесноправној и материјалноправној законитости судске одлуке.
6. Правоснажност
Судске одлуке, као и судске пресуде имају различита својства и прозиводе
различита дејства од којих је најзначајније дејство правоснажности. Разликујемо
формалну и материјалну правоснажност пресуде. Формална правоснажност значи
да пресуда не може више да се побија редовним правним лековима и она је услов
за наступање материјалне правоснажности пресуде. Наступање материјалне
правоснажности се односи на садржину пресуде и спречава да се у истој правној
ствари поново одлучује. Правоснажност делује само између оних странака које су
учествовале у поступку, временски, у односу на оно чињенично стање које је
