1
С А Д Р Ж А Ј
1. Предмет, методе и циqеви лингвистике
2. Подела лингвистике на лингвистичке дисциплине
3. Језик, језици и други варијатети
4. Језик, говор и писмо
5. Јединице говорне и писане комуникације
6. Језик и други комникацијски системи
7. Својство и функција језика
8. Порекло језика
9. Језички развој појединца – онтогенеза
10. Језик, мисао и стварност
11. Језик, култура, друштво
12. Синхронијске варијације и дијахронијске промене у језику
13. Језичка слика савременог света
14. Језичке породице, језички типови и језички савези
15. Језичка релативност и језичке универзалије
16. Појам језичког знака и повезивање звука и значења у језику
17. Општа структура језика као система
знакова са друштвеном фунцијом комуникације
18. Језичко стваралаштво
19. Нивои језичке структуре
20. Фонетика и фонологија
21. Морфологија
22. Лексикологија
23. Синтакса
24. Семантика
25. Прагматика
26. Настанак и развој лингвистике
27. Језичка проуравања у Грчкој, Индији и Кини
28. Ренесанса
29. Лингвистика 17. и 18. века
30. Историја упоредне лингвистике 19. века
31. Компаративно - лингвистичка метода
32. Лингвистичка типологија
33. Развој опште лингвистике
34. Главни лингвистички правци у 19. веку
35. Структурализам
36. Женевска школа
37. Прашка школа
38. Глосематика
39. Америчка дескриптивна лингвистика
1
40. Трансформационо-генеративна граматика
41. Граматика коначних стања и граматика фразних структура
42. Лингвистика у Југославији
43. Лингвистика данас
44. Модели у лингвистици и математичка лингвистика
45. Лингвистичка теорија, филозофија језика и семиотика
46. Психлингвистика и Социолингвистика
47. Нормативна лингвистика
48. Теорија превођења
Предмет, методе и циqеви лингвистике
Лингвистика је наука о језику који је вредан проучавања самим тим
што представља једно од битних обележја људског бића без кога ни сам човек
не би постојао.
Баш зато што те ваћности нисмо ни свесни на њега обратимо пажњу тек
онда када чујемо некога да замуцкује или је изузетно елоквентан - као што и
на ходање обратимо пажњу тек онда кад видимо како неко храмље или
изузетно брзо трчи.
Језик одређује човека на:
1. биолошком плану - само хомо сапиенс има способност и моћ говора,
2. социолошком - он је основни предуслов живота људи у групама,
3. индивидуалном - сваки човек и на плану језика има своје
индивидуалне способности
Управо зато немачки научник Хумболт каже:
- Свеколики људски род поседује језик, али и свако њудско биће има свој
језик.
Заједно са променом људске заједнице мења се и сам језик. Али,
упркост тим константним променама он ипак константно задржава нека
своја својства по којима се лако препознаје.
Кад је о методи реч треба указати на две:
1. Генетичку - бави се пореклом језика и утврђује правила дивергенције
(по којима од једног језика постаје више ) и конвергенције (по којима се
језици приближавају).
2. Типолошку - која се бави сличностима и разликама међу језицима са
два своја циља:
а) да утврди језичке универзалије
б) да омогући писање контрасне граматике (српског, рецимо, и
јапанској језика).
Подела лингвистике на лингвистичке дисциплине
Како је језик систем знакова, друштвена категорија и психолошка
појава то га проучавају различите дисциплине:
1. општа лингвистика - која се бави језиком као општом појавом,
1
Наравно, коминикација је могућа кад говорници располажу истим
говорним знаковима.
А - уобличи поруку у мозгу, активира говорне органе - материјализује
језик тако да порука долази до Б. Мозак Б дешифрује поруку, и ако хоће да
одговори чини обрнути поступак.
Код писмене поруке уместо чула слуха активира се чуло вида - као
канал комуникације не појављује се ваздушна струја но папир на коме се
пише.
Језик и говор су дакле повезани - нема језика који никад не би био
остварен у говору.
А што се облика говора тиче можемо говорити о:
1. усменом говору
2. писменом говору
3. гестовном говору
За самог говорника је важно оно што хоће да каже, док је за један
језички систем битно оно што може да каже. То даље значи да се може
говорити не само и о несавршености језичке стварности, но и о
економичности у језику.
Наиме, граматички систем ни једног језика не налаже говорнику
колико пута може да употреби нпр. неки везник у реченици - то је ствар
елоквентности самог говорника.
Јединице говорне и писане комуникације
Из чињенице да човек прво научи да говори па тек пише, и да многи
језици још увек немају писмо, не може се извући закључак да је писмо
секундарна категорија.
Генерално - постанак човека везује се за развој говора, а историје за
развој писма.
Говорни исказ траје само док га производимо, а писмени годинама и
вековима.
Кад говоримо о развоју писма онда би редослед био следећи:
1. цртежи на зидовима пећина
2. сликовно писмо
3. појмовно или идеографско писмо - писмо које апстрахује појмове
(круг - сунце, светлост, топлота)
1. логографско писмо - писани знаци симболизују речи
2. силабичко или слоговно писмо
3. алфабетско писмо - или гласовно
Међу близу хиљаду писама, колико их данас има, сва модерна писма су
алфабетског типа.
Како се знакови у писмима крећу:
1. слева надесно
2. сдесна налево
1
3. наизменично
4. одозго надоле
5. писало се и континуирано без одвајања између речи - што је
отежавало препознавање рачи.
Језик и други комникацијски системи
У принципу је сваки језик довољан за обављање комуникацијских
потреба своје заједнице.
Ескими на свом језику не могу да разговарају о атомским бомбама, али
могу о снегу.
Зато се и не прави подела на подобне и неподобне језике - они зависе од
укупног развоја заједнице.
Богат речник је последица а не предуслов друштвених промена.
Енглески и руски језик су много развијенији од ескимског - на њима се
може говорити о атомским бомбама.
Комуникација у својој суштини подразумева:
1. изражавање - мисли, осећања...
2. саопштавање - некоме те мисли и осећања.
Којим то језичким обимом тече комуникација:
- у разговору за 1 час разменимо 4 - 5.000 речи
- спикер за исто време 7 - 8.000 речи
- читајући књигу 12 - 14.000 речи
- читајући и разговарајући 25.000 речи
Дневно, дакле, у оптицају је око 100.000 речи.
Толики број информација човек напросто не може да складишти у
мозгу. Зато и развија систем за похрану, обраду и пренос информација -
телекомуникационе и компјутерске.
1. Цивилизација је почела пре 100.000 година
2. Историја језика пре 30.000 година
3. Писана историја кроз штампу пре 500 година
4. Телекоминикацијска похрана крајем прошлог века.
Својство и функција језика
Функције језика могу се класифицирати по разним основама.
Подсећамо само на неке:
1. Комуникацијска - обухвата већину других
2. Когнитивна - врло слична првој
3. Културна - служи за бележење и преношење кроз векове: догађаја,
предања, закона, уговора - оставља сведочанство о прошлости
4. Симболичка - преношење информација неке социо-заједнице са
генерације на генерацју тако да генерације и повезује
1
Дете југословенских родитеља ће у Италији научити и италијански.
Дете из мешовитих бракова ће научити оба језика.
Питање је који ће језик научити дете из мешовитих бракова у Италији?!
Овом приликом треба имати у виду и одговарајуће појмове:
1. Афазија - губљење способности употребе и разумевања језика
2. Аутизам - затвореност у себе отежава учење језика
3. Аграфија - тешкоће код писања
4. Аномија - тешкоће код употребе властитих имена
5. Аграматизам - тешкоће код граматике
6. Алексија - тешкоће код читања
7. Психолингвистика - проучава усвајање језика
8. Неуролингвистика - бави се односом између језика и мозга
Језик, мисао и стварност
Језик служи за изражавање мисли. Но, често нам недостају речи да
изразимо мисао, а понекад не разумемо ни оно што смо рекли.
Рецимо - бројеви не постоје као предмети, то је поређење по множини.
Ко је видео једног кита може да замисли и сто. Тако можемо да замислимо и
петнаестоугао или Петнтагон.
Зато нам језик омогућава и доживљај имагинативног света - поред
стварног.
Но, та моћ уопштаваwа језика има и своје слабе стране. Често и
нематеријалним појмовима приписујемо предметно значење. Нпр.:
слобода,злочин. Тројка је за неког успех, али и за неког неуспех. Љубав!
У српском језику рука и нога обухватају шаку и стопало. У енглеском не.
Зато би Енглезу било и неразумљиво кад бисте му рецимо рекли: - Пружам
вам руку.
Свачији матерњи јwзик утиче на начин виђења околног света. Ми
рецимо оперишемо појмом плаво. Руси за то имају два појма: сињиј и
галубиј.
Кад је испитаницма дато у задатак да нити класифицирају по бојама
они то нису могли јер су се у њиховом говору изгубиле речи о бојама.
Језик, култура, друштво
Распоред људских групација дуго се објашњавао расним, језичким и
културним условљеностима. Показало се, међутим, да је то погрешан пут.
Дете ће из Јапана код нас научити српски - и поред својих расних
обележја. Напросто ће на то утицати средина у којој живи.
Или, Балкан је културно хомогенији но језички, за разлику од Британије
- дакле, ни ту нема условљености по расној, културној и језичкој линији.
Како стоји ствар код односа језика и нације?
