Asinhroni motori
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
Саобраћајни факултет
СЕМЕСТРАЛНИ РАД
Предмет:
Погон са електровучом
Тема
:
Асинхрони мотори
Професор: Студент:
др Драгутин Костић Александар Манчић 150107
2
САДРЖАЈ
1.
Основни принципи и операције индуктивног мотора
2.
Контрола брзине мењањем статора, учестаности и напона
2.1
Карактеристика момент-брзина................................................................................11
2.2 Моћ индукционог мотора: испод и изнад номиналне брзине...............................13
2.3 Испод номиналне брзине: Константна област момента........................................13
2.4 Изнад номиналне брзине: Константна област снаге..............................................14
2.5 Контрола брзине са мењањем напона у учестаности статора..............................16
2.6 Операције са високим брзином: област константне f
sl
.........................................16
2.7 Операције са високим напоном...............................................................................17
2.8 Кочење индукционих мотора...................................................................................17

4
Слика 2-2 и 2-3. Приказ ротора
Циљ посматраних анализа је да се што једноставније објасни интеракција између
индукционог мотора и снажног електронског претварача. Са овим циљем на уму, детаљи о
пропорционалности између различитих варијанти мотора су изражени као k
j
(где ј
означава одговарајућу бројну вредност). Осим тога претпостављено је да мотор управља
са било којом магнетском засићеношћу.
Слика 14-1. Приказ важнијих релација
5
Ако се балансирани скуп трофазних синусоидних напона на фреквенцији
f=w/2π
примењује на статор, онда то резултује балансираним скупом струја, који успоставља
расподелу густине Bag у ваздушном простору са следецћим својствима: (1) има амплитуду
језгра и (2) ротира се константном брзином, која се назива и синхрона брзина
w
s
(rad/s).
Синхрона брзина у п-пољу мотора је обезбеђена од учесталости f може се добити као:
ω
s
=
2
π
/(
p
2
)
1
/
f
=
2
p
(
2
πf
)=
2
p
ω
(
rad
s
)
(14-3)
који је усклађени до учесталости
f
од примењених напона и струја до намотаја статора. У
случају обртаја у минути (
rрm),
синхрона брзина је:
n
s
=
60
∗
ω
s
2
π
=
120
p
f
(14-4)
Ваздушни простор флукса
Ф
ag
(услед флукса густине расподеле
B
ag
) ротира на усклађеној
брзини која се односи на стационарне намотаје ротора). Као последица, контролна
електромоторна сила
,
која се често назива и густина расподеле напона
Е
ag
је индукована
на свакој од фаза статора у учесталости
f
. Ово се може илустровати помоћу еквивалентног
кола по фазама приказаном на слици 14-2а, где је
Vs
фазни напон (исто до линије rms
напона
V
LL
подељеном са
√
3
) a
Е
ag
густина расподеле напона.
R
S
je oтпор намотаја статора
и
L
ls
је индукција пропуштања статорских намотаја. Магнетна компонента
I
m
струје
статора утврђује густину расподеле флукса. Од анализа магнетног поља,може се видети
N
s
Φ
ag
=
L
m
i
m
(14-5)
где је
N
S
еквивалентан број обртаја по фази намотаја статора и
L
м
је магнетна
индуктивност показана у поглављу 14-2а
Из фарадејевог закона
е
ag
=
N
s
d Φ
ag
dt
(14-6)
Са ваздушног зазора флукса повезујући фазу намотаја статора биће
Ф
ag
(t)=
Ф
ag
sin
ω
t,
са
резултатима у виду:
е
ag
=
N
s
ω Φ
ag
cos
ωt
(14-7)
која има вредност
rms
-a у

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti