Nebankarske finansijske organizacije
Penzioni fondovi su vrsta institucionalnih investitora koji obezbeđuju
penziono osiguranje građanima kako bi u starosti, nakon završetka radnog
veka, dobijali na-knadu – penziju. Na bazi ugovornog osiguranja osiguranik
uplaćuje mesečni iznos doprinosa za penziono osiguranje, da bi nakon
penzionisanja primao penziju od fon-da. Penzioni fondovi na bazi
ugovorenog osiguranja imaju mesečne prilive sredstava, koje koriste za
isplatu penzija, a ostatak sredstava plasiraju prvenstveno u kvalitetne HOV.
Pri tom treba imati u vidu da penzioni fondovi raspolažu značajnim
viškovima sredstava. Penzioni fondovi se prema vrsti osnivača dele na
privatne i javne penzione fondove.
Osiguravajuća društva su vrsta institucionanih investitora koji za određeni
iz-nos sredstava – premiju osiguranja – preuzimaju obavezu da osiguraniku,
fizičkom ili pravnom licu koje je nosilac premije osiguranja, pruže uslugu
osiguranja od even-tualnog dešavanja određenog događaja. Na bazi
ugovorenog osiguranja ova društva prikupljaju kontinuirano mesečne prilive
sredstava. Višak sredstava u odnosu na isplaćene premije osiguravajuća
društva plasiraju na finansijskom tržištu. Ove kom-panije obavljaju u
pravilu dve vrste osiguranja: osiguranje života i osiguranje imov-ine, iako se
u najnovijem periodu veoma razvila paleta usluga ovih kompanija.
Investicioni fondovi predstavljaju vrstu institucionalnih investitora koji svoj
finansijski potencijal formiraju prikupljajući sredstva manjih individualnih
investi-tora kojima emituju vlasničke HOV ili ređe opredeljuju udele u
finansijskoj aktivi fonda. Poslednjih decenija ovi fondovi su imali izuzetno
dinamičan razvoj. Iz tako formiranog potencijala vrši se kupovina različitih
HOV na finansijskom tržištu i time diversifikuje investicioni potrfelj. Na taj
način smanjuje se rizik za ulaganje malih individualnih investitora. Ovi
investitori su motivisani da ulažu u ovakve fondove zbog ekonomije obima
koja se na taj način ostvaruje, zbog korišćenja menadžerskih znanja onih
koji rukovode fondom, mogućnosti diversifikacije sopstvenog portfelja i
mogućnosti ostvarivanja velike stope prinosa na dugi rok.
ŠTEDIONICE – mada su slične bankama, štedionice ipak nisu banke, već
su to manje finansijske institucije, koje na čitavoj teritoriji nacionalnog
bankarskog sistema mobilišu i ukamaćuju ušteđevine najširih slojeva
stanovništva, da bi tako koncentrisana sredstva koristile za odobravanje
kredita stanovništvu, kao i za razvoj komunalne infrastrukture.
Banke kao finansijski akteri, institucije
Banke se mogu klasifikovati na osnovu pretežnog sadržaja poslova kojim se
bave, prema ročnosti odobrenih kredita(kratkoročne, srednjoročne i
dugoročne), prema karakteru vlasništva(javno - pravne, zadružne i
privatne), prema pravnoj formi (inokosne, društva sa delimičnom
odgovornošću, akcionarska društva, zadru-ge), prema regionalnom
rasporedu (lokalne, oblasne i savezne).
Osnovna klasifikacija banaka polazi od sadržine poslova kojima se banka
pretežno bavi, pa je moguća sledeća klasifikacija banaka:
centralna ili emisiona banka, depozitne banke,
unverzalne banke,
specijalizovane i granske banke, poslovne banke,
štedno – kreditne organizacije,
ostale bankarske i finansijske institucije i
međunarodne i regionalne banke i međunarodne finansijske organizacije.
Centralna ili emisiona banka – prema poslovnom obeležju to je emisiona
banka ili banka banaka. Država na nju kao monetarnu instituciju prenosi
prava i ovlašćenja u domenu vođenja emisione, kreditno – monetarne,
devizne politike i regulisanja novčane mase. Pored niza zajedničkih
obeležja, ovlašćenja i način funk-cionisanja mogu se razlikovati od zemlje
do zemlje, a prvenstveno zavisi od stepena razvijenosti finansijskog sistema
i infrastrukture. Centralne banke se takođe razli-kuju sa stanovišta odnosa i
uticaja države na vođenje monetrane, kreditne, kamatne i devizne politike.
Štedno - kreditne organizacije – U odnosu na kriterijume kojima se definišu
banke ove ustanove ne ispunjavaju primarni uslov da kreiraju novčana
sredstva. Njihova pri-marna uloga je prikupljanje i usmeravanje sredstava
stanovništva. U zavisnosti od struk-ture poslova i ciljeva postoje posebni
organizacioni oblici, kao što su štedionice, štedno - kreditne zadruge i
štedno - kreditne službe. Osnovni sadržaj poslova ovih institucija je,
s jedne strane, prikupljanje štednih uloga, depozita po tekućim i žiro
računima i, s druge strane, plasiranje kredita stanovništvu, ali kako se samo
deo prikupljenih sredstava pla-sira, to su one značajan izvor sredstava koja
se usmeravaju u privredu. Štedionice mogu osnovati građani, štediše na
određenoj teritoriji, kao i institucije ili jedinice teritorijalne samouprave.
Primer takve ustanove je Poštanska štedionica, koja je osnovana 1921. go-
dine. Osim ovih postoji mogućnost organizovanja štedno - kreditnih zadruga
i službi pri zanatskim i zemljoradničkim zadrugama, koje služe unapređenju
ovih delatnosti. Zakon o bankama
1
je obuhvat suzio samo na banke, tako da
njime nisu obuhvaćene nebankarske finansijske institucije, a štedionice,
štedno – kreditne zadruge i službe su bile u obavezi da svoje poslovanje
usklade sa Zakonom o bankama.
Ustanove za kreditnu podršku izvoza – U gotovo svim zemljama, u cilju
unapre-đenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom formirane su posebne
kreditne ustanove koje obezbeđuju finansijsku podršku refinansiranjem i
osiguranjem izvoznih kredita. Pri tom treba imati u vidu ograničenja koja
postoje od strane Svetske trgovinske or-ganizacije (STO), da se neposredno
kreditira izvoz roba i usluga. Ovakva podrška obezbeđuje subvencije,
izvozne kredite, carinske i poreske olakšice i to zbog barijera i drugih
neekonomskih, kao i ekonomskih ograničenja u zemljama koje uvoze.
Osnivanje banaka
Banka se po Zakonu o bankama, kao i do sada, osniva kao akcionarsko
društvo, s tim što je ukinuta odrednica o obavezi da banka ima najmanje dva
osnivača. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima banka može biti
osnovana kao akcionarsko društvo otvorenog ili zatvorenog tipa, a ukoliko to
nije opredeljeno u osnivačkom aktu banke onda se tretira kao ak-cionarsko
društvo otvorenog tipa.
Banku mogu osnovati domaća i strana fizička i pravna lica u pravnoj i
vlasničkoj formi kao akcionarsko društvo sa osnivačkim kapitalom u
novčanom i nenovčanom obliku (stvari i prava). Novčani deo osnovačkog
kapitala ne sme biti manji od 10 miliona EUR. Na procenu uloga u stvarima
i pravima primenjuju se odredbe Za-kona o privrednim društvima, a vrši ga
ovlašćeno lice.
Dvofazni postupak u osnivanju banke podrazumeva da se u prvoj fazi
osnivačima izdaje preliminarno odobrenje za osnivanje banke, a u drugoj
izdaje dozvola za rad. Nakon dobijanja preliminarnog odobrenja u roku od
60 dana osnivači podnose zahtev za izdavanje dozvole za rad sa
odgovarajućom dokumentacijom, kojom dokazuju da su obezbedili sredstva,
opremu, prostor i ljude za rad banke.
Prilikom osnivanja banke neophodno je da Narodnoj banci osnivači podnesu
odgovarajuću dokumentaciju koja sadrži, radi izdavanja dozvole za rad:
podatke o osnivačima banke, iznosu uloga i broju, vrsti i iznosu akcija,
ugovor o osnivanju banke,
predlog statuta,izjavu o uplati osnivačkog kapitala,
izjavu o prenosu nenovčanog dela kapitala na banku,
podatke o licima sa učešćem u banci i osnovu tog učešća,
poslovno ime i sedište osnivača, poslovno ime i sedište banke,
iznos ukupnog osnivačkog kapitala u novčanom i nenovčanom obliku,
rok do kojeg su osnivači u obavezi da prenesu sredstva u osnivački ulog
banke,
prava, obaveze i odgovornosti osnivača,
broj akcija banke i njihovu nominalnu vrednost, vrste i klase akcija koje je
banka izdala,
poslovi koje obavlja banka, način pokriće gubitaka,
uslovi i način povećanja osnivačkog kapitala i rezervi banke, način rešavanja
sporova,
Dozvola za rad banke prestaje da važi:
oduzimanjem dozvole za rad, dobrovoljnim prestankom rada, statusnom
promenom,
ako se osnivačka skupština ne održi u zakonom propisanom roku i ako banka
ne dostavi blagovremeno zahtev za upus u registar.
Narodna banka oduzima banci dozvolu za rad ukoliko:
utvrdi da je banka kritično potkapitalizovana,
banka ne omogući kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja,
banka šest meseci neprekidno obustavi uzimanje depozita i davanje kredi-ta,
sem u slučaju mera NBS,
Narodna banka može banci oduzeti dozvolu za rad ukoliko:
banka ima kritično nizak nivo likvidnosti,
je dozvola za rad izdata na osnovu neistinitih podataka, osnivač povuče
sredstva uložena u osnivački kapital,
