VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ŠABAC
SEMINARSKI RAD
Predmet: Ekonomija
Tema: Pojam inflacije i odnos inflacije i nezaposlenosti
Predmetni profesor: Studenti:
dr Miroslava Petrevska Katarina Tošković 5-35
Milica Radojčić 5-9
Šabac, 2017.
Sadržaj
1.
POJAM INFLACIJE
- Uvod........................................................................................................... 3
- Istorijski nastanak i razvoj..........................................................................3
- Uzroci inflacije .......................................................................................... 4
- Klasifikacija inflacije.................................................................................5
- Posledice inflacije ......................................................................................8
- Mere za suzbijanje inflacije .......................................................................9
- Neizvesnost od inflacije ............................................................................10
- Merenje inflacije ........................................................................................10
- Inflacija tražnje...........................................................................................11
- Inflacija troškova........................................................................................11
- Monetarna neutralnost................................................................................11
- Inflacioni porez...........................................................................................11
- Uloga inflacije u ekonomiji........................................................................12
2. ODNOS INFLACIJE I NEZAPOSLENOSTI
- Uvod........................................................................................................... 13
- Nezaposlenost.............................................................................................14
- Kratkoročna Filipsova kriva.......................................................................15
- Dugoročna Filipsova Kriva........................................................................ 16
- Zaključak.................................................................................................... 18
Literatura.......................................................................................................19
2
Jedan je pisac slikovito rekao za inflaciju: ''Ranije smo polazili u trgovinu s
novcem u našim džepovima i vraćali se sa hranom u korpi. Sada, odlazimo sa novcem
u korpama, a vraćamo se sa hranom u džepovima. Sve nedostaje, osim novca!''
Dakle, nastanak pojma inflacije se veže uz građanski rat u SAD-u. Tada je američka
vlada bila prinudjena da štampa i pušta u opticaj dodatne količine papirnog novca da
bi finansirala rat.
Inflacija je stanje narušene monetarne ravnoteže kada je u opticaju veća
kolicina novca od potrebne količine, što je praćeno i rastom cena. Ona takodje može
da nastane kada se smanji ponuda robe na tržištu, a količina novca u opticaju ostane
nepromenjena.
Stopa inflacije
je stopa promene opšteg nivoa cena, i meri se na sledeći
način:
nivo cena (godina t) – nivo cena (godina t-1)
Inflaciona stopa= ___________________________________
nivo cena (godina t-1)
Primer:
2003. godine u Srbiji, potrošačke cene
su porasle za 10,5%. Te godine su porasle cene
mnogih proizvodnih grupa, kao što su: hrana,
piće, stanovanje, odeća, saobraćajne usluge,
medicinske usluge itd. Taj opšti uzlazni trend
nazivamo
inflacijom
.
Uzroci inflacije
Dugo vremena se smatralo da je monetarna ekspanzija, odnosno povećanje
količine novca u opticaju osnovni uzrok inflacije pa se iz tog razloga najveća pažnja i
poklanja kreditnoj politici i stanju bilansa plaćanja. Danas se sve više ističe uticaj
novčane tražnje na inflaciju i analiziraju uzroci koji utiču na njeno plaćanje. Tako se i
počeo širiti krug uticaja koji utiču na inflatorna kretanja pa se shodno tome i razvila
teorija koja uzroke inflacije vidi u prekomernoj tražnji.
Pored mnogih uzročnika inflacije (zavisno od autora), sledeći uzročnici su
prisutni (suštinski) kod svih autora :
1
.
Rast novčane mase iznad rasta rasta društvenog prihoda
,
2
.
Rast ličnih dohodaka iznad rasta produktivnosti rada
,
3
.
Rast opšte i zajedničke potrošnje (rast državne ili javne potrošnje iznad
akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede)
,
4
.
Rast investicija iznad rasta štednje – akumulacije.
4
Klasifikacija inflacije
Inflacija je stara koliko i tržišna privreda. Posmatrano na duži rok, cene rastu.
Međutim ne znači da inflacija nužno prati pad realnog dohotka. Istorija pokazuje da
cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali se više ne vraćaju posle ratova i
kriza na prvobitni nivo. Poput bolesti koja razara tkivo ljudskog organizma, tako i
inflacija razara privredu.
Da bi se inflacija sanirala, potrebno je prethodno izvršiti klasifikaciju u tri
kategorije:
1. Umerena inflacija
2. Galopirajuća inflacija
3. Hiperinflacija
UMERENA INFLACIJA
–cene su relativno stabilne, ljudi imaju poverenja u
novac. Podrazumeva lagani rast cena. Poslovni ljudi i obični potrošači ulažu svoj
novac verujući da će njihova novčana sredstva zadržati svoju relativnu vrednost.
GALOPIRAJUĆA INFLACIJA
-
predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju,u rasponu
od 20,100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene
industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoameričke
zemlje, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-tih i 1980-tih
godina. Kada se galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo, nastaju
ozbiljni ekonomski poremećaji.
HIPERINFLACIJA
-
Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma
teško hiperinflaciju.Teško je i poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak
milijardu posto na godinu dana može izdržati.
Sa stanovišta dužine delimo ih na:
1.
Sekularn
e
, koje imaju najslabiji intenzitet ali najduže traju.
2.
Jednokratne
, traju relativno kratko vreme, odnosno zaustavljaju se čim prestane
dejstvo uzroka koje ih je izazvalo. Na primer: povećanje plata, elementarne
nepogode, itd.
3.
Hroničn
e
, koje traju dugo i imaju jak intenzitet.
Inflacija iskrivljuje relativne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Težina
inflacije meri se i time da li je bila očekivana ili nije. U tom smislu razlikuje se:
1.
Uravnotežena inflacija;
2.
Neuravnotežena inflacija
3.
Neočekivana (nepredviđena) inflacija
5
