УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У ВРАЊУ
Српска национална култура у европском контексту
СЕМИНАРСКИ РАД
Настанак и развој српског књижевног језика
Ментор Студент
Проф. др Јаворка Маринковић Никола Живковић 17м / 16
У Врању, 2017.
2
САДРЖАЈ
Увод
................................................................................................................................................3
1. Од старословенском ка српскословенском језику..................................................................4
2. Писма нашег језика у прошлости и данас...............................................................................7
3. Рускословенски језик.................................................................................................................8
4. Славеносрпски језик..................................................................................................................9
5. Књига и писменост....................................................................................................................9
6. Вуков рад на реформи језика и правописа............................................................................10
7. Вукова реформа........................................................................................................................11
8. Даљи развој српског књижевног језика.................................................................................12
Закључак
.....................................................................................................................................14
Литература
.................................................................................................................................15
4
границе између Србије и Црне Горе), а у прошлости је било и других етничких група које
су говориле тим језиком, а нису имале ни српско ни хрватско опредељење. Хрвати
називају тај језик хрватским а Срби српским.
Да би језик могао да постоји, мора имати одређене елементе који су заједнички
свим припадницима тога језика – исти фонетски, морфолошки, синтаксички и лексички
систем. Као и назив ширег појма
језик
,
књижевни језик
се употребљава у врло
различитим, ширим или ужим значењима. У најстаријем, исконском значењу књижевним
језиком се назива, за разлику од говорног, разговорног, простонародног језика,
језик
писмености, тј. писаних споменика,
записа, натписа, разних пописа, закона, а нарочито
језик светих обредних књига, који се од својега почетка разликовао од простонародног
говорног језика углађеним, сажетим, правилнијим начином изражавања.
Ипак се, у већини случајева, под
књижевним језиком
пре свега мисли на језик,
који се развио на основи народног језика. Који је граматички правилан и чист од туђих
елемената, који је брижно усавршаван и којим се служе у говору и писању образовани
слојеви народа.
3
Књижевни језик
је највиши облик националног језика. То је језик књига, новина,
позоришта, радија, телевизије, језик школске наставе, службени језик.
Књижевни језик
се
ставља насупрот народном простом језику и жаргонима.
4
У најширем смислу,
књижевним језиком
назива се сваки јези, домаћи или страни,
који је због своје веће проширености наметнут или прихваћен у неком народу као језик
којим се пишу књижевно – уметничка, научна и стручна дела и који се уз то употребљава
и као државни, управни и службени језик и као средство међудијалекатског
споразумевања.
5
1. ОД СТАРОСЛОВЕНСКОМ КА СРПСКОСЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ
Мукотрпан посао солунске браће Ћирила и Методија на стварању првог словенског
књижевног језика, а самим тим и њиховог првог писма, финализован је одласком ових
3
Јаворка Маринковић,
Српски језик I
, (стр. 51)
4
Јаворка Маринковић,
Српски језик I
, (стр. 51)
5
Јаворка Маринковић,
Српски језик I
, (стр. 51)
5
просвећених Грка у мисију ширења хришћанства међу моравским Словенима. Одговорна
дужност поверена је била искусним мисионарима који су, истовремено, познавали и говор
Словена из околине Солуна. При превођењу неминован је био и продор грчке лексике за
појмове које Словени нису имали, као и сложенијих грчких синтаксичких конструкција.
Превођење богослужбених књига већ је било завршено у Византији, а мисија је на
северозападу почела 863. године, те се она узима као година почетка словенске
писмености.
Први
књижевни језик
који су Срби користили био је, дакле,
старословенски
заједнички књижевни језик
за све Словене у периоду од IX до XI века.
6
Старословенски језик је био искључиво језик писане комуникације, богослужбеног
карактера, којим нико није говорио (мада су се текстови црквених књига гласно читали и
појали), али који се нити граматички нити лексички није исувише разликовао од
тадашњих народних говора српских.
Граматику и речник старословенског језика славистика црпе из неколико црквених
списа писаних што глагољицом, што ћирилицом од X до XI века и то не у оригиналним
верзијама него у преписима из каснијих векова. Споменици писани глагољицом (на
старословенском) су:
Киевски листићи, Загорско јеванђеље, Маријино јеванђеље,
Асеманово јеванђеље
, а писани ћирилицом:
Савина књига, Супрасаљски зборник,
Хиландарски одломци, Зографски одломци и други.
7
Од рукописа на старословенском језику који су настали на српском тлу сачувана
су:
Маријино јеванђеље (настало до почетка XI века; глагољски споменик)
Темнићки натпис (настало у X, вероватно, XI веку; ћирилски споменик)
Гршковићев одломак (настао крајем XI или почетком XII века; глагољски
споменик)
Михановићев одломак (настао крајем XI или почетком XII века; глагољски
споменик)
6
Славко Вукомановић,
Српски језик и његов развој,
(стр.83)
7
Јаворка Маринковић,
Српски језик I
, (стр. 52)
