Španska kuhinja
Španska hrana ima zasluženo dobru reputaciju. Za nju se kaže da je kompleksna poput
azijske, kaže se da je izuzetno raznolika, kao da su se u njoj pomešale sve evropske
kuhinje. Raznolikost u geografskom i klimatskom smislu Španiju je učinila zanimljivom i
bogatom u gastronomskoj ponudi. Zemlja plaža, koride i flamenka ima mnogo da ponudi i
u kuhinji. Upravo zbog velikog broja turista koji tradicionalno posećuju čitavu Španiju,
mnoga španska nacionalna jela su stekla međunarodnu popularnost.
Veliki uticaj na špansku kuhinju imale su civilizacije koje su bile značajne na Iberijskom
poluostrvu: Rimljani, Vizigoti i Arapi. Rimljani su razvili uzgajanje vinove loze, maslina i žita.
Mavari su unapredili irigacione sisteme, a to su sistemi za navodnjavanje. Sastoje se od
kanala i vodnih rezervoara. Ovakav sistem navodnjavanja zemljišta omogućavao je
Egipćanima da sprovode vodu iz Nila u zabačene krajeve koji nisu bili odgovarajući za
uzgajanje namirnica zbog suša. Mavari su takođe napravili bašte, doneli pomorandže,
limun i pirinač u Španiju. Takođe, velika promena dogodila se nakon otkrića „Novog Sveta“
sa pojavom krompira, paradajza, kukuruza, paprike i novih začina.
Budući da je Španija okružena morem, kuhinja u primorskim regionima obiluje svim
vrstama ribe, rakova, morskim plodovima i maslinovim uljem koji čine osnov lokalnih
specijaliteta. Kontinentalna Španija u svojoj kuhinji ima zastupljene sve vrste mesa,
pečenja, raznih sosova i povrća. S obzirom da se regije u Španiji veoma razlikuju po
geografsom položaju, klimi, navikama i tradiciji, velika je razlika u stilu pripreme hrane kao
i kombinovanju namirnica. Zbog ovakve složenosti, teško je tačno odrediti nacionalno jelo
i prirodu kuhinje
.
Španska kuhinja je toliko šarolika, raznovrsna i neodoljiva, a Španci
istinski uživaju u hrani. Za razliku od bliske, ali ipak različite, italijanske kuhinje,
tradicionalna španska kuhinja ne koristi testeninu. Kao prilog se uglavnom koriste pirinač,
krompir ili hleb.
Španci ne pridaju veliki značaj doručku, ali vole da ujutro umaču
churros
.
To je prženo
testo koje se špricem istiskuje u vrelo ulje, u vruću čokoladu. Pravi doručak se najčešće
sastoji od jaja, kobasica i hleba i jede se kasnije u toku prepodneva. Ručak je glavni obrok
u toku dana i ne počinje pre dva sata posle podne. Uglavnom se sastoji od tri do četiri jela
uz hleb i vino. Kasno posle podne se uglavnom, po želji, pije kafa uz slatkiše. Večera je
lagana i ne počinje pre deset sati uveče. Najčešće se sastoji od supe, ribe, povrća i voća.
Između doručka i ručka, kao i ručka i večere jede se po užina, najčešće u vidu voća. Kao i
svugde, jela koja se pripremaju kod kuće često odskaču od ponude u restoranima i
kafanama. To svakako najviše zavisi od afiniteta svake porodice, ali neke crte su
karakteristične. Na primer, maslinovo ulje ima posebno mesto u ishrani i gotovo sve se
pravi sa njim počev od doručka pa do večere. Doručak obično sadrži ceđeni sok od
narandže, zatim tost i kafu. Tost najčešće jedu samo preliven maslinovim uljem, ali i sa
prelivom od rendanog paradajza i malo soli. U Kataloniji se ovo zove
tumaca
. Za malo jači
doručak važi kroasan sa plotne (kroasan koji se preseče na pola, namaže puterom i malo
zapeče na plotni) sa marmeladom. Za ručak se dosta jede meso i riba na plotni, dosta
svežeg povrća, pirinač i naravno ogromne količine sira i suvomesnatog. Međutim, večera
je manje-više slična i svodi se na tosteve, sendviče, tj. suvomesnato, sir, hleb i ulje u
različitim kombinacijama. Jogurt se konzumira u znatnim količinama ali uglavnom
zaslađen.
Španci verovatno drugačije broje vreme od svojih užurbanih evropskih suseda, pa se ni na
obrok ne ''skače'' direktno, već mu prethodi lagana zakuska u obliku sitnih zalogajčića pod
zajedničkim nazivom
tapas
.
Tapas
Tapas
nije konkretno jelo već način na koji se servira, tj. manja porcija hrane koja se jede
uz piće. Jednostavnije, ono šta se kod nas zove meze. To su obroci koji se grickaju i uz piće,
a može se naći sve, najčešće: pečeni krompir sa ljutim sosom (
patatas bravas
), pritom to je
jedino ljuto jelo; masline; različite vrste (žutog) sira; kombinovani suhomesnati proizvodi;
usoljene pržene papričice (
pimientos de padron
); tortilju sa krompirom (
tortilla de patatas
);
male pržene hobotnice (
chipirones
); krokete (
croquetas
); vrsta kobasice sa začinima kao
npr. sudžuk (
chorizo
)… itd.
Sam naziv
tapas
je nastao od reči
tapar
, što znači
pokriti
, pa stoga
tapas
se prevodi kao
kape, poklopci
. Ovaj naziv nastao je iz ranijeg perioda u kom je postojala potreba da se
čaša u kojoj se nalazilo piće, najčešće vino, pokrije i tako zaštiti, uglavnom od muva.
Ideja tapasa je da se jede za šankom uz piće.
Činjenica da postoji doslovno na stotine ovih
grickalica najbolje govori o španskom stilu života i ljubavi prema hrani i druženju. Čak i
najobičniji restorani imaju makar usoljene bademe, maslinke, školjke, tunjevinu… Postoje
specijalizovani restorani koji služe ove male obroke, u kojima šunke i sirevi vise sa tavanice
i pružaju poseban ambijent. Sve što je u ponudi može se naći u jelovniku ili na velikim
tablama, a konobari će vam sa zadovoljstvom preporučiti nešto iz jelovnika. Odlazak u
tapas barove je prilika za druženje sa prijateljimaa u prijatnoj atmosferi uz piće i poneki
