1. UVOD
Ve
ći deo života provodimo u nekoj organizaciji i bilo one formalne ili neformalne,
sakupile su i drže na okupu grupe ljudi koji uviđaju da postoje koristi od zajedničkog rada ka
odredenom zajedničkom cilju. Namera ili cilj su osnovni element svake organizaci
je. Sve
organizacije takođe imaju i nekakav program ili metod za ostvarivanje cilja, tj. plana kao i načine
njegovog ostvarenja. I ostvaruje svoje namere. Da bi se to postiglo, neophodan je sistematičan i
organizovan napor u većem broju područja.
Menadžme
nt je praksa svesnog i stalnog modelovanja organizacije. U svim organizacijama
postoje ljudi koji su zaduženi da pomognu da se ostvare planirani ciljevi. Drugim rečima,
menadžment je proces koga čine određene faze. Proces je sistematski način na koji se st
vari rade.
Nazivamo menadžment procesom da bismo istakli da se svi menadžeri, bez obzira na lične
sposobnosti i veštine, upuštaju u određene međusobno povezane aktivnosti kako bi postigli
željene ciljeve. Nezavisno od toga koji je redosled i kakav je relativni značaj faza, osnovne faze
procesa menadžmenta su: planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola. U neposrednom dodiru
sa fazom planiranja su još dve faze, od kojih jedna prethodi (predviđanje), a druga sledi
(odlučivanje). Ovakav proces menadžmenta biće detaljnije pojašnjen u nastavku rada.
2. POJAM MENADŽMENTA I NJEGOVA NEOPHODNOST
Menadžment i menadžer su pojmovi novijeg datuma koji su veoma često u upotrebi i koje
veoma često srećemo u svakodnevnom komuniciranju kao i u svim oblastima ljud
skog delovanja
i interesovanja. Bez obzira što jedna takva filozofija živi sa ljudskim društvom od njegovih
davnih i pradavnih dana, većina poslovnih ljudi menadžment poistovećuje kao tekovinu
današnjice.
Menadžment je univerzalan proces koordinacije i usm
eravanja svih organizacionih resursa
radi ostvarenja definisanih ciljeva. On označava formalni oblik ponašanja organizacije, kojim se
prava, ovlašćenja i odgovornosti postižu odgovarajućim statusom u organizaciji. Menadžment je
odgovoran za profitabilnost,
rentabilnost, radnu efikasnost i tržišnu stabilnost organizacije. On
uključuje skup znanja i veština neophodnih za obezbeđenje, alokaciju i korišćenje kadrovskih i
drugih resursa organizacije, radi ostvarenja njenih ciljeva. Menadžment obezbeđuje potrebne
resurse za ostvarenje plana i kontrolu - posmatranje rezultata i devijacija u odnosu na plan.
Menadžment predstavlja osnovnu snagu organizacije, kojom se koordiniraju sve njene
aktivnosti i podsistemi i koja je povezuje sa okruženjem. Organizacije danas p
osluju u
nestabilnim uslovima i moraju se, sve više, prilagođavati nemirnom i turbulentnom okruženju.
Funkcijom menadž
-
menta integrišu se raspršeni resursi (oprema, materijal, kadrovi, novac i
energija) organizacije u onaj oblik, koji obezbeđuje povećanje
ukupne poslovne efikasnosti.
Menadžment obezbeđuje povećanje ekonomske efikasnosti, smanjenje poslovnog rizika i
ublažavanje negativnih uticaja okruženja. Predmet menadžmenta je organizaciona kompleksnost
i uređivanje celine organizacije.
Neke savremene d
efinicije menadžmenta su:
•
Menadžment je koordinacija svih resursa kroz proces planiranja organizovanja,
rukovođenja i kontrole da bi se ostvarili utvrđeni ciljevi.
(Sisk)
•
Menad
žmeit je proces koji obavlja jedna ili više osoba da bi koordinisala aktivnosti
drugih ljudi radi postizanja rezultata koji se ne mogu ostvariti delovanjem samo jedne
osobe.
(Ivanchevich)
Kao proces koji predstavlja proces planiranja, organizovanja, vođenja, i kontrole
finansijskih, fizičkih, ljudskih i informacionih resursa preduzeća da bi se realizovali ciljevi
vezani za obezbeđivanje različitih proizvoda i usluga. Menadžment ima tri glavne karakteristike:
•
to je proces ili niz kontinuiranih i povezanih
aktivnosti;
•
on je orijentisan na realizovanje ciljeva organizacije;
•
ovo se ostvaruje kroz rad sa ljudima pomo
ću resursa organizacije.
3.1. Planiranje
Planiranje predstavlja prvi korak svake menad
žerske aktivnosti, to je pogled u budućnost i
priprema za događaje koje ona donosi. Planiranjem se utvrđuju ciljevi preduzeća i akcije kojima
se isti realizuju. Funkciju planiranja u preduzeću realizuju menadžeri na svim nivoima. Svestrane
analize raspoloživih podataka omogućuju stvaranje preciznijih planova i u mnogome olakšavaju
donošenje odluka kojima se realizuju postavljeni ciljevi. Ukoliko se planovi odnose na aktivnosti
nižih nivoa menadžmenta njihova preciznost i razrada su izražene u manjem obimu, što je nivo
menadžmenta koji donosi plavove na višem nivou isti zahtevaju veću preciznost i kvalitetniju
razradu. Ovo naukom slučaju ne znači da su planovi nižih nivoa nebitni i da o njima ne treba
voditi računa.
Pod pojmom planiranja podrazumeva se izbor
između mogućih alternativa koje će biti na
raspolaganju menadžmentu poslovnog sistema u nekom određenom vremenskom periodu.
Planiranjejejedna od menadžerskih aktivnosti i kroz nju menadžment određuje način realizacije
definisanih ciljeva, sredstva potrebna
za realizaciju ciljeva, kao i efekte koje poslovni sistem želi
da ostvari realizacijom navedenih ciljeva, pritom efekti mogu biti i ekonomski i neekonomski.
Po nekim autorima planiranje obuhvata i utvrđivanje ciljeva tekućeg poslovanja i razvoja,
zatim pr
edviđanje i definisanje budućih zadataka, kao i uslove u kojima treba da se izvršavaju
zadaci i ostvaruju ciljevi. Od kvaliteta ostvarenog u domenu planiranja zavisiće u velikoj meri i
realizacija ostalih funkcija menadžmenta. U slučaju uočenih nedostataka
u procesu planiranja i
donošenja planskih odluka menadžmentu je na raspolaganju mogućnost korigovanja uočenih
propusta. Ova činjenica ukazuje na jedinstvo i sistemsku povezanost svih funkcija u okviru
menadžmenta.
Planiranjem se određuju potrebne aktivnosti preduzeća na način neophodan da vode u
pravcu ostvarenja njegovih ciljeva. Zato se planske odluke moraju donositi unapred iako se
odnose na poslove koje treba uraditi u vremenima koja dolaze, uz obavezu da se odredi vreme
izvršenja kao i konkretan izvršilac za određenu aktivnost. Menadžerima planovi služe i kao
osnova poslovanja, i oni su im neophodni za kontrolisanje kvaliteta poslovanja preduzeća u
domenu stepena podudarnosti onoga što je izvršeno u odnosu sa onim što je planirano.
Planiranje je funkcija koja se odvija neprekidno i realizacijom jedne planske aktivnosti
menadžmet završava samo jedan mali deo sveukupnih aktivnosti u poslovanju poslovnog
sistema. Osim neprekidnosti planiranje kao jedna od funkcija menadžmenta mora da ima i
karakter sveob
uhvatnosti što podrazumeva da se planiranje odnosi na poslovni sistem u celini i
sve njegove sastavne delove pojedinačno. Na ovaj način stvara se mogućnost za razvoj
celokupnog sistema i svih njegovih sastavnih delova.
Planovi postavljaju zadatke organizac
iji i određuju najbolje procedure da se oni realizuju.
Uz to, planovi su i uputstva po kojima
•
organizacija obezbeđuje i angažuje sredstva za postizanje zadataka;
•
članovi organizacije obavljaju aktivnosti koje su konzistentne s odabranim zadacima i
procedurama i
