VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA –
ŠABAC
Studijski program: Zaštita životne sredine
Tema:
HALOGENI ELEMENTI
Mentor: Student:
4
2. Fluor
Fluor je hemijski element označen simbolom F i ima atomski broj 9. U periodnom
sistemu nalazi se u 7. glavnoj grupi i spada u halogene elemente. U normalnim uslovima on
se nalazi u obliku dvoatomske molekule F2 kao gas, izuzetno je reaktivan i veoma otrovan.
Već i u najmanjim koncentracijama može se primetiti njegov oštar miris. Fluor je bezbojan,
ali u većim koncentracijama ima žuto-zelenu boju. Ima najveću elektronegativnost među
svim poznatim hemijskim elementima. Vodu razlaže gradeći fluorovodik, HF.
Naziv elementa se izvodi iz latinskog fluores. Ovaj pojam označava najvažniji
prirodni izvor fluora, mineral fluorit, koji se u metalurgiji upotrebljava kao sredstvo za
snižavanje neophodne temperature topljenja ruda (u prvobitnom kontekstu: lapides igni
liquescentes (fluores))).
2.2 Fluor u životnoj sredini
U prirodi se pojavljuje isključivo kao fluoridni jon (F
-
). Često se nalazi u stenama, gde
zamenjuje hidroksilni jon (OH
-
). Najvažniji minerali F su fluorit (CaF
2
), kriolit i fluoroapatit.
U Zemljinoj kori je više zastupljen od hlora, ali pošto su fluorova jedinjenja nerastvorna u
vodi to je njegov sadržaj u vodama veoma nizak (tabela 1). U atmosferi je uglavnom malo
prisutan (male količine se oslobađaju pri vulkanskim erupcijama), ali antropogena aktivnost
proizvodi hlorfluorokarbon (CF
2
Cl
2
) koji je veoma štetan i ima dugo rezidentno vreme (oko
100 godina) u atmosferi.
Tabela 1. Koncentracije F u životnoj sredini (Cox, 1995)
Koncentracija
Zemljina kora
Morska voda
Slatke vode
Zemljišta
Atmosfera
Ljudsko telo:
srednja vrednost
kosti
950 ppm
1.3 ppm
0.1-1 ppm
200-300 ppm
0.0006 ppm
4 ppm
2000-12000 ppm
5
Od početka 20-tog veka skoro cela američka industrija je bila bazirana na upotrebi
fluora, i zbog toga je skoro sav industrijski otpad sadržavao fluor. Taj otpad je odbacivan u
prirodu, pri tome izazivajući ozbiljne probleme zagađenja, kako voda i tla, tako i biljnog i
životinjskog sveta. Fluorovodonik i silikon tetrafluorid su fluoridi koje u prirodu emituju
fabrike fosfatnih đubriva (fosfatne stene obično sadrže oko 3 % fluorida), fabrike čelika,
fabrike aluminijuma. Fluoridi ispušteni u prirodu izazivaju ozbiljna oštećenja i promene u
biljnim listovima ( čak i u koncentracijama od 1 ppb(parts per billion), fluoridi izazivaju
ozbiljne smetnje u razvoju i rastu biljaka.
2.2.1 Fluor u vodi
Tragovi fluora su prisutni u mnogim vodama. Veće koncentracije su povezane sa
podzemnim izvorima. Fluor se može naći u rekama kao posledica ispuštanja industrijskog
otpada.
Voda za piće čiji je prirodni sadržaj fluora manji od 0,8 miligrama u jednom litru
vode fluoriše se, a voda za piće čiji je prirodni sadržaj fluora veći od 1,2 miligrama defluoriše
se. Kada se fluor jednom stavi u vodu, posle toga je praktično nemoguće kontrolisati dozu
koju pojedinac dnevno prima. Ova pojava se objašnjava na taj način što neke osobe, na
primer sportisti, fizički radnici, dijabetičari uzimaju više vode od ostalih, kao i zbog činjenice
što konzumiramo fluor i iz drugih izvora (hrana, paste za zube, zadržani pesticidi u hrani,
itd.).
Dodavati u vodu za piće hemikaliju koja je toliko toksična da je služila kao otrov za
pacove bila je unikatno američka ideja i američka praksa. Većina evropskih zemalja ne
dodaje fluor u svoju vodu, a nekoliko država je prestalo sa tom praksom sumnjajući u njenu
sigurnost i vrednost. Srbija ga takođe ne dodaje, ali ne zbog visoke prosvećenosti, već,
ironično, jer nam je jeftinije da u vodu dodajemo hlor u odnosu na fluor. U običnoj pitkoj
vodi ima prirodnog fluora u manjim količinama, što možete proveriti i na deklaraciji bilo koje
kupovne flaširane vode. Fluoridi možda i pomažu zubima (bilo je par indikacija u
istraživanjima), ali dokazi za to nisu baš iscrpni, tako da se procenjuje da su fluoridi u
idealnim uslovima zaslužni za 15% manje karijesa. Priroda samog fluora, kao i njegovo
delovanje na karijes može se uporediti sa delovanjem hemoterapije na ćelije raka. Fluor
ugrožava sve na šta nailazi i bolesne i zdrave ćelije, a njegova prisutnost obeležena je
ogromnom toksičnošću.
2.2.2 Fluor u zemljištu
Usvajanje fluora korenom je pasivan, difuzan proces. Biljke mogu da ga usvajaju i
preko nadzemnih organa. Usvajanje fluora preko lista proporcionalno je njegovoj
koncentraciji u atmosferi dužini ekspozicije, a u velikoj meri zavisi i od vlažnosti vazduha.
Sadržaj fluora u suvoj materiji biljaka kreće se u proseku od 2 do 10mg/kg.
