Uloga roditelja u predškolskom uzrastu
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ
ПРВИ ЦИКЛУС СТУДИЈА
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И
ОБРАЗОВАЊЕ
УЛОГА РОДИТЕЉА У ОДГАЈАЊУ ДЈЕТЕТА
У ПРЕДШКОЛСКОМ УЗРАСТУ
Семинарски рад из предмета Предшколска педагогија 1
Н А С Т А В Н И К
С Т У Д Е Н Т
доц. др Марко Мијатовић
Андријана Вујадиновић
Број индекса: ППВ – 208/17
Бања Лука, јануар 2018. године.
1
Садржај
Дефинисање појма, предмета и подручја породичне педагогије
................................................3
Значај, циљ и задаци породичне педагогије
.................................................................................4
Настанак и историјски развој породице
.......................................................................................6
Типови породица и васпитање дјеце
.............................................................................................7
Родитељи, њихов став и однос према дјетету
...............................................................................8
Сарадња породице и педагошке установе
.......................................................................................10
Облици сарадње породице и педагошке установе
......................................................................11

3
1.
Породична педагогија
За дефинисање појма породичне педагогије потребно је претходно познавати значење
појмова породица и педагогија.
За породицу се често каже да је то „основна ћелија друштва“. Овим појмом се означава
„универзална и основна друштвена ћелија, институција, заједница коју карактерише
крвно сродство, заједничко становање, економска сарадња, свестрана подршка, рађање
или усвајање, његовање и васпитање дјеце.“
Форма и облик породице се мијењао кроз историју. Од првобитних људских заједница и
њихове родовске организације, гдје је сваки члан имао тачно одређено мјесто и улогу у
породичној хијерархији, па до модерних породица, гдје су се улоге унутар породице
измјениле и нису више строго дефинисане, породица је имала веома важну улогу за
опстанак, напредак и развој људске цивилизације.
Најуопштенија дефиниција појма
педагогија
је да је то наука која се бави васпитањем и
образовањем. Ријеч „педагогија“ води поријекло из античке Грчке. Настала је од двије
ријечи: ago, agein – водити и pais, paidos – дечак, и означавала је ученог роба који је
бринуо о дјеци робовласника (paiodagogus - онај који води дете).
Временом, педагогија се развила у науку која „има свој предмет проучавања и
истраживања, акумулиран и богат фонд знања, развијену специфичну методологију за
истраживање своје области и изграђен појмовно-терминолошки и лексички систем.“
Оснивачем педагогије као науке сматра се Ј.Ф. Хербарт, који је први користио појам
педагогија у значењу науке о васпитању.
1.1. Дефинисање појма, предмета и подручја породичне педагогије
Породична педагогија представља једну од неколико научних дисциплина у систему
педагошке науке. Она се бави породичним аспектом васпитања дјеце, односно,
васпитању у породици.
Предмет породичне педагогије је „проучавање васпитања и образовања младих за живот
у породици.“
Према Стевановићу, „предмет обитељске педагогије је одгој у увјетима
обитељског живота и рада.“
Даље, према Педагошком лексикону „породична
педагогија је педагошка дисциплина која се бави изучавањем васпитања у оквиру
породице или породичне средине: стиловима васпитања, подизањем дјеце, улогом и
задацима породице, образовним аспектима комуникације у породици, односом
породице и других друштвених и педагошких институција и сл.“
Подручје породичне педагогије обухвата све аспекте дјечијег развоја: „тјелесни,
интелектуални, емоционални, вољни, друштвено-морални, естетски, радни итд.,
стицање одређених знања, изградњу навика (хигијенских, културних, радних...) и
Илић,
М. (2013).
Породична педагогија
. Бања Лука: Филозофски факултет.
Лиценца за рад наставника, васпитача и стручних сарадника
, (2017-12-27).
Грандић, Р. (1990),
Улога породице у развијању љубави према нашој вишенационалној заједници
. Нови
Сад: Педагошка стварност.
Стевановић, М. (2000),
Обитељска педагогија
. Вараждинске Топлице: „Тонимир“.
(1996).
Педагошки лексикон
. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
4
вјештина (сналажење и руковање прибором, уређајима који су доступни дјеци), те је
неопходно да их изучава породична педагогија.“
Према томе, сва набројана подручја развијају аутономну и стваралачку личност која
социјализује индивиду у породичној средини. Дакле, она прикупља, систематизује и
уопштава сазнања о процесима и појавама породичног васпитања, тачније, она утврђује
законитости и узрочно-посљедичне везе које се у тој примарној животној заједници
успостављају.
1.2. Значај, циљ и задаци породичне педагогије
Проучавање породичног васпитања има друштвени, теоријски и практични значај.
Друштвени
значај односи се на подизање психофизички здравог подмладка и стварање
продуктивнијих кретивнијих чланова друштвене заједнице.
Теоријски
значај породичне
педагогије огледа се у откривању научних законитости у породичном васпитању.
Практични
значај односи се на унапређивање васпитног дјеловања родитеља,
породичне атмосфере и интеракције на темељу научних спознаја.
„Циљ породичне педагогије јесте научно проучавање теоријских и васпитних аспеката
породичног васпитања ради његовог што потпунијег разумијевања и ефикаснијег
унапређивања, како би се остварили што повољнији утицаји у породици на максимално
могући физички, интелектуални, морални, радни, естетски и креативни развој сваког
дјетета и, уопште, младог људског бића.“
Задаци породичне педагогије, према Илићу, су:
1) Да проучавањем праксе и теорије породичног васпитања утврђује чињенице,
генерализације, тенденције, научне законитости и класификује их у систем
породично-педагошких научних сазнања;
2) Да истражује васпитне функције породице у контексту појединих друштвених
периода у прошлости;
3) Да непрекидно изучава услове живота, смисао и емоционалну атмосферу у
савременој породици, да истражује односе, процесе, динамику породичног
васпитања, стил родитељског понашања, позицију дјетета у структури породице
и друге чиниоце породичног васпитања;
4) Да идентификује и објашњава васпитне проблеме у породици (љубомору, лаж,
крађу, агресивност, насилну комуникацију, токсикоманију, скитњу);
5) Да проучава облике педагошког образовања родитеља и едукација младих;
6) Да проучава могућности сарадње породице и педагошких институција;
7) Да научно и критички вреднује достигнућа теорије и праксе породичног
васпитања;
8) Да стално усавршава специфичне методике, поступке истраживања породичног
васпитања;
9) Да се користи сазнањима педагошких дисциплина других наука;
10) Да указује на могућност примјене научних сазнања у унапређивању праксе
породичног васпитања.
Илић,
М. (2013).
Породична педагогија
. Бања Лука: Филозофски факултет.
Исто.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti