Ispitna pitanja – Privredno pravo
62. Akcionarsko društvo (pojam i odgovornost za obaveze)
- Akcionarska društva su se
razvila, u savremenom obliku, u XIX veku, kada je i poĉelo njihovo ureĊenje zakonima. Najpre
su se razvila u Italiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj, a zatim i u drugim evropskim zemljama.
Preteĉe savremenih akcionarskih društava datiraju još iz XV veka, kao društvo Banco di S.
Gorgio, osnovano u Đenovi, poznatoj italijanskoj luci, 1407. godine. Prvo akcionarsko društvo u
Srbiji osnovano je 1869. godine. To je bila "Prva Srpska Banka". Prvi zakon koji ureĊuje ova
društva, Zakon o akcionarskim društvima u Srbiji, donet je 1896. godine i imao je sliĉnosti sa
ugarskim, francuskim i nemaĉkim trgovaĉkim zakonom.52 Akcionarsko društvo (société
anonyme ili société par actions, Aktiengesellschaft, close corporations, open corporations)
ureĊeno je u svim uporednim pravima. U pojmovnom odreĊenju i odgovornosti za obaveze
akcionarskog društva prethodni Zakon o privrednim društvima istiĉe da je "akcionarsko društvo
u smislu ovog zakona privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u
svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji
je kapital utvrđen i podeljen na akcije. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze
celokupnom imovinom. Akcionari akcionarskog društva ne odgovaraju za obaveze društva, osim
do iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga u imovinu društva, u skladu sa ovim zakonom." (ĉlan
184.). Važeći Zakon o privrednim društvima akcionarsko društvo definiše kao "društvo čiji je
osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za
obaveze društva, osim u slučaju probijanja pravne ličnosti. Akcionarsko društvo odgovara za
svoje obaveze celokupnom imovinom." (ĉlan 245.). Probijanje pravne ličnosti, u kontekstu ovog
društva, predstavlja zloupotrebu pravila o ograniĉenoj odgovornosti akcionara, u skladu sa
odredbama Zakona.
63. Opšte karakteristike akcionarskog društva
- Akcionarsko društvo ima sledeće
karakteristike: prvo, akcionarsko društvo je društvo kapitala, jer je kapital važniji od liĉnih
svojstava akcionara, koja nemaju uticaj na funkcionisanje društva; drugo, akcionarsko društvo
posluje pod stvarnim, predmetnim poslovnim imenom, a izuzetno pod liĉnim imenom
dominantnog akcionara; treće, akcionarsko društvo je pravni subjekt (to svojstvo stiĉe upisom u
registar privrednih subjekata) koji ima svoju imovinu; četvrto, akcionarsko društvo ima zakonom
odreĊen minimalni osnovni kapital, koji se po zakonu i prema osnovnom naĉelu svih trgovaĉkih
društava kapitala mora ĉuvati nekorišćen; peto, osnovni kapital akcionarskog društva podeljen je
na akcije, odreĊene nominalne ili raĉunovodstvene vrednosti izražene u novcu; šesto,
akcionarsko društvo je trgovaĉko društvo, ali njegovi akcionari ne postaju samim tim trgovci
(izuzetno, u nekim zemljama od delatnosti društva zavisi da li će ono biti trgovaĉko ili
graĊansko); sedmo, akcionarsko društvo moţe obavljati bilo koju profitabilnu delatnost, što, po
pravilu, nije sluĉaj sa drugim privrednim društvima; osam, akcionarsko društvo mogu da
osnivaju i pravna i fiziĉka lica, s tim što zakoni, po pravilu, propisuju minimalni broj akcionara
(najĉešće dva), uz oprezno dozvoljavanje mogućnosti da i jedno lice može biti osnivaĉ ovog
društva kad se ne osniva javnim upisom akcija (jednoĉlano društvo); devet, zakonske norme koje
ureĊuju akcionarsko društvo preteţno su imperativne, za razliku od metoda ureĊivanja drugih
društava (ĉak i društva s ograniĉenom odgovornošću); deset, akcionarsko društvo je jedina forma
društva (pored retke forme komanditnog društva na akcije) koja se može osnovati i povećavati
osnovni kapital javnim upisom akcija.
64. Osnivanje akcionarskog društva (osnivački akt i prvi statut društva)
- Akcionari koji
osnivaju društvo potpisuju osnivaĉki akt društva. Potpisi na osnivaĉkom aktu overavaju se u
skladu sa zakonom kojim se ureĊuje overa potpisa. Akcionari koji osnivaju društvo prilikom
osnivanja društva potpisuju i prvi statut društva. Sadrţaj osnivaĉkog akta. Osnivaĉki akt sadrži:
1) ime, jedinstveni matični broj i prebivalište akcionara koji je domaće fizičko lice, odnosno ime,
broj pasoša ili drugi identifikacioni broj i prebivalište akcionara koji je strano fizičko lice,
odnosno poslovno ime, matični broj i sedište akcionara koji je domaće pravno lice, odnosno
poslovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedište akcionara koji je strano
pravno lice; 2) poslovno ime i sedište društva; 3) pretežnu delatnost društva; 4) ukupan iznos
novčanog uloga, odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga svakog od akcionara koji
osnivaju društvo, rok uplate, odnosno unosa uloga; 5) podatke o akcijama koje upisuje svaki
akcionar koji osniva društvo i to: broj akcija, njihovu vrstu i klasu, njihovu nominalnu vrednost,
odnosno kod akcije bez nominalne vrednosti deo osnovnog kapitala za koji su one izdate; 6)
izjavu osnivača da osnivaju akcionarsko društvo i preuzimaju obavezu uplate odnosno unosa
uloga po osnovu upisanih akcija. Uplata, odnosno unos uloga kod osnivanja društva. Upisane
akcije koje se u skladu s osnivaĉkim aktom uplaćuju u novcu uplaćuju se pre registracije
osnivanja društva na privremeni račun otvoren kod poslovne banke u Republici Srbiji. Pre
registracije društva akcionari koji osnivaju društvo dužni su da uplate, odnosno unesu uloge koji
predstavljaju najmanje 25% osnovnog kapitala, pri ĉemu uplaćeni iznos novĉanog dela osnovnog
kapitala ne može biti niži od iznosa minimalnog osnovnog kapitala (3.000.000,00 dinara).
65. Akcije i druge hartije od vrednosti (opšta pravila)
- Opšta pravila. Akcije koje izdaje
akcionarsko društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, a na registraciju u
Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (dalje: Centralni registar) njihovog
izdavanja, zakonitih imalaca, prenosa akcija, prenosa prava iz akcija, ograniĉenja prava iz akcija
i upis prava trećih lica na akcijama, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureĊuje tržište
kapitala. Akcija je nedeljiva. Odluka o izdavanju akcija, odnosno drugih hartija od vrednosti,
mora da sadrži sve njihove bitne elemente, u skladu sa propisima kojima se ureĊuje tržište
kapitala. Izdavanje akcija i drugih hartija od vrednosti javnom ponudom vrši se u skladu sa
Zakonom i zakonom kojim se ureĊuje tržište kapitala. Jedinstvena evidencija akcionara.
Akcionarom se u odnosu prema akcionarskom društvu i trećim licima smatra lice koje je kao
zakoniti imalac akcije upisano u Centralni registar, a dan upisa u Centralni registar jeste dan
sticanja akcije. Centralni registar je dužan da akcionaru na njegov zahtev, najkasnije narednog
dana od dana podnošenja zahteva u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra, izda
potvrdu o akcijama ĉiji je on zakoniti imalac, sa svim podacima u vezi sa tim akcijama o kojima
evidenciju vodi Centralni registar. Na izdavanje dokaza o vlasništvu nad akcijama primenjuju se
propisi kojima se ureĊuje tržište kapitala.
66. Vrste i klase akcija (obične i preferencijalne akcije)
- Akcionarsko društvo može izdavati
obiĉne i preferencijalne akcije. U okviru svake vrste akcija, akcije koje daju ista prava ĉine jednu
klasu akcija. Sve obične akcije čine uvek jednu klasu akcija. Društvo može izdavati akcije sa ili
bez nominalne vrednosti. Ako društvo izdaje akcije s nominalnom vrednošću, sve akcije iste
klase moraju imati istu nominalnu vrednost, a ako izdaje akcije bez nominalne vrednosti, sve
akcije društva moraju biti bez nominalne vrednosti. Obiĉna akcija je akcija koja imaocu daje: 1)
pravo učešća i glasanja na skupštini, tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas; 2) pravo
na isplatu dividende; 3) pravo učešća u raspodeli likvidacionog ostatka ili stečajne mase u skladu
sa zakonom kojim se uređuje stečaj; 4) pravo prečeg sticanja običnih akcija, i drugih finansijskih
instrumenata zamenljivih za obične akcije, iz novih emisija; 5) druga prava u skladu sa Zakonom
i statutom. Preferencijalna (povlašćena) akcija je akcija koja imaocu daje jedno ili više
povlašćenih prava utvrĎenih statutom ili odlukom o izdavanju, kao što su: 1) pravo na dividendu
procene u skladu sa principima procene nenovĉanog uloga ako je ispunjen jedan od sledećih
uslova: 1) ako nije ostvaren obim prometa naveden u prvom stavu ove tematske jedinice; 2) u
slučaju izdavanja akcija nove klase.
69. Prenos akcija i prava iz akcija
- Akcije se mogu slobodno prenositi, osim ako je statutom
prenos akcija ograniĉen pravom preĉe kupovine ostalih akcionara ili prethodnom saglasnošću
društva. Prenos akcija u društvima koja nisu javna akcionarska društva vrši se ugovorom koji se
zakljuĉuje u pisanoj formi i overava u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje overa potpisa. Prenos
akcija u javnim akcionarskim društvima vrši se u skladu sa zakonom koji se ureĊuje tržište
kapitala. Prava koja akcionaru daju akcije odreĊene klase (dalje: prava iz akcija), osim prava
glasa, mogu se slobodno prenositi. Statutom ili odlukom o izdavanju akcija može se prenos prava
iz akcija ograničiti ili ukinuti. Prenos akcija i prava iz akcija javnog akcionarskog društva ne
može se ograničiti. Na ograniĉenja u prenosu akcija shodno se primenjuju odredbe Zakona koje
se odnose na ograniĉenja u prenosu udela kod društva sa ograniĉenom odgovornošću.
70. Raspodela dobiti u akcionarskom društvu (dividenda)
- Pri usvajanju finansijskih
izveštaja akcionarskog društva za poslovnu godinu dobit te godine rasporeĊuje se sledećim
redom: 1) za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina; 2) za rezerve, ako su one predviĊene
posebnim zakonom (zakonske rezerve). Ako nakon rasporeĊivanja dobiti za navedene svrhe
preostane deo dobiti, skupština ga može raspodeliti za sledeće namene: 1) za rezerve, ako ih je
društvo utvrdilo statutom (statutarne rezerve); 2) za dividendu, u skladu sa Zakonom. Plaćanje
dividende akcionarima može se odobriti odlukom o raspodeli dobiti usvojenoj na redovnoj
sednici skupštine, kojom se odreĊuje i iznos dividende (odluka o isplati dividende). Posle
donošenja odluke o isplati dividende akcionar kome treba da bude isplaćena dividenda postaje
poverilac društva za iznos te dividende. Društvo je u obavezi da o odluci o isplati dividende
obavesti akcionare kojima se isplaćuje dividenda u roku od 15 dana od dana donošenja te odluke,
shodnom primenom odredaba Zakona o obaveštavanju akcionara o sednici skupštine. Dividenda
na akcije isplaćuje se akcionarima u skladu sa pravima koja proizilaze iz vrste i klase akcija koje
poseduju na dan dividende, a srazmerno broju akcija koje poseduju u ukupnom broju akcija te
klase. Sporazum ili akt društva kojim se pojedinim akcionarima u okviru iste klase akcija daju
posebne pogodnosti u pogledu isplate dividende, ništav je.
71. Sopstvene akcije
- Zabrana upisa akcija društva. Društvo ne može upisivati akcije koje samo
izdaje. Akcije društva ne može upisivati njegovo kontrolisano društvo, niti te akcije može upisati
treće lice koje postupa u svoje ime, a za raĉun kontrolisanog društva. Ako je akcije društva
upisalo treće lice u svoje ime a za raĉun društva, smatraće se da je to lice upisalo akcije za svoj
raĉun.
Sopstvene akcije i uslovi sticanja. Sopstvene akcije, u smislu Zakona o privrednim društvima, su
akcije koje je društvo steklo od svojih akcionara. Društvo može sticati sopstvene akcije
neposredno ili preko trećeg lica koje akcije stiĉu u svoje ime a za raĉun društva pod uslovima i
po postupku predviĊenim Zakonom. Status sopstvenih akcija. Sopstvene akcije ne daju pravo
glasa, pravo na dividendu ili druga primanja, niti mogu biti osnov za plaćanje akcionarima osim
u slučaju smanjenja kapitala. Akcionarsko društvo koje je tokom poslovne godine steklo ili
raspolagalo sopstvenim akcijama dužno je da u godišnjim finansijskim izveštajima za tu
poslovnu godinu navede: 1) razloge sticanja; 2) vrstu, klasu, broj i nominalnu vrednost, odnosno
računovodstvenu vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti, sopstvenih akcija stečenih i
otuđenih tokom te godine, kao i njihovo učešće u osnovnom kapitalu; 3) cenu po kojoj su te
akcije stečene odnosno otuđene; 4) vrstu, klasu ukupan broj i nominalnu vrednost, odnosno
računovodstvenu vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti, sopstvenih akcija društva na
kraju te poslovne godine, kao i njihovo učešće u osnovnom kapitalu društva.
72. Povećanje osnovnog kapitala akcionarskog društva
- Donošenje odluke. Odluku o
izdavanju akcija radi povećanja osnovnog kapitala akcionarskog društva donosi skupština, osim
u sluĉaju odobrenog kapitala kada takvu odluku može doneti odbor direktora, odnosno nadzorni
odbor ako je upravljanje društvom dvodomno. Odluka se registruje u skladu sa zakonom o
registraciji u roku od šest meseci od dana donošenja, a odluka koja nije registrovana na
predviĊen naĉin ništava je. Upis akcija po osnovu odluke o izdavanju akcije radi povećavanja
osnovnog kapitala ne može početi pre njene registracije. Odluka o izdavanju akcija radi
povećanja osnovnog kapitala može se doneti tek nakon potpune uplate, odnosno unosa uloga za
ranije izdate i upisane akcije, osim ako se odluka o izdavanju akcija donosi po osnovu: 1)
povećanja osnovnog kapitala koje je rezultat statusne promene; 2) povećanje osnovnog kapitala
nenovčanim ulozima, kada se ovo ograničenje ne primenjuje. Osnovni kapital akcionarskog
društva može se povećati: 1) novim ulozima; 2) uslovnim povećanjem kapitala u skladu sa
odredbama Zakona; 3) iz neraspoređene dobiti i rezervi društva raspoloživih za te namene
(povećanje iz neto imovine društva); 4) kao rezultat statusne promene. Pod povećanjem
osnovnog kapitala novim ulozima smatra se i konverzija duga u osnovni kapital, osim u javnom
akcionarskom društvu gde takvo povećanje osnovnog kapitala nije moguće. Odredbe Zakona o
povećanju osnovnog kapitala novim ulozima primenjuju se i na izdavanje akcija javnom
ponudom ako zakonom kojim se ureĊuje tržište kapitala nije drugaĉije ureĊeno. Uz zahtev
Centralnom registru za upis novih akcija i njihovih imalaca, odnosno upis povećanja nominalne
ili raĉunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti po osnovu povećanja kapitala
iz neto imovine društva dostavlja se: 1) odluka o povećanju kapitala; 2) dokaz o registraciji
odluke o povećanju kapitala u skladu sa zakonom o registraciji; 3) pisana izjava zakonskog
zastupnika društva o ispunjenosti uslova za povećanje osnovnog kapitala društva iz neto imovine
društva pretvaranjem neraspoređene dobiti i rezervi u osnovni kapital društva i postojanje
finansijskog izveštaja kao osnova za donošenje odluke. Akcionarsko društvo pored izdatih akcija
može da ima i odobrene akcije odreĊene vrste i klase, ako je to predviĊeno statutom, s tim što
broj odobrenih akcija uvek mora biti manji od polovine broja izdatih obiĉnih akcija. Odobrene
akcije mogu se izdavati kod povećanja kapitala društva novim ulozima ili za ostvarivanje prava
imalaca zamenljivih obveznica i varanata.
73. Smanjenje osnovnog kapitala akcionarskog društva
- Odluku o smanjenju osnovnog
kapitala donosi skupština akcionarskog društva tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih
akcionara svake klase akcija koja ima pravo glasa po predmetnom pitanju. Izuzetno, odluku o
smanjenju osnovnog kapitala može doneti odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje društvom dvodomno, u slučaju poništenja sopstvenih akcija društva, ako je to
ovlašćenje dato odlukom skupštine, u skladu sa Zakonom. Odluka o smanjenju osnovnog
kapitala registruje se u skladu sa zakonom o registraciji najkasnije u roku od tri meseca od dana
donošenja. Odluka skupštine društva o smanjenju osnovnog kapitala koja nije registrovana u
navedenom roku ništava je. Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala utvrĊuju se cilj, obim i
naĉin tog smanjenja, a naroĉito da li se smanjenje osnovnog kapitala sprovodi u skladu sa
odredbama Zakona koje ureĊuju izuzetke od primene odredaba o zaštiti poverilaca kod
poništenja akcija i kod smanjenja osnovnog kapitala bez promene neto imovine društva. Ako se
smanjenje osnovnog kapitala vrši uz primenu odredaba o zaštiti poverilaca, odluka o smanjenju
osnovnog kapitala sadrži i poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja radi obezbeĊenja.
Osnovni kapital akcionarskog društva može se smanjiti: 1) povlačenjem i poništenjem akcija u
angažovanju direktora po drugom osnovu angažovanja rada; 16) izvršava odluke skupštine; 17)
vrši druge poslove i donosi odluku u skladu sa Zakonom, statutom i odlukama skupštine.
76. Dvodomno upravljanje akcionarskim društvom (izvršni direktori)
- Uslovi i ograniĉenja
za obavljanje dužnosti direktora u jednodomnom upravljanju odnose se i na izvršnog direktora.
Izvršni direktor može biti svako poslovno sposobno lice. Statutom se mogu odrediti i drugi
uslovi koje odreĊeno lice mora ispuniti da bi bilo direktor. Direktor ne može biti lice: 1) koje je
direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava; 2) koje je osuđeno za krivično delo
protiv privrede, tokom perioda od pet godina računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim
da se u taj period ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora; 3) kome je
izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja predstavlja pretežnu delatnost,
delatnost društva, za vreme dok traje ta zabrana. Broj izvršnih direktora odreĊuje se statutom.
Izvršni direktori ne mogu imati zamenike. Izvršni direktori registruju se u skladu sa zakonom o
registraciji. Izvršne direktore imenuje nadzorni odbor društva. Predlog kandidata za izvršnog
direktora daje komisija za imenovanje, ako postoji. Ako komisija za imenovanja nije formirana
predlog kandidata za izvršnog direktora može dati svaki ĉlan nadzornog odbora. Na mandat
izvršnih direktora shodno se primenjuju, napred navedene, odredbe o mandatu direktora u
jednodomnom upravljanju. Kao i kod jednodomnog upravljanja izvršni direktori kod dvodomnog
upravljanja vode poslove društva i zakonski su zastupnici društva, osim ako je statutom
odreĊeno da samo pojedini izvršni direktori zastupaju društvo.
77. Dvodomno upravljanje akcionarskim društvom (nadzorni odbor)
- Ĉlan nadzornog
odbora akcionarskog društva može biti svako poslovno sposobno lice, a statutom se mogu
odrediti i drugi uslovi koje odreĊeno lice mora ispuniti da bi bilo ĉlan nadzornog odbora. Ĉlan
nadzornog odbora ne može biti lice: 1) koje je direktor ili član nadzornog odbora u više od pet
društava; 2) ako je osuđeno za krivično delo protiv privrede, tokom perioda od pet godina
računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se u taj period ne uračunava vreme
provedeno na izdržavanju kazne zatvora; 3) kome je izrečena mera bezbednosti zabrana
obavljanje delatnosti koja predstavlja pretežnu delatnost društva, za vreme dok traje ta zabrana.
Ĉlan nadzornog odbora ne može biti lice koje je zaposleno u društvu (u smislu pozitivnopravnih
rešenja zaposleni je lice koje je u nekom obliku radnog odnosa). Nadzorni odbor ima najmanje
tri člana. Broj ĉlanova odreĊuje se statutom i mora biti neparan. Ĉlanovi nadzornog odbora ne
mogu imati zamenike.Ĉlanovi nadzornog odbora ne mogu biti izvršni direktori niti prokuristi
društva. Ĉlanovi nadzornog odbora registruju se u skladu sa zakonom o registraciji. Ĉlanove
nadzornog odbora imenuje skupština akcionarskog društva. Predlog kandidata za ĉlana
nadzornog odbora daju: 1) nadzorni odbor; 2) komisija za imenovanje, ako postoji u društvu; 3)
akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda skupštine. Ĉlanovi nadzornog odbora se
imenuju na period odreĊen statutom, koji ne može biti duži od ĉetiri godine (mandat ĉlana
nadzornog odbora). Ako statutom ili odlukom skupštine o imenovanju ĉlana nadzornog odbora
nije odreĊena dužina trajanja mandata ĉlana nadzornog odbora, mandat traje četiri godine. Po
isteku mandata ĉlan nadzornog odbora može biti ponovo imenovan.
78. Sekretar akcionarskog društva
- Akcionarsko društvo može imati sekretara društva, ako je
to odreĎeno statutom. Sekretar društva može biti zaposlen u društvu. Sekretara društva imenuje
odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno i utvrĊuje mu
visinu zarade, odnosno naknade za rad ili druga prava. Mandat sekretara društva traje četiri
godine, osim ako je statutom ili odlukom o imenovanju drugaĉije odreĊeno. Na posledice
prestanka mandata sekretaru društva shodno se primenjuju odredbe Zakona o prestanku mandata
direktoru društva kod jednodomnog upravljanja. Ako statutom ili odlukom o imenovanju
