BANKARSTVO – skripta
ISPITNA PITANJA
1. Trendovi i ciljevi bankarstva
2. Karakteristike poslovnih banaka
3. Perspektive bankarskog sistema poslovanja
4. Novi lik poslovne banke – zahtev novog bankarstva
5. Novi vid strategije bankarstva prema komintentima – klijentima
6. Razvojne tendencije u savremenom bankarstvu
7. Podredenost bankarstva komintentima
8. Odnos komintenta i poslovne banke
9. Izvori sredstava poslovne banke
10. Depozitni potencijal banke – depozitni izvori sredstava
11. Struktura depozitnog potencijala banke
12. Transakcioni depozit – depozit po videnju pravnih lica
13. Oroceni depozit pravnih lica
14. Depozit stanovništva – štedni depozit stanovništva
15. Faktori povecanja depozitnog potencijala
16. Ostvarenje dobiti – profit banke, bankovna dobit
17. Vrste i oblici bankarskih poslova - predmet bankarskog poslovanja
(aktivni poslovi, pasivni poslovi)
18. Prikupljanje novcanih sredstava
19. Plasiranje novcanih sredstava
20. Formiranje kreditnog potencijala poslovne banke
21. Determinante formiranja depozitnog potencijala
22. Neto kamatna marža – razlika izmedu aktivne i pasivne kamatne stope
23. Bankarski marketing i razvoj banke u medunarodnim okvirima
24. Znacaj interne kontrole poslovne banke
25. Interna kontrola poslovne banke
26. Zadaci interne kontrole
27. Obezbedenje od rizika poslovne banke
28. Utvrdivanje rizika poslovne banke
29. Faktori kreditnog rizika
30. Osnova rizika u bankarskom poslovanju
31. Analiza likvidnosti poslovne banke
32. Koncept likvidnosti poslovne banke i solventnost
33. Strategija likvidnosti poslovne banke
34. Upravljanje aktivom i pasivom poslovne banke i likvidnost
35. Projektovanje likvidnosti poslovne banke
36. Interni bilansi poslovne banke
37. Bilans stanja poslovne banke
38. Bilans uspeha poslovne banke
39. Informacioni sistem – neophodan elemenat bankarskog poslovanja
40. Bankarski informacioni sistem i stanovništvo
41. Bankarski informacioni sistem i stanovništvo
42. Korišcenje visoke tehnologije i elektronike u bankarstvu
43. Politika kamatnih stopa
1
44. Kamatni mehanizam – odnos aktivne i pasivne kamate
45. Osnova strategije kamatnih stopa
46. Tehnologija kreditiranja
47. Odobravanje kredita
48. Korišcenje kredita
49. Primena i donošenje kreditnih odluka
50. Vrste – oblici kredita
51. Vrste kredita prema domicilu kreditora
52. Vrste kredita prema statusu kreditora
53. Vrste kredita prema predmetu korišcenja
54. Vrste kredita prema roku korišcenja
55. Vrste kredita prema nameni korišcenja
56. Vrste kredita prema svrsi korišcenja
57. Vrste kredita prema nacinu obezbedenja
58. Obezbedenje profitabilnog nacina poslovanja banke – osnovni cilj
funkcionisanja poslovne banke
59. Tržišna orijentacija poslovnih banaka
60. Tržišna konkurencija poslovnih banaka na finansijskom tržištu
1.
Trendovi i ciljevi bankarstva
Bankarstvo kao posebna naucna disciplina ima zadatak da ispituje i prati opšta
ekonomska dejstva koja se manifestuju funkcionisanjem banaka u kreditnom i
bankarskom sistemu jedne zemlje. Nauka o bankarstvu se bavi proucavanjem
funkcija i uloge bankarskog sistema, kao i nacina organizovanja bankarskih
organizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Zatim, proucava bankarsko
poslovanje, a narocito odnose, procese i poslovne transakcije koji se javljaju po
osnovu stvaranja i korišcenja novca i kredita preko banaka. Nauka o bankarstvu
bavi se i prožimanjem teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike,s
jedne strane i kreditno-bankarskog sistema s druge straneBankarstvo kao
naucna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo se u drugoj polovini
19.veka, sa ciljem da bankare osposobi za uspešno vodenje bankarskih poslova,
vodeci racuna o kreditnom pokricu, likvidnosti, poslovnom ugledu na berzi,
špekulativnim poslovima i sl.Nakon pocetne mikroekonomske orijentacije
Nauka o bankarstvu je vremenom sve više poprimila makroekonomsku
orijentaciju. ''Savremeni nacin naucnog tretiranja bankarstva ne gleda više na
banku kao na preduzece, vec kao na izvršni aparat opštih privrednih, finansijskih
i monetarnih mera, pravilno uvidajuci da je funkcionalni znacaj tog aparata po
društvo i reprodukciju mnogo važniji od internih problema banke i bankarskog
sistema kao preduzeca. To znaci da se nauka o bankarstvu ne bavi interno-
tehnološkim problemima banaka kao preduzeca, jer banka je u suštini deo
privrede, ona služi privredi i nema neke svoje osamostaljene ciljeve. Danas bi se
moglo govoriti o iznijansiranoj kombinaciji mikro i makro pristupa Nauke o
bankarstvu. Polazi se od pretpostavke da je banka specificno preduzece koje
posluje specificnom robom (novcem), zbog cega je veci društveni znacaj takvog
preduzeca u odnosu na bilo koja druga ''obicna preduzeca''.
2.
Karakteristike bankarskog poslovanja (obeležja)
2
definiše i kao društvena finansijska institucija. Banka je za razliku od drugih
preduzeca u krajnjoj instanci društvena finansijska institucija, cija poslovna
sposobnost i efikasnost funkcionisanja imaju izuzetan uticaj na racionalnost
korišcenja sredstava na nivou makrosistema.Savremeno svetsko bankarstvo
karakteriše se izrazitom dinamicnošcu promena, za šta se koristi izraz
''bankarska revolucija'' – koja se ogleda u nacinu na koji su reorganizovane i
prestruktuirane banke i druge finansijske institucije, u njihovim medusobnim
spajanjima i preuzimanjima, u pojavi novih funkcija, ubrzanju kretanja novca, u
deregulaciji finansijskih tržišta,u do skora neslucenom razvoju i primeni
tehnologije u bankarskom poslovanju, u neverovatnoj ulozi i znacaju informacija
kao faktora konkurentne tržišne pozicije banaka i td. Mocni kompjuteri kojima
raspolažu banke omogucuju im skoro apsolutnu procesnu brzinu...a to je jedina
''konstanta'' bankarske ekonomije .
Savremena bankarska teorija relativizuje rizik na nivou pojedinacne banke, što
se postiže apsolutizacijom znacaja finansijskih inovacija u funkciji profitabilnosti
pojedinacne banke, dok se zanemaruju makroekonomski efekti potencijalnih
rizika u makro sistemu. Mogu se definisati neki opšti principi relativni za
savremenu banku :
1.
– što su elektronski opremljene, banke naplacuju vece provizije;
2.
- što je brži prenos podataka, to je duža i komplikovanija kontrola
boniteta i banke i njenih komintenata;
3.
- ukoliko su cešca knjiženja, povecavaju se i one najmanje bankarske
provizije, a ukoliko su reda knjiženja veci su paušali ;
4.
– ukoliko imate manje sredstava na racunu, elektronska knjiženja ce više
koštati.
Prema tome : - banka je samostalni privredni i tržišni subjekt; - banka je
preduzece sui generis ; - banka se zasniva na prenetim ovlašcenjima i
poverenju;
-
banka ima posrednicku ulogu u transformisanju sredstava izmedu
finansijskih suficitnih i deficitnih transaktora; - banka obavlja sve depozitne,
kreditne i novcane transakcije svojih komintenata, pri cemu se odvija
sekundarna emisija novca; - banka obavlja svoje funkcije profesionalno,
organizovano i adaptibilno; - kroz poslovanje banke se efektuiraju prednosti ili
nedostaci mikroekonomije same banke, kao i doprinos same banke, kao i
doprinos banke kvalitetu makroekonomije kao celine.
5. Novi vid strategije bankarstva prema komintentima – klijentima
7. Podredjenost bankarstva komintentima
8. Odnos komintenta I poslovne banke
Bankarski novac u obliku depozita, kao obaveza bankarskog prema
nebankarskom sektoru, podrazumeva obavezu banke da po nalogu svojih
komintenata reguliše njihove medusobne dužnicko-poverilacke odnose. Na
primer, po nalogu komintenta – kupca banka smanjuje njegov depozit u korist
komintenta – prodavca u visini njegovog potraživanja. U bilansu banke se to
manifestuje kao smanjenje depozita komintenta – kupca, uz istovremeno
povecanje depozita komintenta – prodavca, pod uslovom da svoje poslovanje
obavljaju u okviru iste banke. U tom slucaju ne dolazi do promene ukupnog
nivoa aktive i pasive banke. U slucaju da su kupac i prodavac komintenti
razlicitih banaka, to ce uticati na promene u ukupnoj aktivi i pasivi njihovih
4
banaka.U prošlosti su banke oslobadale jedna drugu od dugova transferom
banknota koje su izdavale najpre nekoliko privilegovanih banaka, da bi to najzad
prešlo u iskljucivu nadležnost centralne banke. Vremenom su banke shvatile da
je fizicko premeštanje ovih banknota bilo neracionalno jer je iziskivalo
transportne troškove i troškove osiguranja od rizika. Zbog toga su banke
prihvatile da otvore svoje racune kod jedne banke, što bi omogucilo da banka
koja duguje novac drugoj banci mogla jednostavno da izda cek kojim bi smanjila
svoj depozit kod te banke a istovremeno bi se povecao depozit banke kojoj se
duguje, takode u toj istoj banci.S obzirom da su dugovi namirivani u
banknotama centralne banke, nije iznenadujuce da kada su banke odlucile da
otvore racune u jednoj izabranoj banci, da je izabrana banka bila centralna
banka. Banke koje pripadaju ovom obracunskom sistemu su poznate kao
klirinške banke. Sa razvojem visoke tehnologije i elektronike u bankarstvu dolazi
se do toga da je elektronsko bankarstvo jednako informacionom bankarskom
poslovanju gde se sredstva transformišu preko razmene elektronskih signala,
umesto razmene u gotovom, u cekovima ili drugim instrumentima placanja.
Platni promet je uvodenjem elektronskog transfera novca prevazišao sisteme
placanja zasnovane na cekovima ili žiro platnom prometu. Pružanje bankarskih
usluga odvija se uz podršku racunara i informatike. Podaci se automatski i bez
papirnog dokumenta prosleduju. To omogucava da komitent nezavisno od
bankarskog šaltera u bilo kom trenutku može da obavi svoje bankarske poslove.
Uveden je i superservis tj. Ekranizovani kompjuterizovani sistem koji prikuplja i
analizira podatke o klijentima, da bi identifikovao njihove potrebe za
finansijskim uslugama banke, koje su usluge do sada koristili, a koje nisu. Na taj
nacin se vrši neposredna komunikacija sa klijentima u cilju prodaje novih
finansijskih usluga.
6. Razvojne tendencije u savremenom bankarstvu
Pri analizi tendencija u savremenom svetskom bankarstvu koristi se
teorijsko-metodološki obrazac zasnovan na 4 aspekta analize :
1.
- institucionalni ili strukturni
2.
- funkcionalni
3.
- instrumentalni i
4.
- stepen kontrole banaka od strane države ili nekog drugog sektora
Institucionalnom transformacijom se normativno reguliše nacin upravljanja
bankom, formulišu se kriterijumi formiranja i odredivanja profita banaka, nacin
osnivanja, nacin raspodele ukupnih prihoda i rashoda banke, održavanja
likvidnosti, prestanak banke.
Funkcionalna ili suštinska transformacija se posmatra kroz uspostavljanje novih
metoda i mehanizma mobilizacije, koncentracije i cirkulacije slobodnih
finansijskih sredstava posredstvom bankarskih kanala. Suština funkcionalne
transformacije manifestuje se kroz brzinu povecanja ekonomskog potencijala
privrede, tj. Kroz kvalitet promene finansijske pozicije privrede i ostalih
nebankarskih sektora u strukturi bilansa banaka.
Instrumentalni aspekt transformacije bankarskog sistema podrazumeva
uvodenje adekvatne strukture instrumenata i mehanizma koji ce biti u funkciji
optimalnog odvijanjafinansijskih transakcija. Takode podrazumeva uvodenje
5
banka mora prema tome da planira ili korišcenje obavezne rezerve ili da manje
plasira sredstva.
Banka može da obezbedi sredstva tako što ce koristiti obaveznu rezervu banke.
Ta obavezna rezerva koristi se u vremenu kada banka ne obezbedi dnevnu
likvidnost, u slucaju zaduživanja kod NB, kao i u slucaju korišcenja kredita od
drugih lica.
10.
Depozitni potencijal banaka
Sve komercijalne banke prikupljaju sredstva i formiraju svoj finansijski potencijal
upravo putem depozita stanovništva i privrede. Zbog toga je i njihov osnovni cilj
da obezbede trajan porast svojih depozitnih potencijala.
Depozitni potencijal predstavlja finansijsku moc banke i najvažniji je izvor
sredstava banke, a formira se na osnovu sredstava koja postoje kod deponenata
banke. Deponenti banke su oni klijenti (fizicka i pravna lica) koji su ukljucili svoj
žiro racun preko poslovne banke.
Za banku je veoma važno da je depozitni potencijal što veci, jer se time
obezbeduje veca likvidnost i solventnost na duži rok.
Svoje maksimalne napore banka treba da usmeri na to da je prvenstveno
kvalitetna, finansijski mocna i likvidna. Interes banke je da dovede što vece i jace
depozitare kao što su: energetika, infrastruktura, PTT. Banka je u obavezi da
svojim deponentima, kako na depozite po videnju, tako i na orocene depozite,
placa odredenu kamatu i to je tzv. pasivna kamata.
Depozitni potencijal se uvecava i naplatom naknade, provizije za izvršene
usluge.
11.
Struktura depozitnog potencijala
12. Transakcioni depoziti
13. Oroceni depoziti pravnih lica
Strukturu depozitnog potencijala cine:
1)
depoziti po videnju pravnih lica
2)
oroceni depoziti
3)
depoziti stanovništva
4)
transakcioni depoziti.
Depoziti po videnju pravnih lica podrazumevaju ukljucivanje žiro racuna pravnih
lica kod poslovne banke. Banka treba da maksimalne napore uloži i usmeri na
to, da prvenstvono kvalitetna pravna lica dovede kao svoje depozitare, jer je
interes banke da su oni jaki na nivou društvene zajednice i da su to klijenti sa
vecim iznosom sredstava na svom žiro racunu, i da duže zadržavaju sredstva na
svom žiro racunu. Deponent je klijent koji je ukljucio svoj žiro racun kod
poslovne banke, a komitent je onaj klijent koji je ukljucio svoj žiro racun kod
poslovne banke, a pored toga koristi i kredit kod poslovne banke.
Oroceni depoziti imaju precizno odredeni rok dospeca i više kamatne stope, što
predstavlja stimulativni faktor za štednju. Oni predstavljaju veoma važnu
kategoriju u kreiranju depozitnog potencijala banke. U strukturi orocenih
7
