Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
Здравствена нега у онкологији
УЛОГА ИСХРАНЕ КОД МАЛИГНИХ ОБОЉЕЊА
Ментор:
Студенти:
проф. др
Ћуприја, 2016
Садржај:
1. Увод...........................................................................................................................1
2. Улога исхране код малигних обољења..................................................................2
2.1. Храна која се не препоручује код малигних обољења..................................4
2.2. Анорексија и улога исхране.............................................................................6
2.3. Сува уста и улога исхране................................................................................8
2.4. Повраћање и улога исхране.............................................................................9
2.5. Пролив (дијареја) и улога исхране..................................................................9
2.6. Дехидратација и улога исхране.....................................................................10
2.7.
Затвор
(опстипација)
и
улога
исхране...........................................................10
2.8. Малокрвност (анемија) и улога исхране.......................................................11
2.9. Воће и поврће у исхрани................................................................................11
2.10. Махунарке и производи од соје у исхрани.................................................12
2.11. Вода и остале течности.................................................................................13
2.12. Маслиново и ланено уље у исхрани............................................................13
3. Психичко стање и улога исхране..........................................................................14
4. Закључак.................................................................................................................15
5. Литература..............................................................................................................16
2. Улога исхране код малигних обољења
Нема ниједног сигурног доказа да поједине намирнице имају било какав
утицај на брзину раста већ постојећег тумора. Међутим, исхрана и исхрањеност
онколошких болесника, су значајне за ток болести, будући да могу поправити
опште стање, снагу и самопоуздање болесника, као и квалитет живота.
Осим тога, код око 50% оболелих од малигних болести (у зависности од врсте
тумора) јављају се различити проблеми у вези исхране, било као директна последица
раста тумора, било као пратећи ефекти лечења. Поред проблема у исхрани до којих
доводи сама болест, могући су и секундарни нутритивни проблеми који настају због
специфичне природе и локализације тумора, као и терапије. Додатни проблем је
смањење отпорности организма, што погодује развоју инфекција, посебно
опортунистичких. Основна дијета за оболеле од малигних обољења треба да буде
енергетски и биолошки одговарајућа и лако сварљива. Енергетска вредност дијете се
индивидуално одређује и зависи од покретљивости болесника, апетита и сл.
У сваком случају енергетски унос треба да буде што већи (25–35 kcal/kg за
одржавање телесне масе и 10–50 kcal/kg за надокнаду резерве), као и унос протеина
(1-1,5 kcal/kg). Намирнице треба спремити тако да подстичу апетит и у тањир не
стављати превелике количине хране. Болеснику треба припремати чешће и мање,
укусне и омиљене оброке. Могу се припремати оброци којима је основа млеко, и у
њих умешати ситан сир, млевено месо или рибу, јаја, сладолед или крем.
Тешку и масну храну избегавати. Могу се користити и протеински додаци
које узимају спортисти, неутралног укуса и мале запремине, као и препарати
намењени првенствено за ентералну исхрану. Мирисе из кухиње треба избећи, тако
да је најбоље да храну припрема друга особа. Коришћење природних зачина и арома
(лимунов сок, јабуково сирће, кухињска со) се препоручује, а избегавају се топла и
кисела јела, јер могу да изазову муку, гађење и повраћање. Уколико се подноси,
може се попити по који гутљај газираног пића (минералне воде, сода воде) или
лимунаде, као и чаша пива.
Код запаљења усне шупљине, једе се течна храна или се користи сламка.
Уопште, треба уносити довољно воде умерене температуре (не у току оброка) и то у
малим гутљајима. Пожељно је после сваког оброка провести бар 15 – 20 минута у
полулежећем ставу. Препоручује се унос суплемената витамина Б-комплекса,
витамина А, Ц и Е, као и омега-3 киселине.
Канцерогени у храни
Животињске масноће у храни строго су повезане са појавом карцинома
дебелог црева, желуца, карцинома дојке, простате, оваријума и жучног мехура.
Међутим, постоји цели низ супстанци које се могу појавити у храни, а делују
различитим механизмима на почетни развој карцинома. Ови карциногени могу бити:
саставни део хране, могу се појавити током процеса кухиња и могу бити у
контаминираном делу хране током индустријске производње, паковања и
транспорта. Постоји преко 300 адитива – додатака храни и преко 1200 супстанци
које контаминирају храну а могу бити потенцијални канцерогени, али само мали део
је доказан директан ефекат за настанак карцинома. Настанак карцинома, наравно
није везан само за ове супстанце. Генетска диспозиција игра важну улогу, други
фактори околине као и начин живота. Узимане већих количина алкохола је повезано
са настанком карцинома разлицитих органа, посебно јетре, затим карцином а
појединих делова дигестивног тракта, нарочито удружено са пушењем поспешује
настанак карцинома једњака, гуштераче и сл. С друге стране алкохол у крви
производи слободне радикале за које се зна да доводе до оштећења ћелија, које
самим тим воде настанак тумора. С друге стране алкохол изазива и опште
метаболичке поремећаје у пробави те доводи до дефицита свих протективних
фактора који спречавају раст туморских ћелија и самим тим олакшава да се развија
карцином.
Пушењем у организам се уноси такође велики број канцерогена, који имају
директан ефекат на почетак туморског раста скоро свих органа тела. Пушење и на
индиректан начин повећава ризик настанка карцинома са снижавањем нивоа
антиоксиданата као што су витамин Ц, витамин А и бата каротен. Око 25% свих
карцинома узрочно е повезано са пушењем.
