UNIVERZITET U NISU
EKONOMSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
TEMA
:
KOMUNIKACIJA SA ZAPOSLENIMA NA RAZLIČITIM NIVOIMA U
PREDUZEĆU
komunkacijom, osećamo se prijatno i tu rado opet dolazimo. Sa druge
strane, svako je sigurno bio i na puno mesta gde vlada hladna atmosfera,
ledeni i napeti odnosi između članova, veštačka i usiljena ljubaznost,
neiskrenost i zatvorenost. To se, naravno, odmah oseti, tu se niko ne oseća
prijatno i gleda da što pre ode iz takve sredine. Zato veština komuniciranja
danas mnogo znači u svim, a naročito u poslovnim i trgovačkim odnosima.
Veština komuniciranja jeste i prirodni talenat - neko lako i jednostavno
stupa u odnose sa drugim ljudima, gradi dobre i srdačne odnose, biva rado
prihvatan od drugih. Sigurno je da takav čovek ima bolje izglede da
postigne uspeh u poslu. Nekim ljudima je samo komuniciranje posao -
voditelji, spikeri, svi koji rade sa javnošću, medijima. Neki ljudi su po
prirodi zatvoreniji, uzdržaniji, teže stupaju u odnose, naročito sa
nepoznatim ljudima i u kritičnijim situacijama. No, to ne znači da su oni
loši, da treba izbegavati odnose sa njima, i da oni nemaju šansi u poslovima
gde treba vešto komunicirati sa drugim ljudima. Ali ono što je izvesno, i
jedni i drugi mogu značajno da poprave svoje tehnike komuniciranja. Jer,
niti su prirodni talenat, iskrenost i otvorenost dovoljni za uspeh u poslu,
niti je suzdržanost i zatvorenost potpuna prepreka na putu ka uspešnim
poslovnim odnosima. Tom važnom temom bavimo se u ovom poglavlju -
veštinom komuniciaranja u savremenom poslovanju i značaju dobre
komunikacije za jedno malo preduzeće.
1 DEFINICIJA I ZNAČAJ KOMUNIKACIJE
Komunikacija je sastavni deo socijalne interakcije, odnosno kontakta
među ljudima jer bez komunikacije nema ni zajedničke akcije.
Komunicirati znači saopštavati. Elementi sistema komuniciranja su
odašiljač poruke (informacije), karakter i sadržaj poruke, mreža, kanali i
sredstva preko kojih se emituje, šalje, kao i primalac (receptor) poruke.
Komunikacija je proces tokom kojeg određena osoba svoju želju,
nameru ili osećanje ispoljava putem određenog znaka ili koda drugoj osobi,
koja zatim taj znak dekodira i reaguje na njega.
3
Efikasna komunikacija je potrebna na različitim aspektima u
organizaciji kao što su:
za odnose rukovodstvo – radnik
: Firma ne može dobro
funkcionisati ako poslodavac najpre ne objasni dobro što traži od
radnika. Za poslodavca je zapravo najvažnije da zna dobro
komunicirati i sporazumevati se s radnicima i zapravo većina
problema u rukovodstvu dolaze zbog nedostatka pravilne
komunikacije. Šanse pogrešnog sporazumevanja i krivog
predstavljanja stvari mogu se svesti na minimum s pravim sistemom
komunikacije.
za motivaciju i jačanje morala radnika
: Komunikacija je osnovno
sredstvo za motivaciju koje može poboljšati moral zaposlenih u
nekoj firmi. Neodgovarajuća ili pogrešna komunikacija među
zaposlenima ili među njima i šefovima firme je glavni uzrok
konflikta i niskog morala u nekoj firmi. Poslodavac bi trebalo
zaposlenima objasniti šta trebaju raditi, koliko dobro to rade i šta bi
se trebalo napraviti kako bi radili još bolje i s više motivacije.
za povećanje produktivnosti
:
Efikasnom komunikacijom možete
održavati dobre odnose u firmi i isto tako lakše podstaći zaposlene
da sami daju ideje kako da se poboljša stanje i produktivnost.
za radnike
: Kroz komunikaciju sa poslodavcem možete davati svoje
izveštaje o radu, komentare, pritužbe i predloge. U firmi bi trebale
postojati unapred osmišljene procedure brže, efikasne i direktne
komunikacije zaposlenih i šefova, kako bi se izbeglo nezadovoljstvo
radi čekanja, nesporazumi i prenošenje pogrešnih informacija preko
drugih osoba i uspostavio bolji odnos među svima u firmi.
Znakovi u komunikaciji predstavljaju ili zamenjuju nešto, na primer
neki objekat, osobu, stanje ili pojavu. Postoje dve vrste komunikacionih
znakova. To su
simboli
i
signali
.
Simboli
su znaci kojima namerno i svesno drugim osobama nešto
saopštavamo. Simbolima se služi čovek i to usmenim i pisanim govorom,
4
zajedno, da sarađuju, da postižu zajedničke ciljeve, umesto da se takmiče
jedni protiv drugih. Rezultat je da preduzeće više ne ocenjuje zaposlene
samo po njihovim pojedinačnim doprinosima, nego i koliko su efikasni i
koliko doprinose preduzeću kao članovi radnog tima. Da bi dao
organizacioni smisao svojoj fundamentalnoj promeni biznis se sve brže
kreće od tradicionalne strukture, funkcionalnih podela koje su nekada
delile organizacione jedinice (npr. proizvodnja, prodaja, inženjering, itd.).
Na njihovim mestima sada su timovi sastavljeni od zaposlenih iz različitih
organizacionih jedinica, zajedno okupljenih oko nekog zahteva, problema,
ili zajedničkog cilja. Većina preduzeća je i danas izdeljeno na odeljenja,
divizije, itd, ali pametni menadžeri sada ohrabruju zaposlene da prelaze
formalne granice hijerarhije, kako bi posao obavili što efikasnije i
efektivnije. Postoji niz prednosti na raspolaganju preduzećima koja
promovišu saradnju a ne konkurenciju među zaposlenima:
Smanjenje neproduktivne konkurencije
: Konkurencija je sjajna
kada je usmerena ka vašim protivnicima, ali kada je prisutna u
samom preduzeću onda rezultati mogu biti na štetu harmonije
odnosa između zaposlenih i na štetu postizanja određenih ciljeva
Deljenje znanja
: Zaposleni koji svoje znanje šire brzo i lako, mnogo
su efikasniji od onih koji ne znaju gde se nalaze. U najefikasnijim
timovima znanje se deli i tako se iskorišćava isto.
Podsticanje komunikacije
: Formalne strukture kao odeljenja,
divizije i ostale organizacione jedinice češće se ponašaju kao zidovi
za komunikaciju nego što je olakšavaju. Uz uključivanje članova iz
raznih organizacionih jedinica timovi mogu da sruše ove zidove
podsticanjem komunikacije tokom procesa.
Postizanje zajedničkih ciljeva
: Pošto bi članovi pre pobedili nego
izgubili automatski su motivisani da, radeći zajedno, postižu ciljeve.
A kada menadžeri nagrađuju zaposlene za timski rad, pre nego
individualne performanse, motivacija postaje mnogo jača.
6
