Mehanizmi delovanja insekticida

Poljoprivredni fakultet

Smjer: poljoprivredna proizvodnja

Predmet: Opšta fitofarmacija

SEMINARSKI RAD

Mehanizmi delovanja insekticida

Profesor: Student:
Ibrahim Elezović Miloš Vuković

1.Uvod

Hemijska otrovna jedinjenja koja se koriste protiv štetnih insekata. U sastav insekticida, radi
štednje i boljeg rasturanja, obično se otrovnim supstancama dodaje neki „nosač“, najčešće talk,
kaolin, voda. U sastav insekticida ulaze i tzv. pomoćne materije, koje obezbeđuju kvašenje,
trajanje i lebdenje u vodi. Danas je u upotrebi mnogo vrsta insekticida. Prema fizičkom stanju u
trenutku primene razlikuju se: čvrsti (praškoviti), tečni i gasoviti insekticidi; prema toksičnom
dejstvu na insekte dele se na: utrobne (unutrašnje), dodirne (kontaktne), gasovite i sistemične
otrove. Ova podela nije apsolutna, jer neki insekticidi (polivalentni), deluju istovremeno utrobno,
kontaktno i fumigantno.

2.Vrste insekticida

Svi pesticidi su opasni i treba ih oprezno upotrebljavati.Nikada ne zaboravite pročitati

uputstvo za upotrebu pre nego što koristite pesticide.

Postoji 5 osnovnih tipova hemijskih insekticida.

Neka hemijska sredstva se prskaju te štetočine umiru u kontaktu s istima, dok neka funkcionišu
na način da ih štetočine moraju najprije pojesti kako bi bili uništeni. Postoje i 'sistemska'
hemijska sredstva koja ulaze u strukturu orhideja pa npr.sredstvo može biti unešeno u orhideju
preko korienja kako bi uništilo štetočine na listovima. Nadalje, postoje sredstva koja insekti
udišu pa se uništavaju na taj način.

1. Kontaktni sprejevi deluju u kontaktu s insektom te često predstavljaju problem jer su insekti
često skriveni ili je teško dopreti do njih. Kontaktni sprejevi nemaju naknadno dejstvo.

2. Sistemski sprejevi ulaze u strukturu biljke (i ljudi koji ga koriste!) te imaju naknadno dejstvo i
do 10 dana. Drugim rečima, insekti se uništavaju nakon što na bilo koji način konzumiraju
tretiranu biljku. Opasni su za decu i kućne životinje ukoliko im pojedu listove nakon primene na
biljkama.

3. Sapuni odnosno sigurne hemikalije su uglavnom kontaktnog tipa te ih treba češće
upotrebljavati. Sapuni deluju tako što otope zaštitni epiderm insekta pa se oni smrznu. Ponekad
sapuni negativno utiču na cvetove pa pazite kako ih primenjujete ukoliko imate cvetne pupoljke.

4. Ulja kao što su hortikulturalna ulja, neem oil extract (Ime insekticida: Azadirachtin),
mineralna ulja, insekticidni sapuni su sredstva koja takođe možete koristiti u obrani od insekata.

manjoj površini orhideje pre nego što ga primenite na celoj biljci. U svakom slučaju, insekticidi
koje upotrebljavate na orhidejama moraju biti namenjeni ukrasnom bilju. No sva sredstva ne
deluju jednako te je potrebno identificirati štetočinu koji je napao Vašu orhideju.

Osnovno pravilo za prskanje hemijskim preparatima je da se to mora raditi na otvorenom
prostoru rano ujutro. Nikad ne prskajte ukoliko je vetrovito i nikada ne prskajte biljke tokom
velikih vrućina jer postoji visoka vjerojatnostverovatnoća da ćete oštetiti biljke.

Kako koristiti insekticide?

Ukoliko upotrebljavate isti insekticid kroz duži period može se desiti da napravite veći

problem od početnog jer insekti mogu stvoriti otpornost prema insekticidima. Najbolje rešenje je
promeniti insekticid nakon 3 do 4 tretiranja, i to po mogučnosti preči s organskog na hemijski ili
obrnuto. Kada korisitie hemijske insekticide oni moraju uvek biti pogodni za upotrebu na
ukrasnom bilju.

Kada koristite insekticide pazite da ne koristite količine manje od propisanih jer to

izaziva otpornost štetočina. Prevelike količine mogu uništiti Vaše biljke.

Ispitano je akutno toksično delovanje tri često upotrebljavanih organofosfornih

insekticida klorpirifosa, diazinona i diklorvosa kod pilića pa je izmerena aktivnost kolinesteraza
u njihovoj plazmi i mozgu. Srednja letalna doza LD50 klorpirifosa iznosila je 10,79 mg kg-1,
diazinona 6,32 mg kg-1 i diklorvosa 6,30 mg kg-1. Prvi su se znakovi kolinergičkoga sindroma
kod pilića javili oko dva sata nakonod oralne primene, a obuhvatali su slinjenje, suženje, teško
disanje, učestalu defekaciju, obešena krila, drhtavicu, grčenje i nesposobnost stajanja uoči smrti.
Oralna primena polovine srednje letalne doze insekticida klorpirifosa (5 mg kg-1), diazinona (3
mg kg-1) i diklorvosa (3 mg kg-1) dovela je do nepokretnosti i obešenih krila, ali bez kliničkih
znakova kolinergičke toksičnosti koji su uočeni kod eksperimenta radi utvrđivanja srednje
letalne doze (LD50). Međutim, doze ovih insekticida koje su odgovarale LD50, dovele su do
kliničkih znakova kolinergičke toksičnosti sličnih onima primećenim kod utvrđivanja LD50. Dva
od šest pilića uginula su unutar dva sata od primene bilo klorpirifosa bilo diklorvosa u dozama
koje su odgovarale LD50, dok je diazinon u odgovarajućoj srednjoj letalnoj dozi uzrokovao smrt
tri od šest pilića. U odnosu na kontrolne vrednosti, insekticidi su doveli do smanjenja aktivnosti
kolinesteraze koja je zavisila od doze, a kretala se od 29 % do 84 % u plazmi te od 18 % do 77 %
u mozgu. Pad aktivnosti kolinesteraze u plazmi dobro je korelirao s njenim padom u mozgu
(r=0,82). Ovi podaci upućuju na to da oralna primena organofosfornih insekticida u dozama koje
odgovaraju srednjoj letalnoj dozi dovode do znakova kolinergičkoga trovanja kod pilića te do
istodobnoga pada aktivnosti kolinesteraza u mozgu i plazmi.